Prvi slučaj gripa potvrđen u Šumadijskom okrugu
Prvi slučaj infekcije virusom gripa tipa AH1 potvrđen je na teritoriji Šumadijskog okruga, saopštila je Nacionalna referentna laboratorija za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.
Podeli vest:
Virus gripa je potvrđen kod 39-godišnje pacijentkinje, koja je hospitalizovana u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Pacijentkinja, osim respiratornih simptoma, ima i osnovno neurološko oboljenje.
U biološkom materijalu (brisu ždrela i nosa), koji je u svrhu potvrde dijagnostike i obolevanja od gripa dostavljen od strane Instituta za javno zdravlje Kragujevac Nacionalnoj laboratoriji, potvrđeno je prisustvo virusa gripa tipa AH1 (pdm09).
Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2024/2025. počeo je 30. septembra i trajaće tokom sezone.
Na osnovu pokazatelja, intenzitet kliničke aktivnosti virusa gripa u Srbiji je nizak u poređenju sa prethodnom nedeljom.
Registruje se neznatno povećanje oboljenja sličnih gripu na teritoriji Srbije, oko tri odsto, a kada poredimo sa istim periodom prošle godine broj obolelih je viši za približno devet procenata.
„Batut“ podseća da je vakcina protiv gripa najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa.
Vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi od šest do dvanaest meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog varijabilnosti sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake sezone.
Kod vakcinisanih se u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.
Ko sve treba da se vakciniše
Obavezna imunizacija se sprovodi kod osoba u posebnom riziku kod trudnica, lica starijih od šest meseci života sa hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu), hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju), metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40), bubrežnom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, hroničnim neurološkim poremećajima, osoba sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status, imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom), izvršenim presađivanjem tkiva i organa/pripreme za presađivanje.
Imunizacija se preporučuje i osobama starijih od 65 godina,te članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine, kao i kod osoba smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima, kod dece, omladine i starih osoba smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod osoba zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Preventivne mere
Osim vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa – pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže, redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja, a ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku može se upotrebiti sredstvo na bazi alkohola.
Ostale preventivne mere su i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama, a u slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.
Podeli vest:
