Samo pet odsto dece nema problema sa kičmom i stopalima, rešenje je jednostavno – fizičko vaspitanje
Stručnjaci kažu da nije dobro da deca pre osme godine počnu da treniraju. U praksi se malo roditelja toga pridržava. Sa jedne strane, skupi treninzi, sa druge, više od 90 odsto dece sa problemima kičme ili stopala. A rešenje je jednostavno – najobičnije vežbe istezanja i više časova fizičkog.
Podeli vest:
Skoro da nema školarca, pa ni predškolca, koji ne trenira neki sport. Ipak, fizijatri kažu da samo pet odsto dece nema problema sa kičmom ili stopalima. Pedijatri takođe upozoravaju da je sve više gojazne dece i mališana koji pate od dijabetesa.
Stručnjaci tvrde da bi jedan od razloga mogao da bude i to što svako drugo dete ne zna kako se rade vežbe zagrevnja i istezanja.
„Detetu treba da pružimo mogućnost da što više otkriva kroz igru, kroz školice sporta, kroz bazične sportove koje ne treba propuštati. Ne samo zbog jačanja fizičke muskulature, koštajnog sistema, kardiovaskularnog sistema, nego i zbog toga što je svako dete željno otkrivanja novih stvari koje ne treba da mu sputavamo“, objašnjava pedijatar, dr Aleksandra Mladenović.
Fizijatri savetuju roditeljima da decu upisuju na sportove od četvrte godine i preporučuju plivanje.
„Plivanje je ubedljivo najbolji sport, zato što je to simetričan sport, gde se razvijaju obe strane tela i to je sport gde ne postoji gravitaciona sila na koštano-zgobni sistem. Mišići se pravilno razvijaju bez opterećenja koštano zgobnog sistema. Tako da prvo savetujemo roviteljima plivanje, zatim tu može da dođe u obzir i ritmička gimnastika, atletika. Od šeste godine već mogu i neki borilački sportovi, u sedmoj godini košarka, u osmoj godini fudbal i u devetoj godini odbojka“, ističe šef odeljenja fizikalne medicine, dr Miloš Poleksić.
Srpski savez profesora fizickog vaspitanja i sporta odavno je pokrenuo inicijativu da deca u školama svaki dan imaju čas fizičkog. Plan ne može u potpunosti da se realizuje, jer pojedine škole nemaju dovoljno terena i fiskulturnih sala.
S druge strane, dodatni časovi su preko potrebni jer današnjoj deci fizičko postaje sve manje interesantan predmet. Ipak, ima dece, kažu, koja prerano odlaze na takmičenja.
„Mi imamo decu koja treniraju, ali je problem o kome se vrlo malo priča jeste izlazak iz sporta. Oni probaju jedan sport, drugi sport, izađu i možda se više nikada ne vrate. Dece bi sve do nekih osam, devet godina trebalo prevashodno da se igraju, da to bude jedna nestruktuirana igra“, navodi član nacionalnog prosvetnog saveta, Goran Petrović.
Skakanje, penjanje na drvo, dobacivanje loptom – jednostavno, a efikasno. Roditelji ne plaćaju skupe treninge, a deci je korisno. Nije važno ko će postati šampion, važnije je da deca budu zdrava i da budu samo deca.
Podeli vest:
