Šta bi trebalo da znate ako ste kandidat za operaciju katarakte

Oftalmolozima je poznato da mnogi pacijenti imaju pogrešne predstave o katarakti i operaciji. Na primer, neki misle da je katarakta izraslina na površini oka.

Specijalisti najviše vole kataraktu da uporede sa zamagljenim ogledalom u kupatilu posle kupanja. Vide se obrisi, ali ne i detalji. Na isti način, nekada prozirno sočivo oka postaje zamućeno. Najčešći uzrok katarakte je starost.

O operaciji

Prilikom operacije katarakte uklanja se zamućeno sočivo oka i zamenjuje se sovim, prozirnim sočivom kako bi pacijent povratio vid. Većina pacijenata kaže da je postupak bezbolan.

U pitanju je operacija izbora koja se izvodi ambulantno. Pacijenti su svesni i pod lokalnom anestezijom, sličnoj onoj koja se koristi za stomatološke zahvate.

Kapi za utrnuće se zatim nanose na površinu oka, zajedno sa anestetikom unutar oka. Pacijenti sa klaustrofobijom, ili poremećajima kretanja kao što je Parkinsonova bolest, uglavnom dobijaju opštu anesteziju.
Pre operacije, pacijenti dobijaju kapi za širenje zenica. Hirurg pravi mali rez, obično malim šiljastim skalpelom, između čistog i belog dela oka da bi dobio pristup kapsuli sočiva, tankoj membrani koja je po debljini slična plastičnoj vrećici za proizvode u prodavnici.

Ova kapsula je okačena malim vlaknima zvanim zonule, koja su raspoređena poput opruga koje kače trampolin za okvir. Hirurg zatim stvara mali otvor u kapsuli, nazvan kapsulotomija, da bi dobio pristup katarakti. Katarakta se zatim razbija na manje delove tako da se mogu ukloniti kroz mali rez.

Ovo je slično malom čekiću, koji razbija veliko sočivo na manje komade radi uklanjanja. To zvuči zastrašujuće, ali je bezbolno. Ultrazvuk emulguje sočivo i snagu vakuuma, a zatim ga aspirira iz oka.

Utvrđeno je da operacija katarakte potpomognuta laserom ima slične rezultate kao tradicionalna operacija katarakte.

Komplikacije su retke

Ozbiljne komplikacije, kao što su postoperativna infekcija, krvarenje u oku ili postoperativno odvajanje mrežnjače su retke; javljaju se u otprilike 1 od 1000 slučajeva. Ali čak iu mnogim od ovih situacija, odgovarajuć postupci mogu da sačuvaju vid.

Kapsularne komplikacije zaslužuju dodatnu diskusiju. Prema nekim studijama, javljaju se u do dva odsto slučajeva. Ako se tokom operacije katarakte naiđe na rupu ili suzu zadnje kapsule, prozirni gel u staklastom telu – zadnjoj komori oka – može biti izmešten u prednju očnu komoru.

Ako se to dogodi, gel se mora ukloniti u vreme operacije katarakte. Ovo će smanjiti verovatnoću dodatnih postoperativnih komplikacija, ali oni koji imaju proceduru, poznatu kao vitrektomija, imaju povećan rizik od dodatnih komplikacija, uključujući postoperativne infekcije i postoperativni otok.

Posle operacije

Pacijenti obično idu kući odmah nakon procedure. Većina hirurških centara zahteva da pacijent ima nekoga da ga odveze kući, više zbog anestezije, a ne zbog operacije. Pacijenti počinju da primenjuju postoperativne kapi istog dana i moraju da nose štitnik za oči pre spavanja nekoliko nedelja nakon operacije.

Pacijenti treba da održavaju oči čistima i izbegavaju izlaganje prašini i vodi. Trebalo bi da pokušaju da se ne saginju i trebalo bi da izbegavaju podizanje teškog tereta ili naprezanje tokom prvih nedelju dana nakon operacije. Podizanje ili naprezanje može izazvati porast krvnog pritiska na licu i oku. Poznato kao horoidalno krvarenje, može dovesti do krvarenja u zidu oka i da ugrozi vid.

Stvari koje uzrokuju samo umereno povećanje otkucaja srca, kao što je hodanje, su u redu. Rutinski postoperativni pregledi se obično obavljaju dan nakon operacije, oko nedelju dana nakon operacije i oko mesec dana nakon operacije.

Izbor sočiva

Plastična sočiva koja se koriste za zamenu katarakte, ili intraokularnog sočiva, zahtevaju pažljivo određivanje veličine za optimalne rezultate i nijansiranu diskusiju između pacijenta i hirurga.

Rane tehnologije intraokularnih sočiva bile su monofokalne, a većina pacijenata sa ovim sočivima odabrala je korekciju vida na daljinu i koristila naočare za čitanje. Ovo je i dalje poželjan pristup za oko 90 odsto pacijenata koji danas imaju operaciju katarakte.

Nedavni napredak doveo je do intraokularnih sočiva koja nude multifokalnost – priliku da pacijent dobro vidi na blizinu i na daljinu, bez naočara. Neka multifokalna sočiva su čak i u trifokalnoj kategoriji, što uključuje vid na daljinu, blizinu i srednji vid, od kojih je ovo poslednje poslednjih godina postalo veoma važno za korišćenje računara i telefona.

Većina pacijenata sa ovim multifokalnim sočivima napredne tehnologije je zadovoljna njima. Međutim, mali procenat pacijenata sa multifokalnim sočivima može biti toliko uznemiren zbog poremećaja vida – naročito noćnog odsjaja i oreola oko izvora svetlosti u mraku – da zahtevaju uklanjanje multifokalnog sočiva kako bi ga zamenili standardnim intraokularnim sočivom. Ove razmene su razumna opcija za takve situacije i nude olakšanje za većinu pogođenih pacijenata.

Određivanje ko je idealan kandidat za multifokalno intraokularno sočivo je oblast aktivnog istraživanja. Većina lekara ne bi preporučila takva sočiva za pacijenta orijentisanim na detalje. Takvi pacijenti se često fokusiraju na nedostatke ovih sočiva uprkos njihovim potencijalnim prednostima.

Kao i kod mnogih tehnologija, intraokularna sočiva trenutne generacije napredne tehnologije su mnogo bolja od svojih prethodnika. Buduće ponude će verovatno ponuditi poboljšani vid i manje neželjenih efekata od onih koje su danas dostupne.

Odlučivanje o tome koji tip sočiva je najbolji za vas može biti komplikovano. Na sreću, osim u neobičnim okolnostima, kao što je kada se katarakta razvije nakon traume oka, retko se žuri sa operacijom katarakte kod odraslih.

Šta kažu brojke

Preko 90 odsto pacijenata ima vid 20/20 sa naočarima nakon operacije, iako oni sa drugim očnim stanjima možda neće biti tako dobro, uključujući one sa glaukomom, progresivnom bolešću koja je tipično povezana sa povišenim pritiskom u oku; dijabetička retinopatija, koja na kraju može izazvati curenje u tkivima mrežnjače; i makularna degeneracija, bolest koja je tipično povezana sa godinama.

Stopa infekcije nakon operacije endoftalmitisa je manja od 0,1%.