02.03.2024. | 07:19
Pad broja obolelih od gripa i prehlade
Broj obolelih od oboljenja sličnih gripu ove nedelje je u odnosu na prethodnu pao za 12 odsto, saopštio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Broj obolelih od oboljenja sličnih gripu ove nedelje je u odnosu na prethodnu pao za 12 odsto, saopštio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Mart mesec posvećen je multiplom mijelomu, retkom malignom oboljenju koštane srži.
Toplije vreme u februaru i ranije cvetanje drveća doveli su ove godine do rane sezone alergija, dok broj ljudi koji imaju probleme sa ovim oboljenjima stalno raste, rekli su alergolozi Mirjana Mitrović i Vojislav Đurić.
Više od polovine stanovništa Srbije bori se sa viškom kilograma. Svako osmo dete u Srbiji je gojazno, prema Batutovom istraživanju.
Buduća mama koja prvi put donosi bebu na svet ne zna šta je sve očekuje, nekada se i plaši, ali ima i mnoga pitanja i dileme. Da li epiduralna anestezija pomaže ili odmaže? Kada se akušer odlučuje za carski rez?
Vantelesna oplodnja (VTO), odnosno biomedicinski potpomognuto oplođenje o trošku države prošle godine u Srbiji obavljeno je u oko 11.000 postupaka. Parovi koji planiraju potomstvo i žele da se uključe u proces lečenja neplodnosti prema Uputstvu za spovođenje lečenja neplodnosti postupcima medicinski potpomognutog oplođenja (BMPO) moraju da obave brojne analize.
Mnogima je prva asocijacija na operaciju – hirurg. Međutim, život pacijenta tokom intervencije ne zavisi samo od njega, već i anesteziologa. A njihov posao nije samo da uspavaju i probude pacijenta posle operacije.
Šezdeset dva odsto građana Srbije nikada nije otišlo ni na jedan preventivni pregled. Samo četiri odsto građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede, dok 33 odsto ode na poneki. Prema ovoj statistici, delimo prvo, najgore mesto sa Poljskom, u konkurenciji 16 evropskih zemalja. Zbog čega ne idemo na sistematske preglede, iako na njih imamo pravo?
U Beogradu je prijavljena epidemija malih boginja, potvrđeno je RTS-u u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Farmaceutska komora Srbije pokrenula je novu uslugu Savetnici za vakcinaciju protiv sezonskog gripa, pneumokokne bolesti i HPV-a u apotekama i na tome će intenzivno raditi u ovoj godini.
Peščane mušice, koje su bile karakteristične za tropska područja, počele su da se pojavljuju i u Srbiji i mogu da prenesu lajšmaniju i virus koji izaziva meningitis.
Sastavni deo doručka mnogih ljudi su pite, gibanice ili bureci. U zavisnosti od načina života i opšteg zdravlja, kao i eventualne dijagnoze neke bolesti, važno je da znamo koji je izbor – pravi za početak dana.
Procenjuje se da i kada imamo državno zdravstveno osiguranje, dodatno za lečenje u privatnim ordinacijama, izdvajamo najmanje još 40 odsto budžeta, dok je prosek u Evropi do 20 procenata. Iako se godinama o tome govori, potpunog integrisanja privatnog i državnog zdravstva i dalje nema.
Rad od kuće omogućava ljudima da jedu zdravije, da se osećaju manje pod stresom i imaju niži krvni pritisak, navodi se u istaživanju britanske Agencije za bezbednost zdravlja (NHS) i naučnika sa univerziteta King’s College u Londonu.
Proklijali krompir ima zelene tačkice iz kojih rastu „pipci“ ili klice. Nastanak klica na krompiru je normalan fiziološki proces koji može da dovede do propadanja ovog povrća.
Dvoje dece će 17. i 18. februara transplantacijom u Tiršovoj dobiti nove bubrege od roditelja. Dr Siniša Dučić rekao je za RTS da je prednost tog tipa transplantacije od živih donora laparaskopsko odstranjenje bubrega i brz postoperativni tok. Zajedno sa srpskim timom lekara su i stručnjaci iz Londona.
Novom metodom, koja se sastoji od usporavanja povratka krvi u mozak nakon operacije karotide, rizik od moždanog udara ili drugih neuroloških komplikacija je smanjen na minimum. Tvorac metode, vaskularni hirurg Instituta Dedinje profesor Nenad Ilijevski, i tim stručnjaka operisali su u petak 16 pacijenata.
Azot-oksid ili „gas smejavac“ sve je popularnija „zabava“ među mladima u Zapadnoj Evropi.
Svako ko konzumira alkoholna pića, zna koliko lako mogu da smanje društvene inhibicije i „dozvole“ stvari koje inače ne bismo radili. Takođe, neretko se alkohol meša sa određenim lekovima, a ljudi nisu dovoljno svesni, da ih takva kombinacija može dovesti u opasnost.
Da li tiganji, šerpe, posude u kojima pripremamo i čuvamo hranu, kozmetika koju koristimo, proizvodi kojima čistimo domaćinstvo, mogu da utiču na naše zdravlje? Šta znači kada se za neku hemikaliju u ovim proizvodima kaže da je kancerogena, za RTS je govorila prof. dr Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i jedna od svetskih čaučnica koja se nalazi na Stanfordovoj listi.