Naučnici su razvili novu vrstu „pametnog“ insulina koji reaguje i aktivira se samo prilikom promene nivoa šećera, što bi moglo da suštinski utiče na zdravlje i kvalitet života miliona ljudi širom sveta.
Od danas pa u narednih 10 dana uslovi za pojavu toplotnog talasa, na osnovu prognostičkog materijala, postoje na teritoriji Beograda, Mačvanskog, Podunavskog, Braničevskog i Pomoravskog okruga, naveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u biometeorološkoj prognozi.
Milenijumci i generacija iks suočavaju se sa većim rizikom od 17 karcinoma u odnosu na bejbi-bumere.
Trenutno je u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije učlanjeno nešto više od 24.000 građana.
Ekstremne vrućine na godišnjem nivou dovedu do smrti najmanje 175.000 ljudi u Evropi.
Direktor Instituta „Dedinje“ Milovan Bojić rekao je da je posle punih 30 godina, od tada velikog, pionirskog poduhvata u „Dedinju“, opet presađeno srce, i da ga je dobio muškarac star 34 godine, koji se oseća dobro.
Srbija će na jesen uvesti organizovani skrining na rano otkrivanje raka pluća, najpre u Beogradu, a kasnije će biti proširen i na celu zemlju.
U Kliničkom centru Srbije za 11 dana urađeno je osam transplantacija.
Načelnik Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu pukovnik profesor dr Zoran Jović izjavio je danas da su ekstremno visoke temperature ozbiljan problem i da povećavaju ne samo obolevanje, već i smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživanje platforme „Zdravo dvadesete“ kaže da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji, od čega je većina devojaka, oseća umor i zamor kao glavni problem. Previše običnih prehlada oseća svaki treći ispitani, a depresija i anksioznost su problemi za više od 23 odsto mladih koji žive u Srbiji. Koliko mladi vode računa o svom zdravlju?
U evropskom regionu, posle perioda veoma niske cirkulacije koronavirusa, registruje se povećanje njegove aktivnosti od maja 2024. godine, a takva situacija beleži se i u Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Lekari tokom leta savetuju oprez u bazenima, jezerima i morima zbog čestih infekcija uha, koje izazivaju bakterije i gljivice, naročito kod dece. Prof. dr Sanja Krejović, fonijatar i otorinolaringolog izjavila je za RTS da treba voditi računa o higijeni uha i grla i ukazuje da može doći i do „nevidljivih povreda uha, poput pucanja bubne opne prilikom skakanja u bazen.
Visoke temperature koje u hladu prelaze 41. podeljak mogu biti opasne za bebe i malu decu. Potrebno je rashladiti prostorije u kojima borave, ali i paziti da temperaturna razlika između spoljašnje temperature i temperature u prostoriji ne bude viša od 10 stepeni.
Lekari Instituta Dr Milan Jovanović Batut upozoravaju da problemi sa povišenom telesnom težinom ili gojaznost sve više hvataju maha među decom u Srbiji i da se iz godine u godinu povećava broj dece koja imaju ovaj problem, dok se beleži pad broja dece koja su fizički aktivna.
Mučnina tokom vožnje se javlja kod mnogih osoba kada putuju automobilom ili drugim vozilom. Pritom najviše pogađa malu decu i trudnice koje putuju kao putnici, ali svakoga može zadesiti. Zapravo, istraživanje RAC-a, britanske kompanije za osiguranje automobila, pokazalo je da 18 posto ljudi nastavlja da ima ovaj problem i odraslom dobu.
Neodgovarajuće čuvanje lekova, usled nedovoljnog stepena zdravstvene edukacije, predstavlja svetski problem, a farmaceuti savetuju da je tokom letnjeg perioda neophodno povećati brigu o zaštiti lekova, s obzirom da većina njih ne podnosi temperaturu višu od 25 stepeni.
Ektremno visoke temperature, kojima ćemo biti izloženi narednih dana, ne prijaju ni potpuno zdravima osobama, a naročito su ugroženi hronični bolesnici. Koji pacijenti treba naročito da obrate pažnju na savete lekara i koje simptome ne smeju da ignorišu, za RTS je govorio dr Branislav Ralić, načelnik Odeljenja neurologije KBC „Zvezdara“.
U Srbiji je urađena prva transplantacija srca u ovoj godini. Intervenciju je uradio tim Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Zahvaljujući jednom DA – spasena su četiri života, urađene su i transplantacije bubrega i jetre.
Liza Pizano, prva osoba koja je dobila mehaničku srčanu pumpu, kao i genetski modifikovan svinjski bubreg, umrla je u nedelju, prema njujorškoj Langone Health klinici.
Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritiscima.
