Tema postporođajne depresije stigmatizovana, porodilje nailaze na nerazumevanje i osudu

Ona je u serijalu razgovora Stigma objasnila da je postporođajna depresija poremećaj raspoloženja, odnosno preterano tužno raspoloženje koje se javlja u periodu posle porođaja.

Uočeno je, međutim, da se depresija jednako učestalo javlja i tokom trudnoće, naglasila je Milosavljević i precizirala da žene koje su imale depresiju tokom trudnoće u 50 odsto slučajeva razviju i postporođajnu depresiju.

Prema njenim rečima, koncept peripartalne ili perinatalne depresije podrazumeva depresivni poremećaj u toku trudnoće i prve četiri nedelje posle porođaja, a šire gledano i u prvih godinu dana nakon porođaja.

Milosavljević je navela da su karakteristike postporođajne depresije izrazito osećanje tuge, bezvoljnost, osećanje beznađa, nisko samopoštovanje i samovrednovanje i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti kojima se porodilja nekada radovala.

Osim toga, porodilja može imati i poremećaj spavanja, od preterane pospanosti, do potpune nesanice, zatim poremećaj apetita, seksualne želje, pad funkcionalnosti, smanjenje kvaliteta života i poremećaj odnosa sa partnerom, bebom, pa i društvom u celini.

Milosavljević ukazuje da porodice najčešće nemaju razumevanja za postporođajnu depresiju, jer očekuju od porodilje da bude raspoložena posle porođaja, smatrajući da joj je to najsrećniji period u životu.

Prema njenim rečima, postoji i nešto što se zove postporođajno tugovanje ili postpartalni bluz koji se javlja u prve dve nedelje posle rađanja.

Kako je objasnila, to je fiziološko stanje prirodnog i normalnog procesa povezanog sa poremećajem hormona, novom roditeljskom ulogom i umorom.

“Porodica se nekako sa tim i snađe, ali ako to traje dugo i ako je vrlo intenzivno toliko da remeti funkcionalnost žene, to retko tako prepoznaje“, predočila je Milosavljević.

Ona smatra da je tema postporođajne depresije veoma stigmatizovana i to objašnjava neznanjm.

“Što je manje znanja, to je veća stigma zato što ima tu mnogo prostora za razne predrasude, mitove, prepričavanja”, predočila je Milosavljević.

Prema njenom stavu, potrebno je prosvećivanje, prihvatanje i razumevanje da je postporođajna depresija stanje koje može da se desi svakome.

To ne znači da je žena loša, niti da je manje vredna ili razmažena, već da nije kriva zbog toga što joj se dešava, jer je po sredi kliničko stanje koje treba da se leči, poručila je Milosavljević.

Institut za mentalno zdravlje je jedini takav institut u Srbiji i na Balkanu i jedini ima kabinet za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju.

Lečenje je individualno, pa se za svaku pacijentkinju kreira poseban program koji uključuje i psihoterapiju i socioterapiju, ali i lekove kada je to potrebno.

“Oporavak je vrlo brz i vrlo uspešan, ukoliko se lečenje započne na vreme. Što se duže prolongira, teže su komplikacije, lošija je povezanost majke i bebe, a time je i oporavak je duži”, naglasila je Milosavljević.

Kako je napomenula, u celom svetu taj poremećaj se dešava kod dvadesetak procenata porodilja, ali samo 10 do 15 odsto njih dođe do lekara i zatraći pomoć.

“To su podaci iz 2018. godine iz Amerike, a mi ni nemamo takve podatke, nemamo na naciolnalnom nivou registar postporođajne depresije”, rekla je Milosavljević.

Prema njenom mišljenju, razlog nedolaska i nejavljanja zdravstvenoj službi jeste strah da je žena loša majka, da će joj zdravstveni ili socijalni radnici oduzeti dete zato što je loša majka ili da će, ukoliko sutra dođe do razvoda, suprug to pokrenuti na sudu kao temu, pa će joj oduzeti decu.

Milosavljević tvrdi da je medicinska dokumentacija strogo poverljiva i da u nju ima uvid samo sud, mimo pacijenta, tako da ono što se dešava u Institutu tamo i ostaje.