• Upala pluća kao posledica obične prehlade: Kolika je učestalost tokom ove sezone respiratornih infekcija?

    Upala pluća posle obične prehlade nije toliko učestala koliko se to predstavlja ovih dana u medijima, a prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, objašnjava za Danas kada tačno dolazi do upale pluća i šta bi pacijenti trebalo da rade.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Upala pluća kao posledica obične prehlade: Kolika je učestalost tokom ove sezone respiratornih infekcija?
    Foto: Unsplash

    Upala pluća posle banalnih prehlada u fokusu su u ovom periodu, posebno jer je virus gripa potvrđen u Srbiji, a korona je i dalje među nama. Povodom novinskih natpisa da se povećao broj obolelih od upala pluća, te da i „banalne prehlade“ mogu da budu opasne u tom smislu, dr Radosavljević kaže:

    – Respiratorne infekcije virusnog porekla izazivaju različiti virusi. Prvo moramo znati koji su u pitanju. Postoji grupa rinovirusa koji izazivaju običnu prehladu, praćenu kijavicom, kašljem koji bude i prođe. Postoje virusi iz grupe adenovirusa, iz grupe virusa gripa influence A i B, a postoji kovid koji je itekako prisutan još kod nas bez obzira na to što su brojke o kojima se spekuliše nejasne – navodi dr Tatjana Radosavljević i naglašava da „banalna prehlada“ izazvana rinovirusem, u najvećem broju slučajeva, retko izaziva upalu pluća, za razliku od kovida i virusa gripa koji mogu da izazovu.

    Prema njenim rečima, ono što karakteriše grip su bolovi u mišićima i zglobovima, dok su kod korone jači i pacijent se teže oporavlja.

    „Upala pluća je mnogo kompleksnija“

    – O koroni se malo govori a mi imamo dosta pacijenata koji se usporeno oporavljaju. To je sve počelo od leta, od Grčke, od „erisa“. Ponekad ja kovid otkrivam post festum, time što zbog dugog oporavka i prisutnih upala pluća kod pacijenata vidim po porastu antitela da su preležali kovid. U avgustu sam imala prve dve upale pluća kod jednog mladog dečka koji je došao iz Grčke, kao i i kod jedne gospođe koja je, takođe, došla iz iste zemlje. Kod njih smo post festum dokazali kovid. Prema tome, priča o upalama pluća je mnogo kompleksnija, ali u svakom slučaju ono što bih ja savetovala pacijentima je da se ipak jave lekaru, ne da se sami leče onim što im daju u apotekama – naglašava naša sagovornica.

    Dr Tatjana Radosavljević ima zamerku što se u javnosti termin takozvanog velikog kašlja „vrlo pogrešno upotrebljava“.

    – Postoji epidemija kašlja koja nastaje kada virus, bilo koji, sljušti sluzokožu disajnih puteva gde se nalaze ti početni receptori kašlja, i zbog toga ljudi kašlju. Pravi veliki kašalj izazvan je bakterijom koja se zove bordetella pertussis. Borba protiv velikog kašlja jeste sastavni deo obavezne vakcinacije dece u Srbiji. To je ona čuvena DTP vakcina koja se daje po kalendaru vakcinacije. Znači, deca koja su vakcinisana su zaštićena od velikog kašlja. Jako malo ljudi i dece, samo oni koji su nevakcinisani ili nedovoljno vakcinisani, ima pravi veliki kašalj tokom života – pojašnjava dr Radosavljević.

    Ona dodaje da postoje i bakterije slične onima koje izazivaju veliki kašalj, kao i obični virusi koji, takođe, mogu da budu izazivači upale glavne disajne cevi kod koje dolazi do oštećenja sluzokože zbog čega ljudi kašlju.

    – Najčešće su to infekcije koje deca donesu iz obdaništa, i oni to vrlo brzo prebole. U kolektivima se stalno infekcije mešaju. U porodici otac, majka, bake, deke kašlju jako dugo. Međutim, ne treba da čekamo prirodu da reši taj problem, da obnovi sluzokožu. Ja to uspešno rešavam inhalacijama sa lokalnim kortikosteroidima, koji ne ulaze u krv, preko inhalatora – dodaje ona.

    Dr Tatjana Radosavljević: Kada bi trebalo zatražiti pomoć?

    Doktorka Radosavljević navodi kada pacijent treba da zatraži lekarsku pomoć.

    – Ukoliko imate visoku temperaturu, čak ne mora da bude ni visoka jer kovid može da krene sa 37,1 ili 37,2, osećate se jako loše, imate bolove u mišićima i zglobovima, kičmi, malaksali ste, kašljete to je vreme kada treba da se javite lekaru. Svaki kašalj kakav god da je, koji traje duže od dve nedelje zahteva da se napravi snimak pluća jer može da prikrije i nešto drugo, mnogo opasnije. Ne čekati šest meseci da se on smiri pa otići i videti da uopšte nije bila prehlada u pitanju. Treba da se uradi osnovna laboratoriska analiza, CRP, krvna slika, sedimentacija koju smo svi zaboravili za vreme kovida i na osnovu toga da se donese mišljenje – zaključuje ona.

    Od akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole tri do puta puta godišnje, a deca još češće, ukazano je na nedavno održanom međunarodnom stolu „Ko rano rani“. Takođe je istaknuto i da pored toga što je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

    Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije dr Mihailo Stjepanović istakao je da teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima i da za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu.

    – Kada se pojavio COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za COVID-19, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima. Preporuke Instituta za javno zdravlje, kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se, da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama – naveo je dr Stjepanović.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    Budućnost medicine: Da li će roboti zameniti hirurge

    Minimalna invazivna hirurgija je zlatni standard hirurgije, kažu lekari, a njena budućnost je robotska hirurgija. Više od 500 stručnjaka iz celog sveta okupili su se u Nišu na drugom kongresu […]

    Do 2045. godine jedna od devet osoba imaće dijabetes

    U Srbiji zvanično 773.000 ljudi boluje od dijabetesa, u Beogradu je 2020. godine registrovano 80.082 osobe, dok procenat nedijagnostikovanih slučajeva iznosi 39,3 odsto, pokazuje poslednje […]