• Zavisnost od sedativa u Srbiji – Pacijenti zloupotrebljavaju recepte, uzimaju lekove bez kontrole

    Bromazepam, lorazepam, ksalol, najtraženiji su benzodiazepini, odnosno lekovi za smirenje, u srpskim apotekama, koje, prema rečima farmaceuta, građani masovno zloupotrebljavaju, a nekontrolisano konzumiranje izaziva ozbiljne posledice po zdravlje. Pacijenti i po 20 godina uzimaju ove sedative, čime oštećuju jetru, bubrege i kompletan organizam. Lekari kažu da su pacijenti, koji su na lečenju od zavisnosti, pili i do neverovatnih 30 tableta dnevno, a do prekomerne količine dolaze tako što sa istim receptom, u više različitih apoteka podižu lekove i sami određuju doze.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Zavisnost od sedativa u Srbiji – Pacijenti zloupotrebljavaju recepte, uzimaju lekove bez kontrole
    Foto: Unsplash

    U apotekama u Srbiji za sedativima je, kažu farmaceuti, “najveća potražnja”.

    “Pacijenti uvek dolaze sa pisanim receptom i izveštajem lekara. Međutim, zloupotrebe su ogromne. Problem je što u apotekama ne pečatiraju uvek izveštaj, pa se često dešava da građani zloupotrebljavaju recepte, tako što idu u dve, tri ili više apoteka sa istim papirima i gomilaju kutije sedativa. Trebalo bi da pečatiramo svaki izveštaj, kako bi kolege u drugim apotekama videle da su lekovi već negde izdati”, priča za Nova.rs Maja Stanković, farmaceutkinja u apoteci.

    Zavisnost koja se teško leči

    Psihijatrijski pacijenti su u obavezi da idu na redovne kontrole i uzimaju isključivo propisane doze, jer u suprotnom dovode zdravlje i život u opasnost.

    “Sedative ili bilo koje psihijatrijske lekove, pacijenti treba da piju onako kako ih je psihijatar preporučio. Moraju da idu redovno na kontrole, a na pregledima im se objasni na koji način uzimaju lek. Sedativi ne bi smeli dugo da se uzimaju, a nikako da pacijent sam povećava dozu, već naprotiv, ona mora da se redukuje u skladu sa simptomatologijom. Benzodiazepini među kojima su najčešći bromazepam, lorazepam, ksalol, deluju odmah, ali stvaraju zavisnost i ljudi vremenom pojačavaju doze. Preporuka je da se daju na početku terapije, a kasnije da se zamene anksioliticima koji ne izazivaju zavisnost, a daju rezultate”, objašnjava za Nova.rs dr Aleksandar Vujošević, psihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti.

    Svaka supstanca koja se unosi u organizam u velikim količinama ima štetan uticaj na jetru i bubrege.

    “Ovi lekovi oštećuju jetru, bubrege, ali najveća opasnost je zavisnost, odnosno dijagnoza F13.2, koja se teško leči. Pacijenti ne bi smeli na svoju ruku da uzimaju nijedan sedativ, nego isključivo uz konsultaciju sa psihijatrom. Zloupotreba ovih lekova je učestala pojava u Srbiji, a uzimaju ih, osim ljudi koji imaju jasne dijagnoze, i oni drugi, kojima se samo dopada dejstvo, pa naprave sebi problem, jer uvek doziraju sami. Zavisnost od benzodiazepina je vrlo nezgodna za lečenje, posebno kad su u pitanju velike doze. Konzumacija ne sme naglo da se prekine jer može doći do epi simptomatologije, anksioznosti i drugih psihičkih simptoma. Imali smo pacijente koji su pili i celu tablu, odnosno 30 lekova u jednom danu. Doze mogu biti ekstremno velike i opasne po život”, upozorava dr Vujošević.

    Kontrole jetre jednom godišnje

    “Sa stanovišta gastroenterohepatologije, svaki lek koji se metaboliše preko jetre može da prouzrokuje štetnost. Važno je da pacijenti vode računa o propisanoj dozi, posebno ako duže vreme konzumiraju lekove. Određeni lekovi mogu da izazovu masnu jetru, zbog čega su neophodne redovne kontrole hepatograma tj. laboratorijskih nalaza koji ukazuju na funkciju jetre. Ove kontrole rade se jednom godišnje, a po potrebi i češće, treba pratiti pacijente i uraditi preventivno enzime jetre, jer može doći do oštećenja tkiva jetre i žučnih kanala. Ukoliko dođe do oštećenja jetre, tek kada se štetni lek ukloni iz organizma, problem može da se reši”, kaže za Nova.rs dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog.

    Prema poslednjim podacima RFZO iz 2023. godine, koji se odnose na statistike za 2022., u Srbiji je na recept izdato 7,34 miliona kutija lekova za smirenje i antidepresiva. Građani su u značajno većoj meri koristili anksiolitike (5,2 miliona kutija), odnosno lekove za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i laganih psihičkih poremećaja u odnosu na antidepresive (2,14 miliona kutija).

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    Budućnost medicine: Da li će roboti zameniti hirurge

    Minimalna invazivna hirurgija je zlatni standard hirurgije, kažu lekari, a njena budućnost je robotska hirurgija. Više od 500 stručnjaka iz celog sveta okupili su se u Nišu na drugom kongresu […]