Znakovi kod dece koji mogu da ukažu na disleksiju

Disleksija je poremećaj učenja koji pogađa otprilike svako peto dete. Za decu sa disleksijom, rana intervencija je izuzetno važna, kojoj prethodi prepoznavanje problema.

U ranom detinjstvu znaci disleksije uključuju greške u izražavanju. Dete može imati problema sa imenovanjem poznatih objekata, može imati poteškoća sa rimovanjem i nizovima i može imati problema da prati uputstva u više koraka.

Jedna od najčešćih zabluda o disleksiji je da ljudi samo menjaju slova dok čitaju. Iako je ovo delimično tačno, ova pogrešna percepcija često dovodi do toga da se disleksija pogrešno smatra drugim teškoćama u učenju ili da ostane neprimećena.

Bendžamin Pauers iz Fondacije za disleksiju veruje da rano prepoznavanje znakova disleksije može imati značajan uticaj na obrazovanje deteta. Ako se stanje prepozna na vreme, deca će vremenom steći sposobnost čitanja na nivou drugih vršnjaka.

U nižim razredima, deca sa disleksijom mogu imati problema sa pamćenjem imena slova i njihovih zvukova. Zbunjuju ih slova koja izgledaju ili zvuče slično, imaju problema sa čitanjem poznatih reči, menjaju reči kada čitaju naglas, imaju poteškoće u pisanju i teško im je da odvoje pojedinačne glasove u rečima ili ne mogu da kombinuju slova u reč.

U višim razredima može doći do zabune ili preskakanja kraćih reči, dolazi do poteškoća u usvajanju novih reči. Dete može imati problema sa prepoznavanjem uobičajenih reči, boreći se da objasni šta se dogodilo u priči.

Karakteristike disleksije su loš pravopis i izbegavanje čitanja kad god je to moguće, ili frustracija i uznemirenje tokom čitanja, prenosi Klix.ba.

Pedagozi i psiholozi su obučeni da prepoznaju disleksiju. Roditelji takođe treba da blisko sarađuju sa nastavnicima, pedijatrima i, ako je potrebno, drugim medicinskim stručnjacima, uključujući neuropsihologe i logopede, ako sumnjaju da njihovo dete ima disleksiju.