Nedelja, 23. Avgust 2015 - 21:00 - Subota, 29. Avgust 2015 - 20:00

FreeDom Art Festival

Inspirisan čuvenim rečima iz 1963. godine, borca za slobodu i jednog od najmlađih nosilaca Nobelove nagrade u istoriji – Martina Lutera Kinga, „Ja imam san. Sloboda sada!”, FreeDom Art festival nastaje u Pančevu kao festival slobode u najširem mogućem smislu. Vrednosti koje želimo da promovišemo jesu ljudska prava, sloboda izražavanja, umetničke slobode, sloboda izbora, kao i slobode javne i vizuelne forme.

Festival će se održati od 23. do 30. avgusta, na više lokacija u Pančevu, u organizaciji Doma omladine Pančevo, a pod pokroviteljstvom grada Pančeva i kompanije NIS.

FreeDom Art Festival nadilazi stroga žanrovska opredeljenja jer je ideja da se pluralizmom sadržaja i formi unese novi duh u domaću scenu. Zbog toga će ovaj događaj objediniti muziku, film, vizuelne umetnosti, internet, sportski, edukativni program i aktivizam.

Vodeći se glavnim lajtmotivima promovisanja kulture slobode i univerzalne ljudske vrednosti putem različitih formi umetničkog izražavanja, vrednosti tolerancije, solidarnosti sa svim obespravljenim grupama i podizanjem svesti o važnosti prihvatanja različitosti, festival će biti događaj koji zastupa sve vrste sloboda i to kroz dijalog sa publikom i interaktivni pristup.

Pored toga, sve što smo gore napisali ne bi imalo težinu da kritika savremenog sveta nije sastavni deo događaja na FreeDom Fest-u. Kritička forma će podrazumevati stvaranje naše zajedničke, jasne poruke koju putem festivala upućujemo – u njoj će pored već pomenutih biti i vrednosti poput izbora slobodnog puta u svom životu, slobodnog odrastanja, usavršavanja, aktivizma, kao i oblikovanja pozitivne, slobodne, otvorene svesti prema društvu i svom okruženju.

Novosti sa festivala

Facebook Festivala

Instagram profil Festivala

 

  • 1. dan, 23. avgust
FreeDom – Otvaranje / nastup mešovitog hora „Smilje“

„FreeDom Art” festival počeće 23. avgusta simboličnim okupljanjem na Trgu slobode u Pančevu. Posle nastupa kamernog hora „Smilje”, počinje prva aktivistička akcija „FreeDom Art” festivala. Okupljeni posetioci biće pozvani da zajedno s organizatorima, sprejevima i četkama, krenu u „presvlačenje” – prekrečavanje grafita koji nose poruke mržnje i netolerancije. Na taj način, „FreeDom Art” festival će simbolično započeti svoju osmodnevnu misiju širenja poruka slobode stavljajući akcenat na rušenje generacijskog jaza i negovanje kulture sećanja i antifašizma. „Jato” festivala će se ponovo okupiti u dvorani „Apolo”, u 21 sat, gde ćemo imati priliku da gledamo pozorišnu predstavu „Afanisis”, koja govori takođe o presvlačenju, ali ovog puta u društvenom kontekstu.

freedom logo 2

Mešoviti kamerni hor `Smilje` beogradskih gerontoloških klubova

Mešoviti hor `Smilje` krajem juna proslavio je 7 godina postojanja. Hor broji 40 članova. Čine ga pevači amateri, članovi beogradskih klubova za starije. Sastavni je deo Penzionerskog amaterskog kulturno umetničkog društva `Andjelka Trnavac` koji radi u okviru R.J. Dnevni centri i klubovi Gerontološkog centra Beograd. Hor vodi Vukica Smiljanić, senior-volonter. Hor se sastaje jednom nedeljno u prostorijama kluba za starije Stari grad 2. Svoju aktivnost hor je predstavio na različitim manifestacijama: Festivalu stvaralaštva starijih Zlatno doba, Festivalu međugeneracijske saradnje Okej, Oktobarskim danima solidarnosti sa starijima, Festivalu zdravlja, manifestaciji u selu Vlakce posvećenoj prvom srpskom pilotu Mihailu Petroviću, zatim u domovima za stare u Kragujevcu, Zrenjaninu. Redovno hor izvodi programe za korisnike beogradskih domova za stare.

Predstaviće nam se repertoarom od partizanskih „evergrinova” i operskih arija do svečanih horskih pesama i šlagera.

FreeDom predstava: „Afanisis ili o presvlačenju“ O predstavi

Predstava se bavi istorijom marginalizacije kroz priču o LGBT osobama (pogotovo transrodnih osoba), kao i značenjem transvestitizma u socijalnom, psihološkom, političkom… smislu. Ona postavlja pitanje da li različite rodne prakse (kao na primer transvestitizam) predstavljaju neku vrstu subverzije u odnosu na dominanti diskurs. Nudi kao jednu od hipoteza i tu da je upravo taj subverzivni potencijal razlog transfobijskog nasilja koje se ne smanjuje u poslednjih 20 godine (od Rite Hester, Berija Vinčela, Gven Arajo do Vjerana Miladinovića). Predstava takođe stavlja u fokus političko presvlačenje (politički vestitizam) i određuje ga kao praksu čija je funkcija da do promena nikada ne dođe. Kako predstava fokusira razne vrste „presvlačenja“, ona se samim time bavi i pitanjem da li postoje stabilni identiteti.

U predstavi se pojavljuju i ulaze u interakciju mnoge ličnosti iz domena kulture i politike (sa međunarodne i domaće scene), čime se otvaraju razna domaća politička pitanja. Akteri u predstavi menjaju i do 30 kostima i vremenski se „šetaju“ kroz nekoliko vekova. Predstava je hibrid dramskog, plesnog, fizičkog, dokumentarnog teatra i u određenim delovima omogućava interakciju sa publikom.

Deliovi predstave su u maju 2015. predstavljeni u Majamiju, kao primer dobre prakse angažovanog teatra.

Premijera u Srbiji je bila u junu 2015.

Koncept i tekst: Marko Pejović

Koreografija i kostim: Boris Čakširan

Muzika: Vladimir Pejković

Izvode: Jana Milenković, Marijana Kraker, Natascha Schmelz, Predrag Kotur, Stojan Simić, Boris Čakširan

Plesni pedagozi: Jovana Rakić, Bojana Mišić

Scenski govor: Jelena Stojiljković, Milica Ponjavić

Prevod na znakovni jezik: Vera Jovanović

Koprodukcija: Grupa „Hajde da…“, KC Rex i KC Magacin

Finansijska podrška: Prince Claus Fund, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Reč kritike, Eliozabet Henli, Artburst

Rad istražuje šta osoba „dobije“ i „izgubi“ kada predstavi sebe kao onu koja ima fiksni identitet (kao što bi na primer bio idnetitet osobe bez i sa invaliditeteom, gay ili heteroseksulane, bolesne ili zdrave, pripadnika ove ili one partije). Šta se dešava ako identit nije nije tako „čvrsta kategorija“ kao što neki misle ili bi u to želeli da veruju?

O grupi „Hajde da…“

Grupa „Hajde da…“ se od svog osnivanja (1999.) bavila osetljivim grupama (izbeglim i raseljenim licima, Romima, osobama sa invaliditetom, korisnicima psihijatrijskih usluda…). Od 2008. je intenzivnije u taj rad uključivala umetnike različitih profesija. Sada u njenom članstvu ima psihologa, pozorišnih umetnika koji već niz godina rade na polju inkluzivnog i primenjenog pozorišta sa marginalizovanim grupama.

Organizacija je 2004. godine dobila nagradu Saveta Evrope za jednu epizodu animirane serije „Uaaa nepravda!“ koja se bavi diskriminacijom na osnovnoškolskom urastu.

Do sada je kreirala četiri pozorišne predstave koje se uključivale pripadnike marginalizovanih grupa i pozorišne umetnike („Kriva za Gausa“, „Reset“, „Tanatos“ i „Afanisis ili o presvlačenu“), koje su gostovale na raznim festivalima u zemlji i regionu. Predstava Reset (koprodukcija sa UK Vuk Karadžić) je 2010. dobila nagradu na Festivalu alternativnog i novog teatra u Novom Sadu.

Grupa „Hajde da…“ organizuje u Beogradu Festival društveno angažovanog teatra „Van okvira / Off Frame“.

  • 2. dan, 24. avgust 
FreeDom tribina: „Zoran Kesić & NJUZ.NET: Istine i laži“

“Naše „jato” je ovog dana okrenuto kritici. Gde prestaje stvarnost a počinje fikcija i šta se dešava kada prestanemo da pravimo razliku? Zašto između svakodnevice u Srbiji i vesti „Njuz.neta” vlada mrtva trka? Da li i o slobodi izražavanja možemo govoriti kao da je vest iz ogledala? Da li su nam ostali samo crni humor, ironija i sprdanje? I kada ćete se konačno uozbiljiti? O ovim ozbiljnim temama će ozbiljno govoriti ekipa „Njuz.neta”.

VAŽNA NAPOMENA: Na početku tribine, tokom prva 24 minuta, prisutnima će se obratiti Zoran Kesić. I usred tribine. I na kraju.

Verujemo da imate minimum 24 razloga da dođete na ovu tribinu! Fantastična ekipa dolazi u punom sastavu i sigurno ćete čuti mnogo toga neozbiljnog od Zorana Kesića i popularnih „njuzovaca”, ali i mnogo toga o ozbiljnim temama, poput slobode, slobode govora i kritike savremenog društva.

Moderator tribine: Tibor Jona

NJUZ.NET

Satirični portal Njuz.net postoji od oktobra 2010. godine. Popularnost Njuz.neta u mnogome duguje čitaocima, ali na prvom mestu i novinarima „ozbiljnih“ medija, koji su tokom svih ovih godina uporno verovali da su pojedine vesti istinite, te su odlučivali da ih podele sa ozbiljnim čitaocima svojih ozbiljnih medija. Široj javnosti svakako je najpoznatija priča o pijanom Srbinu koji je nehotice ubio ajkulu u Egiptu, koja je izašla na skoro svim kontinentima, ali kako autori ovog sajta znaju da će tu priču morati da ispričaju na samoj tribini, ne žele da ovde otkrivaju još detalja i time ispucaju jedinu anegdotu koju imaju da kažu.

Njuz je tokom ovih godina dobio i nekoliko nagrada, koje su bile značajne jer su njegovim autorima pomogle da shvate čime se zapravo bave. Nagrada Share koncerencije za aktivizam na društvenim mrežama, pomogla je njuzovcima da shvate da se bave aktivizmom. Nagrada Udruženja novinara Srbije za uređivačku politiku 2011. godine, pomogla im je da shvate da imaju uređivačku politiku. Poziv da učestvuju na književnom festivalu u Užicu, pomogla im je jer su shvatili da su pismeni.

Pored sajta, autori Njuz.neta su se oprobavali i u drugim formama. Tokom godinu dana izlazilo je jednom nedeljno štampano izdanje Njuza kao dodatak Danasu, što je ispunilo hipsterske snove njuzovaca da konačno vide svoje vesti na papiru. Neko vreme se na radiju emitovala i Njuzova emisija, što je bilo zanimljivo jer su tada prvi put čuli kako njihove vesti zvuče kada ih neko čita naglas. Objavili su i dve knjige svojih tekstova, a tokom poslednje tri godine rade i na trećoj, koja bi trebalo da ima originali sadržaj. Ne rade baš punom parom i probili su sve zadate rokove, ali se još uvek ne predaju i nadaju se da će ugledati svetlost dana na jesen.

Tokom poslednjih godinu i po dana sa Zoranom Kesićem rade na scenariju za emisiju 24 minuta, iako sva slava ide njemu. Jednom im je obećao da će ih makar pozvati da se zajedno slikaju za intervju u Bazaru, ali se to nikad nije desilo.

izvor: http://www.napolaputa.net/ucesnici/2015-godina/njuz-net/

 Zoran Kesić (Beograd, 1976) je novinar, TV voditelj i autor popularnih humorističkih televizijskih emisija.

Karijeru je započeo sa 19 godina na TV Studio B, gde je radio kao reporter sa terena u jutarnjem programu. Posle nekoliko godina, dobija priliku da napravi svoj prvi TV šou, „Ozbiljne vesti”, koji će kasnije prerasti u emisiju „Dezinformator“, gde zajedno sa Igorom Bugarskim izvodi niz satiričnik skečeva na temu aktuelnih političkih događaja.

Prelaskom na TV Foks i pokretanjem emisije „Fajront republika“, koja se emituje uživo u kabaretskoj formi, popularnost Zorana Kesića se rapidno povećava. U ovoj emisiji kao gosti učestvovali su i mnoge poznate ličnosti, kako sa domaće tako i inostrane scene.

Od jeseni 2013. godine Zoran Kesić se vraća na TV ekrane svojom novom humorističkom emisijom „24 minuta“ na TV B 92, koju realizuje uz pomoć satiričnog portala Njuz.net.

Zoran Kesić je ovogodišnji dobitnik nagrade „Stanislav Staša Marinković“, koju dodeljuje list Danas za novinarsku hrabrost i rezultate u istraživačkom novinarstvu.

Tribina je organizovana u saradnji sa Građanskom akcijom Pančevo

  • 3. dan, 25. avgust

Utorkom ptice „FreeDom Art” festivala uživaju. Gledaju dobre filmove. Okupićemo se u 19 sati, u dvorani „Apolo”, kada počinje prva projekcija. U okviru filmskog segmenta „FreeDom Art” festivala biće predstavljen pokret „Garažni film”. „Garažni film” je zamišljen kao iskorak u slobodu iz stega i uslovljavanja koje nameću opšta komercijalizacija, uništena mreža bioskopa, sumnjive produkcijske kuće, lobiji distributera, investitora, televizije, burazerske konkursne komisije, politički pritisci i kumovske veze.

FreeDom garažni film: „Okean“ Tamara Drakulić, Dvorana „Apolo“/19h/

Projekcije filmova pokreta „Garažni film” i razgovor s autorima. Okean je film koji ispituje granice igranog i dokumentarnog. Prelazak okeana na poetski način rekonstruiše momenat smrti bliske osobe beležeći dešavanja, tačnije odsustvo dešavanja, u sukobu ograničenog prostora teretnog broad i beskonačnosti otvorenog okeana.

FreeDom garažni film: „Žigosana“ Saša Radojević, Dvorana „Apolo“/21h/

Slavica se kreće društvenom marginom, uvek na ivici legalnog. Pokušava da promeni način života i preživi od onoga što zaradi, ali nemajući drugi način da opstane, odluči se za krađu…

  • 4.dan, 26. avgust

Sredom je u „jatu” pravi letnji dan. Vesela družina ponovo će se okupiti na istom mestu, sa sličnim ciljem – zajedničko gledanje slobodnih garažnih filmova. Programsko veče počinje tribinom, a posle filmova slušaćemo bend „The Loop”.

FreeDom tribina: Pokret „Garažni film“

U okviru filmskog segmenta FreeDom festivala će biti predstavljen pokret Garažni film. Autorska sloboda je neophodni uslov filmske umetnosti, ali film je skupa stvar, pa o mogućnosti rada i stepenu slobode filmskih autora najčešće odlučuju oni koji o filmu i umetnosti malo znaju.  Garažni film je na programu Freedom festivala jer je iskorak u slobodu iz stega i uslovljavanja koje nameću opšta komercijalizacija, uništena mreža bioskopa, korumpirane produkcione kuće, lobiji distributera, investitora, televizije, burazerske konkursne komisije, politički pritisci, kumovske veze i tako dalje…

Ukratko o pokretu Garažni film u Srbiji

Garažni film u Srbiji je nastao po srodnosti sa pojmom garažnog roka. Prvenstvena odlika ovog usmerenja, baš kao i u garažnom roku, jeste kreacija sa malim brojem saradnika, minimalnim finansijskim i tehničkim sredstvima i visokim stepenom autorske slobode. Specifičnost garažnog filma je naglašeno bavljenje podžanrom „filma o filmu“ i intimistički pristup naraciji koji se naglašava pojavljivanjem autora u glumačkim ulogama. Važna odlika je i esejističnost. Tvorci naziva su autori Saša Radojević i Milutin Petrović.

U prethodnih nekoliko godina u Srbiji je realizovano više ostvarenja koji pripadaju ovako formulisanom pojmu garažnog filma. Reč je o filmovima „Narcis i Eho“, „Ljuljaška“ i „Država“, ali kao svojevrsne preteče garažnog filma su „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ i „Jug jugoistok“ Milutina Petrovića.

O garažnom filmu pričaće pripadnici pokreta „Garažni film”.

FreeDom garažni film: „Unutra“ Jelena Marković i Mirko Abrlić, Dvorana „Apolo“/ 19h/

Unutra je priča o specifičnom problemu mladih, o zavisnosti, i o zatvoru koji vrlo često preko noći postaje prihvatljiva životna sredina zavisnika.

FreeDom garažni film: „Petlja“ Milutin Petrović, Dvorana „Apolo“/ 21h/

Film posvećen delu Ljubomira Šimunića, autora avangardnih filmova i fotografija. Petlja je vizuelno istraživanje o fenomenu erotike na filmu. Odabrani elementi filmskog jezika prikazuju potragu za nestalim šamanom filma, velikim čarobnjakom slike – Šimetom.

FreeDom koncert: The Loop

„The Loop“ je ad hoc grupa okupljena za potrebe snimanja muzike za film „Petlja“ Milutina Petrovića. Bend je delom sastavljen od iskusnih beogradskih muzičara a delom od članova ekipe filma (glumci, scenaristi, dizajneri zvuka, montažeri…). Svirka im se toliko dopala da su poželeli da još neko vreme prate film nastupajući kao bend.

 

The Loop nastupa u sastavu:

Milutin Petrović: lead vokal, gitara (Heroji, Mylutin, Eldorado)

Milan Jakonić: gitara, beck vokal (Tristac orange)

Vladimir Krakov: bas (Presing, Lutke…)

Dušan Petrović: sax (Playboy, Fish And Oil, Eyesburn…)

Dobrica Višnjić: klavijature

Vlada Markoski: bubnjevi (Bag Of Dicks, Kazna za uši)

Tanja Venčelovski i Ljuma Penov: back vokali

Svirali su na otvaranju Sofest-a 2015 godine i Palić Film Festivalu 2015.

  • 5. dan, 27. avgust

FreeDom: Druženje sa tražiocima azila

Suorganizatori: Asylum Protection Center/ Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji Tim za borbu protiv trgovine ljudima Terenske jedinice Crvenog krsta Pančevo

Migranti – aktuelna tema. Jedan od centara za azil se nalazi u Krnjači na Pančevačkom putu, pa ih sve češće srećemo na ulicama našeg grada. Ko su ti ljudi, odakle dolaze, šta rade u Srbiji? Šta radi azil? Kakav je zakon u vezi sa tim? Mnogo je pitanja o kojima samo po nešto, delimično saznajemo, ne znamo kome da ih postavimo, kako da se informišemo… A prirodno je da neznanje i neinformisanost proizvodi odbojnost, negodovanje, strah. Ovoga dana, na tamiškom keju, družićemo se sa tražiocima azila, čućemo njihove priče, upoznaćemo se sa kulturama zamalja iz kojih dolaze, saznaćemo nešto više o Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Bavićemo se tolerancijom, razumevanjem i interkulturalnim dijalogom, nasuprot zidovima, diskriminaciji i predrasudama. U 15 časova počeće druženje uz rekreaciju – timovi koje će činiti migranti, učesnici letnjeg volonterskog kampa Regionalnog volonterskog centra Pančeva, učesnici Međunarodnog projekta “Exploring roots and ways of cultural diversity in music and education“ iz Namačke, Srbije, Italije, Portugala i Izraela, kao i predstavnici lokalnih organizacija mladih i za mlade, odigraće prijateljski turnir u odbojci i fudbalu na pesku, uz muzički miks po izboru svake od ekipa. Dan će se nastaviti tribinom koju organizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji, sa temom „Azilanti u Srbiji u budućnosti – šta ćemo menjati i na koji način zajednica može proaktivno delovati i raditi na uspostavljanju interkulturalnog dijaloga”. Nakon tribine, uslediće interaktivna radionica tokom koje ćemo čuti autentične priče tražioca azila, poredićemo običaje i kulture zemalja njihovog porekla i običaja u Srbiji, crtaćemo kanom, degustiraćemo specijalitete karakteristične za zemlje iz kojih migranti dolaze. Tribina i radionica održaće se takođe na tamiškom keju, na otvorenom, u blizini terena za odbojku i fudbal na pesku, a lokalni suorganizator svih aktivnosti ovoga dana je Tim za borbu protiv trgovine ljudima Terenske jedinice Crvenog krsta Pančevo. Zbog sve većeg broja tranzitnih migranata i tražioca azila u Srbiji, ali i na prostoru grada Pančeva, Crveni krst pruža specifičnu asistenciju koja je u njegovom mandatu. Pod to spada određeni vid identifikacije, traženje i spajanje sa izgubljenim članovima porodice, podela humanitarne pomoći, kao i pružanje edukacije i saveta, pogotovo u oblasti trgovine ljudima, imajući u vidu da tranzitni azilanti i tražioci azila spadaju u ranjivu ciljnu grupu.

https://www.facebook.com/tjpancevo?fref=ts

https://www.facebook.com/ATprogramCKPA

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizacija koja pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila od 2007. godine. Organizacija je jedinstvena po tome što je redovno na terenu – u svim sredinama u kojima borave tražioci azila, između ostalog – Banja Koviljača, Loznica, Bogovađa, Lajkovac, Beograd, Sjenica, Tutin, Subotica i dr. APC/CZA terenske timove čine pravnici, pedagozi, psiholozi, politikolozi i prevodioci. Pored direktne pomoći tražiocima azila, APC/CZA organizuje različite manifestacije poput sajmova kultura, zajedničkih radionica, fudbalskih utakmica, diskusija i drugo, sa ciljem uspostavljanja dijaloga na lokalnu između predstavnika azilne i lokalne populacije. APC/CZA inicira kampanje sa ciljem informisanja šire javnosti o problemima tražilaca azila i drugih migranata i razlozima za napuštanje zemalja porekla ali i intenzivno radi sa decom migrantima i azilantima koja su u pratnji roditelja ili bez pratnje. APC/CZA uključuje azilnu decu u obrazovni sistem u Srbiji. APC/CZA podržava i razvija mrežu volontera i praksi studenata političkih, pravnih nauka, psihologije, sociologije, filologije iz zemlje i inostranstva. Kako postoji od samog početka azilnog sistema u Srbiji, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je prepoznat institucionalno kao deo azilnog sistema i bitan akter u njegovom praćenju i unapređivanju u Strategiji Vlade RS u oblasti migracija. Više informacija www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs www.facebook.com/AzilUSrbiji

Publikacije azilnih priča se nalaze na linku:

http://apc-cza.org/sr-YU/apc-cza-publikacije.html

To su autentične priče tražioca azila sa kojima APC/CZA radi i koje redovno izdaje.

Youtube kanal APC/CZA:

https://www.youtube.com/user/APCCZA

FreeDom tribina: Biljana Srbljanović

Da li su parole da je neznanje moć, sloboda ropstvo, a rat mir zauzele svoj deo stvarnosti? Da li strukture ljude kontrolišu nametnutim zadovoljstvima? Da li čovek ima gotovo nepresušnan apetit za destrukciju? Da li je do neprepoznavanja dovedena suština prevare? Da li ogroman broj ljudi prvi put u istoriji čovečanstva dobrovoljno pristaje da budu robovi? Da li nam je sudar korporacija predstavljen kao sudar civilizacija? O Orvelovoj estetici, Haksiljevom viđenju budućnosti i Štulićevoj poetici u današnjem realnom životu govoriće Biljana Srbljanović. Moderator: Nenad Živković Biljana Srbljanović (Stokholm, 1970) je diplomirala 1995. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odseg dramaturgija. Kao student Akademije napisala je scenario za 13 epizoda veoma aktulne serije „Otvorena Vrata“, kao i dramske kritike u desničarskom časopisu „Pogledi“. Njen dramski rad karakteriše politička angažovanost i beskompromisno proevropski stav kao i oštra kritika savremenog društva. Sredinom devetesetih godina njene drame su prevedene na preko dvedeset stranih jezika i izvedene u preko pedeset pozorišta u Evropi i Americi. Napisala je devet pozorišnih komada: Beogradska triologija (1997), Porodične priče (1998), Pad (2000), Supermarket (2001), Amerika drugi deo (2003), Skakavci (2005), Barbelo, o psima i deci (2007), Nije smrt biciklo da ti ga ukradu (2011), Mali mi je ovaj grob (2014). Dobitnica je brojnih priznanja i nagrada,kao što su nagrade „Slobodan Selenić“, Osvajanje slobode, Sterija 2007, Statueta Joakim Vujić. Bivša je članica političkog saveta Liberalno-demokratske partije. Prepoznatljiva je po svojim oštrim stavovima manjinskih i LGBT prava, kao i po kandidturi za mesto gradonačelnika Beograda na lokalnim izborima 2008. godine. Danas radi kao predavač na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogardu. Tribina je organizovana u saradnji sa Građanskom akcijom Pančevo.

FreeDom Stand Up

Stand up komedija se od samog nastanka vezuje za slobodu govora, koja se izražava kroz humor. Organizacija Standup.rs je zadužena za osnivanje stand up komedije u Srbiji a komičari koji su prvi počeli da se bave ovom formom sada su već imena za koja se dobro zna.

  • 6. dan, 28. avgust

FreeDom Skejt takmičenje i rekreacija, Park Barutana, 17-20h

Kada se spomene skejtbording, prvi komentar je – uzbudljivo, ali rizično. Ali ako razgovaramo sa skejterima, svi će se složiti da se ovaj ekstremni sport ne temelji samo na riziku i opasnosti, već je zapravo reč o slobodi i prevazilaženju sopstvenih granica.

FreeDom Koncerti (Hogy/Ničim izazvan/Stereo banana/Zoster)

  • Berlinski street bend „Hogy“ svoju inspiraciju pronalazi u putovanjima i upoznavanju sa ljudima i kulturama širom sveta. Dve gitare, bas, truba i ritam preneće vam autentičan zvuk berlinskih ulica.
  • Sastav Ničim izazvan je formiran u proleće 2011. od strane Bojana Gluvajića (vokal i gitara) i Borisa Bakalova (vokal). Ubrzo su im se priključili Boris Barović (bubanj), Mane Gluvajić (bas gitara) i Kuga Boriša (klavijature). Kasnije su u sastav došli i Nemanja Vujović (gitara), Dragana Ilić (prateći vokal) i Igor Martinko (violina,truba,harmonika,gitara). U jesen 2012. doslo je do promene na bubnjevima, Kristian Hengl ulazi u bend. Početkom 2014. godine, umesto Hegla za bubnjeva seda Milica Rančić. Veliku ulogu u razvoju benda, svojom podrškom i pomoći, ima Robert Telčer (Veliki Prezir, Partibrejkersi). U proleće 2012. uspostavljaju saradnju sa Đanijem Pervanom, bubnjarem i producentom sarajevskog sastava Letu Štuke i Rundekovog Cargo Orchestra i iz te saradnje nastaje prvi singl “O tebi“. Glasovima slušalaca pesma „O tebi“ je krajem 2012. proglašena domaćim hitom godine na Radiju B92. Sredinom aprila ove godine objavljuju svoj prvi studijski album pod istoimenim nazivom. Na albumu su se našli svi dotle objavljeni singlovi uz četiri potpuno nove pesme. Ukupno jedanaest numera producirao je sarajevski producent Ðani Pervan. Ploča je snimana tokom protekle dve godine u mostarskom studiju MC Pavarotti, zatim u studiju Šamarčina u Vrbasu, kao i u studiju Dobro polje u Beogradu.
  • Intergalaktička kaznena ekspedicija pod imenom Stereo Banana je pre dva proleca izbacila svoj prvi studijski album koji nosi naziv „Šijemo sambu„. Ovaj dvojac je u orbitu lansirao singl „Da li vi masturbirate pred grad?„. Sastav gruva već dugi niz godina, nastupali su na brojnim festivalima, nrp.  „Bekstvo u prirodu„, “Dodji na Amfi”, 3D Festu, Countryside Jam u Vršcu, Festivalu Uličnih Svirača u Novom Sadu, Love Festu, festivalu Nisomnia na niškoj tvrđavi gde su nastupali posle Dubioze Kolektiv i ostavili snažan utisak i na članove tog sada već kultnog benda. Uspešna godina je krunisana nastupom u sarajevskoj Skenderiji, gde su na poziv Dubioze Kolektiv imali priliku da zabavljaju više od deset hiljada ljudi. Nedavno je koncert u niškom Feedbacku bio rasprodat, a ispred kluba je ostalo oko 300 ljudi. Krajem prošle godine su održali koncert u klubu Terminal 1 u Sofiji, koje je jedan od par najboljih alternativnih klubova u Bugarskoj. Godinu dana posle prvog albuma izbacuju singl “Lako je prutu da se sokoli”, politički nekorektnu obradu kultne dečije pesmice. Juna meseca 2014. album “Šijemo sambu” je doživeo svoje zvanično digitalno izdanje. Izdavač je Lampshade Media iz Beograda. Pre mesec dana je izaš’o prvi singl sa drugog albuma, a album stiže za par meseci.
  • Grupa «Zoster» nastaje u jesen 2000. godine na inicijativu Marija Knezovića i Dražana Planinića kao potreba da se nešto kaže. Njima su se nakon godinu dana pridružili bubnjar Goran Rebac i pjevačica Marijana Pejić, i njih četvero čine okosnicu grupe. «Zmajevi», «Flomasteri» samo su neka od imena koje su mijenjali sa svakim nastupom. Naziv «Zoster» nastaje nakon što je Mario, prebolovao herpes zoster, a dijagnozu mu je očitovao veliki fan grupe, izvjesni Dr Miško. Herpes zoster je virus koji živi u ljudskom tijelu, a prilikom pada imuniteta, manifestira se na površini kože u vidu osipa, koji se vremenom širi, najčešće po ramenima i oko pasa. A «Zoster» je nastao kao posljedica pada imuniteta društva i kao potreba da se nešto kaže i učini. «Zoster» smatra da je reggae muzika prikladna za ova trusna područja u kojima je doza agresivnosti čak i u muzici previše. Grupa stoga prenosi poruke tolerancije, mira, progresivnosti i afirmacije, te ponekad i edukacije. I ljubavi naravno…Kada je pjevačica napustila grupu, Mario je postao glavni vokal. «Zoster» prvi put ulazi u studio 2003. godina kada snima single «Majko Jamajko». Prolazeći kroz razne krize (najteže je bilo naći istomišljenike koji su ujedno i kvalitetni muzičari), Goran, Mario i Dražan, odlučuju snimiti demo album. To su i učinili u februaru 2004. i ne sluteći postali hit na lokalnim radio stanicama. U ljeto iste godine, grupi su se pridružili Marko Jakovljević i Atilla Aksoj oživljavajući napola mrtav bend. Prva zajednička svirka na West Herzegovina Festu donijela je i pobjedu. Nakon prvog albuma Ojužilo, Dražan Planinić napušta bend i kreće u drugačije životne avanture, a njegovo mjesto u bendu zauzima saksofonista Boris Gutić, koji je bio gost na albumu Ojužilo. Nakon toga su uslijedili albumi Festival budala (2007) i Imači kada (2012). Novi album Zostera Srce uzavrelo bit će objavljen ove godine, a prvi singl Gavrilo zvanično je promoviran u aprilu ove godine nakon čega je uslijedio i video spot. Album je snimljen u sljedećem sastavu:

Mario Knezović – vokal Atilla Aksoj – gitara Adis Sirbubalo – klavijature Nikola Galić – bas Goran Rebac – bubnjevi

FreeDom In Treš 8 / Konkurs za filmove

U okviru filmskog segmenta FreeDom Art Festivala, pored programa predstavljanja srpskog garažnog filma (gosti Milutin Petrović, Tamara Drakulić, Saša Radojević, Jelena Marković i Mirko Abrlić i projekcije njihovih filmova), biće održan IN_TREŠ 8 – FreeDom Art Edition, takmičarski festival amaterskog omladinskog treš filma u trajanju do dva minuta.

Treš film, po svojoj prirodi otklona od očekivanog, podrazumeva ideju slobode. Svojom voljom, on je oslobođen balasta istorije filma, filmskog jezika, produkcionoh uslova, opšteprihvaćenih stavova, ili bilo kojih drugih pravila i ograničenja. Zbog toga je IN_TREŠ 8 – FreeDom Art Edition važan segment FreeDom Art Festivala.

Konkurs za prijem takmičarskih radova je otvoren, a svi zainteresovani mogu svoje filmove slati na adresu [email protected] do 28. avgusta 2015 godine.  Izabrani  filmovi  će  biti  prikazani  na završnoj večeri festivala, 30. avgusta 2015. god. Jedini uslovi konkursa su da naslov filma počinje ili  se završava na slovo „Š“, da traje do dva minuta i da je “treš”, po shvatanju autora filma. Žiri festivala dodeljuje tri glavne, novčane, i veći broj počasnih nagrada.

U okviru filmskog programa, FreeDom art Festival organizuje i In_Treš radionice, koju vode pripadnici pokreta garažnog filma, Saša Radojević i Jelena Marković. Radionice će biti održane od 24. do 26. avgusta, u Domu omladine Pančevo. Zainteresovani treba da pošalju ime, kontakt telefon i ličnu definiciju pojma “treš” na [email protected] do petka 21. avgusta. Filmovi nastali u okviru radionice imaće premijeru u okviru FreeDom Art Festivala, na završnoj večeri In_Treš-a, u nedelju, 30. avgusta od 21 sat, u Letnjoj bašti Doma omladine Pančevo.

FreeDom Afterparty /Telekollegen, Berlin

Grupa mladih nemačkih di-džejeva protrešće publiku nakon već uzavrele atmosfere na main stage-u. Daniel Archut, John Tale, Nikklaas, Sascha Aviar i Toni Haupt u Pančevo će doneti pravi berlinski techno zvuk.

  • 7.dan, 29. avgust

FreeDom Živa biblioteka, Dvorana „Apolo“, 14-20h

Živa biblioteka funkcioniše baš kao prava biblioteka, gde čitaoci dolaze da pozajme “knjigu” na određeno vreme. Postoji jedna razlika – knjige u Živoj biblioteci su ljudi, a knjige i čitaoci imaju priliku da uđu u pravi dijalog. Knjige u Živoj biblioteci su osobe koje predstavljaju grupe koje su često meta predrasuda i stereotipa, žrtve diskriminacije i socijalne ekskluzije. U ovoj biblioteci, knjige ne samo da mogu da pričaju, već mogu i da odgovaraju na pitanja čitalaca, da postavljaju pitanja i da uče.

„Inspiriši slobodu“, „FreeShop“ bazar i preparty

Organizatori:

Ženska mirovna grupa-Pančevo i Kreativni omladinski centar Pančeva za borbu protiv side-KOMPAS Šta je ono što utiče na tvoju zabavu? Zbog čega/koga se osećaš dobro kada si na žurci, izlasku, druženju..? Da li ti je potreban dodatan podstrek da bi se osećao/la super?

Na svoje dobro raspoloženje utičeš samo ti! Sloboda dolazi upravo iz tebe, inspiriši je sa nama!

Kreativni omladinski centar Pančeva za borbu protiv side (KOMPAS) i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG) organizuju javnu akciju sa ciljem promovisanja zdravih stilova života – bez alkohola,kao i rada kroz vrednosti koje zastupa omladinski rad. Na javnoj akciji će se praviti ukusni bezalkoholni kokteli, crtati i razmrdavati pozitivu – budite spremni za veliki FLASH MOB u kojem ste dobrodošli/e!

Javna akcija će se održati u terminu 19h-22h na platou ispred Doma omladine Pančevo, paralelno sa „Free shop“ bazarom. U zavisnosti od vremenskih uslova, javna akcija će biti 28. ili 29. avgusta (što će blagovremeno biti najavljeno na sajtu i FB stranici Doma omladine Pančevo).Sloboda je večita inspiracija kreativaca. Na „FreeShop” bazaru moći ćete da pogledate i kupite upotrebne i ukrasne predmete pančevačkih autora/ki, sa motivima i simbolima kojima kreativci/ke predstavljaju svoj doživljaj slobode.

„FreeShop” će obe večeri pratiti preparty – warm up muzički set, koji će pripremiti učesnici međunarodnog muzičkog projekta iz Italije, Izraela, Portugalije, Nemačke i Srbije.

FreeDom Koncerti (Bas i Stega, Bili Andol, Eva Braun, Trese.Lupa.Udara)

FreeDom Afterparty /Telekollegen, Berlin

  • 8.dan, 30. avgust

FreeDom In Treš 8 /Radionica Treš filma/23 -30. avgust

Filmska radionica treš filma, koju vode pripadnici pokreta garažnog filma Saša Radojević i Jelena Marković će biti održana od 23. do 30. avgusta 2015. godine u Domu omladine Pančevo. Kako snimiti film? Kako izmontirati film? Šta je to treš? Režija, montaža, scenario, kadar, švenk i far, projekcije, sinopsis, ideja, improvizacija, rampa, rasveta, ritam, sve vas to može, ali i ne mora interesovati kada snimate treš film. Vaše sopstveno malo remek delo, stvoreno uz pomoć istaknutih filmskih umetnika, će se prikazati pred punom salom bioskopa APOLO na završnoj večeri In_Treš festivala.

Zainteresovani treba da pošalju ime, kontakt telefon I ličnu definiciju pojma “treš” na [email protected] do petka 21. avgusta 2015. god. Zovemo vas!

FreeDom murali

Andrijana Danilović, Asterian (Bojan Milojević), Saša Rakezić – Aleksandar Zograf, Vuk Palibrk, Milan Bulatović, Sanja Momčilović, Nikola Velicki, Siniša Janjić – Re i Ivana Jakovljević biće umetnici koji će svoje ideje o slobodi predstaviti muralima u širem centru Pančeva. Pored njih, zajednički mural nacrtaće i polaznici Škole crtanja Doma omladine Pančevo: Marijan Muškinja, Boris Stanić, Marija Komanov, Ksenija Barić, Gorana Aća, Aleksandar Veljković, Igor Gardinovački i Jelena Ilijin.

FreeArt tura

Svi ljubitelji dvotočkaša, rekreativci i profesionalci imaće priliku da na svojim biciklima obiđu murale koje će umetnici slikati tokom celog festivala. Kratka biciklistička tura ima za cilj promociju bicikla kao zdravog prevoznog sredstva, slobode i povezivanja ljudi sa slobodama u umetničkom smislu.

FreeDom In TreŠ 8 / finalno veče

FreeDom zatvaranje festivala/Nastup bendova međunarodnog muzičkog projekta + Lorna Wing

Poslednji dan našeg osmodnevnog putovanja počinje u 18 sati, na platou ispred Doma omladine, odakle startuje „Free Art” tura biciklima. Po povratku, u Letnjoj bašti Doma omladine, biće održano finale „In_Treš” festivala s prikazivanjem pobedničkih filmova. Naše „jato” se za kraj okuplja, kako bismo se lepo rastali do narednog festivala, na koncertu bendova međunarodnog muzičkog projekta „Exploring roots and ways of cultural diversity in music and education” iz Nemačke, Srbije, Italije, Portugala i Izraela, i beogradskog sastava „Lorna Wing”. Do sledeće godine i novih tema slobode…

Maksima Gorkog 6
26101 Pančevo
Serbia
Nedelja, 23. Avgust 2015 - 21:00 - Subota, 29. Avgust 2015 - 20:00