Tog 24. marta 1999. počela je NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a već nešto posle 20 sati na Pančevo su pale prve bombe. Akcija je trajala 78 dana i odnela je više od 2500 života.
Pančevo je 1999. gađano 24 puta sa šezdesetak projektila. Od prvog dana gađane su Fabrika aviona Utva, vojna baza u okolini Kačareva i Kasarna 5000.
U napadu 4. aprila pogođena je Energana u Rafineriji i tada su poginuli radnici ove fabrike Dejan Bojković, Duško Bogosavljev i Mirko Dmitrović. Nedelju dana kasnije gađana su i skladišna postrojenja Rafinerije.
U blizini Starčeva, 1. juna 1999. poginuli su general pukovnik pilot Ljubiša Veličković, pukovnik Božidar Pejčić i major Svetomir Trifunović.
Noć između 15. i 16. aprila nikada nećemo zaboraviti. Tada su pogođene Petrohemija i Azotara. U operaciji meta su bili rezervoari amonijaka I vinil-hlorid monomera. U vazduh je otišla ogromna količina kancerogenih materija.
Takođe, 18. aprila su pogođene tri fabrike južne zone, a zagađenje vazduha je bilo 10.000 puta veće od dozvoljenog.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, 9. juna 1999. godine.
Pančevo je 1999. gađano 24 puta sa šezdesetak projektila. Od prvog dana gađane su Fabrika aviona Utva, vojna baza u okolini Kačareva i Kasarna 5000.