CETRA PANČEVO: Naše pravo na zdraviji vazduh

Kvalitet vazduha je nesporno značajan jer svi zavisimo od njega. Bez kiseonika, odnosno vazduha, ne možemo da provedemo više od pet do deset minuta.

Srbija je broj 1 u Evropi, a deveta u svetu po broju smrti prouzrokovanih zagađenim vazduhom. Svake godine od posledica zagađenosti vazduha u Srbiji umre u proseku 6.600 ljudi, dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umre ranije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu, u Srbiji oko 3 miliona ljudi živi u mestima sa veoma zagađenim vazduhom, što znači da skoro polovina građana i građanki Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh.

Već decenijama je kvalitet vazduha u Pančevu ocenjen III kategorijom – prezagađen vazduh. Građani reaguju na zagađenje povremeno, u zimskim mesecima kada je problem vidljiv i golim okom. Vazduh Pančeva i dalje najviše zagađuju industrija, individualna ložišta i saobraćaj, navodi se u Planu kvaliteta vazduha grada Pančeva za period 2015-2020.

Vazduh u našem gradu je tokom 2021, kao i ranijih godina, najopterećeniji suspendovanim česticama PM 2.5 i PM 10. Izloženost visokoj koncentraciji ovih čestica dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Čitav niz medicinskih studija ukazuje na ozbiljnu uzročnu vezu između svakodnevnog izlaganja ovim suspendovanim česticama i povećanog broja respiratornih,  kancerogenih i kardiovaskularnih oboljenja, navodi CETRA.

Realnost koju dišemo – Osvrt na aktuelne javne politike i nadležne institucije

Primena usvojenih EU standarda i normi u oblasti životne sredine i sprovođenje zakona  u  Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, navodi se u mnogim izveštajima i istraživanjima. Postoji odsustvo transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti u postupcima procene uticaja na životnu sredinu, posebno na lokalnom nivou, što stvara ambijent u kome su moguće zloupotrebe javnih ovlašćenja i posledice po životnu sredinu i prirodne resurse. Sa druge strane, građani, aktivisti i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine često nemaju dovoljno znanja i iskustva da iskoriste dozvoljene pravne mehanizme i da zaštite svoja prava.

Grad Pančevo je tokom 2016. godine usvojio Plan kvaliteta vazduha za period 2015-2020 godine, inače osnovni dokument na lokalnom nivou, koji treba da sadrži niz mera za unapređenje kvaliteta vazduha. Plan nije adekvatno medijski javno predstavljen i promovisan, a građani i stručne organizacije civilnog društva nisu bile pozvane da učestvuju u njegovoj pripremi. Za navedeni dokument, čija je važnost istekla 2020. godine, nisu sprovedene, aktom predviđene, analize ili procene uspešnosti. Budući da lokalne vlasti imaju obavezu da obezbede transparentnost izveštavanja o stanju životne sredine u zajednici, nedostatak informacija o usvajanju ovog Plana je onemogućio građansku i stručnu javnost da se adekvatno uključi u proces pripreme i usvajanja, a kasnije da dobije i izveštaj o njegovoj realizaciji.

Uprava grada Pančeva je, u septembru 2021. godine, raspisala tender za izradu novog Plana kvaliteta vazduha. Javnost, pogotovu njen stručni deo, nema informacije o ovom procesu, što otvara pitanje kvaliteta i adekvatnosti rešenja koja će biti u njega ugrađena. Zato je važno da se lokalna stručna i šira javnost animira i informiše o ovom procesu, čime bi se dao bitan doprinos u naporima za zdraviji i čistiji vazduh u Pančevu, koje se već decenijama bori sa ozbiljnim zdravstvenim i socijalnim implikacijama zagađenog vazduha.

Šta je moguće uraditi kako bi se aktuelni podaci i brojke smanjili u korist građana i  javnog zdravlja?

Projekat „Naše pravo na zdraviji vazduh“, koji tokom 2022. godine u Pančevu realizuje „Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA“ direktno je usmeren na informisanje, edukovanje i osnaživanje građanske zajednice da argumentovano utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha koji dišemo.

CETRA je putem javnog konkursa odabrala i  angažovao 5 mladih istraživača i istraživačica, koji će analizirati Plan kvaliteta vazduha Pančeva za period 2015-2020 godina,  istraživati mere za poboljšanje kvaliteta vazduha koje su preduzete pre donošenja Plana, kao i mere preduzete po usvajanju Plana i njihovu uspešnost.

Nakon toga će istraživači/ce kreirati Izveštaj o proceni uspešnosti Plana kvaliteta vazduha grada Pančeva za period 2015-2020, sa pregledom uočenih najozbiljnijih problema u realizaciji mera.

Istovremeno, projektni tim će raditi na  razvoju i formulisanju Metodologije za praćenje procesa implementacije politika iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Ovaj analitički dokument je bitan alat i „vodič“ za svaki budući analitički rad i u ex-post proceni lokalnih ekoloških politika u našoj zajednici. Kao takav, ovaj projektni rezultat će stvoriti pretpostavku za argumentovani i činjenično zasnovani pritisak građanskog društva na donosioce odluka u budućem kreiranju i sprovođenju lokalnih ekoloških politika.

Kreativno osmišljena multimedijalna projektna kampanja „Prizori koji oduzimaju dah – bukvalno“ predviđa i javni nagradni foto konkurs za građane, tako što će  na društvenim mrežama građani deliti fotografije iz svog okruženja na temu zagađenosti vazduha, sa specifičnim haštag – om  #vazduhkojividim. Tri fotografije koje budu imale najveći broj glasova  Pančevki i Pančevaca dobiće  prigodne nagrade.

U okviru projekta se predviđa javni poziv, putem medija i kanala društvenih mreža, za organizacije civilnog društva u Pančevu, koje će kroz radionice osnažiti svoje kapacitete, sposobnosti, veštine i znanja o procesu pripreme, praćenja i kreiranja lokalnih ekoloških javnih politika zasnovanih na dokazima, saopštava CETRA.

Izradu ovog materijala je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Ovaj projekat i kampanja za čistiji vazduh se  realizuje u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva (British Embassy Belgrade), a sprovodi Trag fondacija.

Kvalitet vazduha je nesporno značajan jer svi zavisimo od njega. Bez kiseonika, odnosno vazduha, ne možemo da provedemo više od pet do deset minuta.