Dime se kačarevačke pušnice
Gotovo u svakoj kačarevačkoj kući vije se dim iz bar dva odžaka. To znači da nema avlije bez pušnice pune mesa, kobasica, a ponajviše slanine – asortimana koji se sprema za „Slaninijadu”, svetkovinu sušenih prerađevina, a koja se svakog februara, već blizu četiri decenije, održava u ovom južnobanatskom selu.
Iako je ostalo mesec dana do otvaranje republike slaninara, Kačarevci se intenzivno spremaju za ovaj gastronomski festival. Braća Lazar i Vukašin Vuković imaju „samo” jednu pušnicu, naoko malu ali visoku, pa se na nekoliko spratova trenutno, što na dimu, što na promaji, u više tura ljulja oko 700 kilograma mesa, koliko će ukupno osušiti za mušterije, ali i za sopstvene potrebe.
„Ovaj posao traži strpljenje i ništa ne može na brzinu. Moraju se ispoštovati i pravila soljenja i odsoljavanja, pa odstojavanja u salamuri i na kraju postepenog sušenja mesa. Mi to radimo na bukvi, ona je broj jedan, a obavezna je i bukova piljevina. Njen dim daje taj potrebni šmek u prvom trenutku, a istovremeno ublažava žar na briketu i sprečava da se vatra razgori. Ne sme nikako da bude vatre, jer ona na mesu stvara koru koja zatvori pore, pa od sušenja nema ništa, a meso ostaje živo. Takođe, različiti komadi se suše različito. Posebno se moraju kontrolisati kobasice i kulen, ali sve u svemu bez mesec, dva dana taj posao ne može da se završi kako valja,”, pričaju za „Politiku” Vukovići, čije domaćinstvo svinje ne drži, pa su sirovinu nabavili iz klanica.
Mnogo, kažu domaćini, zavisi i od vremenskih uslova koji poslednjih godina ne idu naruku prirodnom sušenju mesnih prerađevina. Izostaje prava zima koja traje, trebalo bi da bude hladnije i da ima prirodnog provetravanja, koje proizvodi banatska košava. Pošto je toga i ove zime malo, primorani su ovde da pale ventilatore, radi kakve-takve cirkulacije vazduha, ali ni sa tim ne treba preterati, ističe Lazar Vuković.
„Šunke su najveći problem, jer one bez godinu, dve dana stajanja nisu one prave, pa i tu važi, možda i najviše, ono da ovaj posao traži strpljenje i čekanje. E to, uz sve poteškoće sa nabavkom sirovine, otežava isplativost ovog posla. Klaničari i mesari su se zaštitili, a seljak koji radi ne zna šta ga čeka na tržištu. Nismo srećni što dižemo cene, ali računicu moramo da imamo, a najviše smo na udaru, jer mnogo smo uložili, radili, čekali i to mora da se naplati”, priča Vuković i priznaje da njihovo domaćinstvo nije osetilo posledice epidemije afričke kuge svinja, koja je znatno uzdrmala stočni fond, ne samo Kačareva već i čitavog regiona.
Ipak, iako su neka komšijska sela ostala bez ijedne svinje, ovde se uveliko spremaju za najveće svetkovine njenog najmasnijeg dela. Tako će se u već tradicionalnom terminu, od 15 do 18. februara, na štandovima „Slaninijade” naći ponuda mesnih ručnih radova iz čitave Srbije, a organizator, istoimeni turistički klub, očekuje i takmičarske uzorke sa drugih kontinenata. Za četiri dana republike slaninara, najavljuje se uživanje svih čula u proizvodima od svinjskog mesa i mesnim prerađevinama, a pre svega u kvalitetnoj slanini.