Džaba smo krečili

PANČEVO, 21. maj – Stari srpski običaj da se mnogo priča, a malo radi, ispoštovan je i ovaj put. Drugi srpski običaj da kada se nešto i radi da se to uradi nakrivo, da se zamaže i zabašuri, takođe je primenjen. Treće domaće pravilo da se najviše radi pred izbore, i tako prikazuje sposobnost budućih nosilaca vlasti, nije zaobiđen ni u ovom slučaju.

Kada se običaji u navedenom slučaju spoje, dobije se proizvod koji se meri potrošenim živcima i sekiracijom, koga drugog nego građana. Na kraju jednačine, oni su uvek u minusu.

Ukoliko niste uspeli da zaključite o kakvoj pojavi se radi, objasnićemo. Radi se o premeštanju šalter sala pančevačke filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na novu adresu, jer je zgrada u kojoj rade zaposleni, i u koju svakodnevno dolazi na stotine građana, u veoma lošem stanju. Gradska inspekcija je objekat ogradila, a već nekoliko puta nalagala je vlasnicima zgrade (PIO fond i RFZO) stare 150 godina, koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture, da adaptiraju vremešnu lepoticu.

Procenjeno je da bi za popravku trebalo čak 700 miliona dinara, te se od te ideje odustalo, pa su zaposleni nastavili da rade povremeno sa miševima, golubovima i sličnim živuljkama, u prostorijama koje prokišnjavaju. O otpadanju maltera i nebezbednosti pojedinih delova objekata, da ne govorimo. I pored toga, direktorka Fonda koja je prisustvovala otvaranju šalter sale izjavila je da zaposleni koji su ostali u staroj zgradi neće biti preseljeni na drugu lokaciju, jer je zgrada u postupku adaptacije.

Sitne popravke su načinjene, ali velikih zahvata nije bilo. Poslednjih godina šuškalo se o tome da će filijala biti premeštena, prvo u zgradu Privredne banke, zatim u novu zgradu Zavoda za javno zdravlje Pančevo, da bi na kraju izbor pao na mali objekat u Ulici Žarka Zrenjanina 14a. Taj prostor je u vlasništvu grada Pančeva, pa je troškove adaptacije snosila lokalna samouprava, dakle, republičkoj instituciji grad je obezbedio i opremio lokal.

Objekat je otvoren nekoliko dana pred izbore, a već prvog radnog dana počeli su i prvi problemi, koje izgleda niko nije mogao da predvidi. Novi prostor bio je nedovoljan da primi veliki broj građana koji na ovom mestu svakodnevno ostvaruju svoja prava, pa su oni svakog dana u redovima čekali ispred vrata, po kiši i suncu.

S pravom nezadovoljni građani, pitaju se zbog čega je sve naopako u ovoj državi. Čude se kako je moguće da jedna ustanova zdravstvene zaštite može sebi da dopusti da bolesni ljudi stoje napolju i čekaju satima da dođu na red.

U želji da saznamo da li će i kako nadležni rešiti nastali problem, obratili smo se centrali RFZO, jer hijerarhija tog fonda ne dozvoljava direktoru ni zaposlenima u filijali da daju odgovore, čak ni na banalna pitanja poput onoga koliko zaposlenih ima u pančevačkoj filijali RFZO. Dakle, pitanja smo poslali mejlom 9. maja, a odgovor nam je stigao 19. maja u vidu sledeće rečenice: „Obaveštena sam da je problem koji ste naveli u pitanjima rešen i da nema više gužve, odnosno čekanja.“

Nešto ranije tog dana nezvanično smo saznali da je u utorak, 17. maja, nekoliko šeltera vraćeno u staru zgradu RFZO, u Ulici Vojvode Radomira Putnika 6, što je i istaknuto i na vratima novih prostorija. Dakle, mi smo džaba krečili, a problema zaista više nema. On je zabašuren, gurnut pod tepih, a neko će već za deceniju, dve, počistiti sav nered.

I. Predić

Stari srpski običaj da se mnogo priča, a malo radi, ispoštovan je i ovaj put. Drugi srpski običaj da kada se nešto i radi da se to uradi nakrivo, da se zamaže i zabašuri, takođe je primenjen. Treće domaće pravilo da se najviše radi pred izbore, i tako prikazuje sposobnost budućih nosilaca vlasti, nije zaobiđen ni u ovom slučaju.