ISTINOČEŽNJA: Jelena Petrov

Pre nego što će se Jeca, kako svi zovu Petrovu, roditi, dobro sam upoznao njenu mama Tanju i ujaka Sašu, zato što su živeli naspram zgrade u kojoj sam ja sa još 50 porodica obitavao, i još to činim, u naselju Tesla, u Pančevu. Tanja je nešto starija od moje generacije, udala se za Žarka Petrova, ali sa Sašom sam baš odrastao. Inače, Jeca ima i brata Dušana.

Za nju dugo nisam ni znao, niti čija je ćerka, dok sticajem okolnosti, nisam počeo, kao dopisnik Sportskog žurnala, da pratim ozbiljnije odbojku. Tačnije, ŽOK Dinamo. Tako, odlazeći na utakmice, neko mi je napomenuo da je Dinamov libero, zapravo Tanjina i Žaretova ćerka. Osim što je sasvim dobro, čak odlično radila na terenu, sad mi je bila još draža. Lepotu je nasledila od majke, ali je prikazima na igralištu, gde je dominirala sa svoje strane mreže, doprinela da ne ostane sve na lepoti, kao jedinom pozitivnom utisku, već i ozbiljnim odbojkaškim umćem.

Vremenom, a izabranice Saše Vladisavljeva, uglavnom su bile u samom vrhu Super lige, Jeca je bivala dominantna, sve dok ovaj, nekad ugledni sportski kolektiv, nije utihnuo, polako odlazeći u zaborav, kao i neke druge sportske ikone Pančeva. Onda sam čuo da je otišla, da igra negde drugo, ali pre toga, a važno je to da istaknem-izabrana je, nije to tako davno bilo, i za sportiskinju grada na Tamišu. Bila je to dobra procena, pravi ekvivalent onome što je uložila u odbojku.

Potom, odlazeći da nešto platim u banku, odmah do zgrade u kojoj živim, vidim, sa druge strane pulta, poznato lice. Mama Tanja je tu radila do penzije, ako se ne varam, kad, eto ti Jece. Bilo mi je drago, što se zaposlila, radi. Kad god smo se sreli, njena ljubaznost je dolazila do punog izražaja, a takva je bila i van radnog prostora.

S obzirom da ne pratim, što mi možda nije na čast, šta se sad zbiva sa odbojkom u Pančevu, baš sam se prijatno iznenadio kad sam shvatio da je u klubu Odbojka 013, jednog izuzetnog entuzijaste Ivana Krgovića, koji, ne odustaje od namere da ostane stvaralačka sila. Jeca je trener u mlađim kategorijama, ali i još uvek aktivan igrač, pa tako, u dvostrukoj ulozi, nadalje širi svoj uticaj u pančevačkom sportu.

Želeo sam da pominjući je, u ovoj rubrici, pohvalim, kao autentičnu osobu, rođenu u gradu na Tamišu, jer, u vreme surovog profesionalizma, možete misliti, nema mesta ili sve je manje, za naše sugrađane. Sećam se, ranije su govorili-trebalo bi angažovati nekog sa strane, samo ako je mnogo bolji od domaćeg igrača, bez obzira na sport. A, šta je ovo danas? Cirkus! Zato je Jelena Petrov putokaz svima, koji nešto rade u sportu, u ovoj sredini. Da se tako izrazim, mapa po kojoj bi valjalo iscrtati i neke druge uspešne karijere, talentovanih devojčica, koje se, možda, ovih dana probijaju da dosegnu svoj cilj. U tome se, između ostalog, ogleda dragocenost lepe Pančevke.

Praštajte i dobra vam sreća!

Pre nego što će se Jeca, kako svi zovu Petrovu, roditi, dobro sam upoznao njenu mama Tanju i ujaka Sašu, zato što su živeli naspram zgrade u kojoj sam ja sa još 50 porodica obitavao, i još to činim, u naselju Tesla, u Pančevu.