Nasilje prema ženama zahteva ozbiljan društveni odgovor
U savremenom društvu gde bi jednakost i poštovanje trebalo da dominiraju, žene se još uvek suočavaju s jezivom stvarnošću nasilja. Za mnoge, ono ostaje nevidljivo, skriveno iza zatvorenih vrata domova ili prećutano iz straha. Neretko dolazi do fatalnog ishoda. Od početka 2023. godine najmanje 27 žena u Srbiji ubio je partner, otac ili brat. Taj broj može biti i veći.
Kad je reč o našem regionu, za poslednje tri godine na području Policijske uprave u Pančevu, u porodičnim i partnerskim odnosima, nije ubijena nijedna žena. To je potvrđeno je za 013info iz PU Pančevo. Da slučajeva nasilja i te kako ima, govore sledeći podaci:
Prema informacijama koje je naš portal dobio od PU Pančevo, od 1. januara 2023. godine do 30. novembra, na teritoriji koju pokriva Policijska uprava u Pančevu, po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, izrečeno je ukupno 1.880 hitnih mera, od kojih 1.285 hitnih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 595 hitnih mera privremeno udaljenje učinioca iz stana.
Takođe, za 11 meseci 2022. godine, izrečeno je ukupno 1.969 hitnih mera, od kojih 1.384 hitne mere zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 585 hitnih mera privremeno udaljenje učinioca iz stana.
U istom periodu 2021. godine, izrečene je ukupno 1.846 hitnih mera, od kojih 1.292 hitne mere zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 554 hitne mere privremeno udaljenje učinioca iz stana.
Za 11 meseci ove godine podneto je 199 krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici, u istom periodu 2022. godine 275, a od januara do kraja novembra 2021. godine 193 krivične prijave.
Važno je napomenuti da se svi ovi podaci odnose na ukupan broj prijava nasilja, uključujući žrtve i muškarce, ali žene su mnogo češće žrtve.
Na temu nasilja prema ženama razgovarali smo sa dr Kosanom Beker, programskom direktorkom FemPlatz-a.
Ona je istakla da uprkos zakonskoj obavezi od 2017. godine, u Srbiji ne postoji adekvatna statistika koja se odnosi na nasilje prema ženama.
– Tada je bilo predviđeno i planirano zakonom da se formira Centralni registar, međutim, to se nije desilo. Postoji statistika porodičnog nasilja koja nama nije dostupna, ali postoji. Ipak, što se tiče uopšteno nasilja prema ženama i rodno zasnovanog nasilja, nemamo adekvatnu statistiku. To bi hitno trebalo da se promeni. Ako hoćemo da imamo adekvatne državne odgovore, moramo da znamo koliki je problem i kolika je rasprostranjenost problema. Istraživanja nam pokazuju da je to jedna opšta pandemija nasilja prema ženama.
FemPlatz se već nekoliko godina zalaže za to da se femicid tretira kao zasebno krivično delo u Srbiji i regionu.
– Na taj način bi se izbegla situacija koja se nedavno dogodila u Crnoj Gori, kada je čovek ubio svoju partnerku tako što je tukao osam sati bez prestanka, trudnu, pred decom. Sud ga je osudio na 12 godina zatvora za delo nasilje u porodici sa smrtnim ishodom, a ne za teško ubistvo kako je tužilaštvo tražilo. Kada bi postojalo krivično delo femicida, to bi bilo potpuno jasno i niko ne bi mogao pogrešno da kvalifikuje, pa da se takvi ljudi izvuku sa malim kaznama zatvora. To nije slučaj samo u Crnoj Gori, već u celom regionu, dodaje Kosana Beker.
Naša sagovornica ističe da ukoliko bismo imali Nezavisno telo za praćenje femicida, mogli bismo svaki slučaj da ispratimo od početka do kraja. Kako pojašnjava, moglo bi da se analizira ko ne radi svoj posao u celom lancu državnih organa koji su zaduženi za prevenciju i zaštitu od nasilja.
– Naša istraživanja pokazuju da je skoro svaki femicid mogao biti sprečen, ali veoma često neadekvatan rad, nerad ili nedovoljna koordinacija između državnih organa dovode do propusta, zbog čega imamo fatalne ishode.
Ona smatra da je neophodno da se ženama veruje, da se njihove prijave ozbiljno shvataju i da sistem mora da pokaže da radi, kako bi one imale poverenja.
Upitana da li mediji tokom poslednjih godina posvećuju više pažnje ovoj temi, naša sagovornica je navela:
– Rekla bih da u poslednjih nekoliko godina mediji obraćaju više pažnje temi nasilja prema ženama i femicida. Problem je što je malo medija koji se time bave na profesionalan način. Najčešće su to vesti koje spadaju u crnu hroniku , prisutan je senzacionalizam, ne brine se o žrtvi, o njenoj porodici, objavljuju se lični podaci, detalji iz privatnog života…Ipak, drago mi je što grupe Novinarke protiv nasilja imaju odličan pristup, uradile su sjajne smernice, tako da svako ko želi profesionalno i etički da izveštava o ovim temama sada ima model po kojem može da radi.
Dr Kosana Beker smatra da još uvek nismo napredovali kao društvo.
– Možda smo na nekom putu na kom se vidi da bi moglo doći do poboljšanja. Mi imamo solidne zakone i time se država često hvali, ali oni se ne primenjuju adekvatno. Visoka je tolerancija na nasilje u društvu. Dosta medija senzacionalistički izveštava, mnogo ljudi misli da je nasilje privatna stvar, krivi se žrtva za to što joj se dogodilo. Mora još mnogo toga da se uradi kako bi došlo do boljitka, zaključuje naša sagovornica.
Portal 013info pokušao je nekoliko puta da stupi u kontakt sa Centrom za socijalni rad u Pančevu. Zatražili smo odgovore na pitanja koja se tiču broja korisnica Sigurne kuće, perioda boravka korisnica u Sigurnoj kući, smeštajnog kapaciteta… Odgovore na pitanja nismo dobili.
Medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama ima bitnu ulogu. Informacije koje pružaju mediji mogu pomoći žrtvama da prepoznaju svoje situacije, osete podršku zajednice i saznaju o dostupnim resursima, poput sigurnih kuća, centara za podršku ili telefonskih linija.
Mediji imaju mogućnost da informišu javnost o prisustvu i ozbiljnosti problema nasilja nad ženama, čime doprinose većem razumevanju šireg društva o ovoj problematičnoj stvarnosti.
Izveštavanje o nasilju nad ženama pomaže u priznavanju stvarnosti i razbijanju tabua.