PANČEVO: U nužnom smeštaju 30 godina

U „stanove“ su se uselili 1993. godine. Rečeno im je da je to nužni smeštaj. Prošle su tri decenije, a osam porodica, nekadašnjih radnika „Trgoprodukta“ su i dalje u tom nužnom smeštaju. Žive u veoma teškim uslovima. Zgrada nekadašnje Pilotske škole u pančevačkom naselju Kotež 2, spolja i unutra, više podseća na scenografiju iz nekog horor filma, nego „stambenu“ zgradu.

Stari i oronuli prozori, opala fasada, plafon koji se na više mesta urušio i predstavlja opasnost, krov koji prokišnjava, ledeni hodnici kroz koje treba proći slika je koju je naša ekipa zatekla. Iako izbledeo pod naletom godina, nazire se natpis pri krovu zgrade „Nećemo Tita, hoćemo kralja“.

Stanari koji su nas dočekali kažu da žive u užasnim uslovima, pogotovo zimi. Stanove je nemoguće zagrejati. Visoki plafoni, stari, neki i polomljeni prozori ne dihtuju, pa duva na sve strane. Učionice su pretvorene u „stanove“.

– Kada smo se uselili jedno dete je bilo u pelenama, drugo pred polazak u vrtić. Danas oni imaju svoje porodice, a ja sam u penziji. A, rekli su nam da je to nužni smeštaj, privremeno – priča nam Jovanka Putić. – U početku nije bilo vode, struje, kupatila. Bilo je teško, deca mala. Firma „Trgoprodukt“ je otišla u stečaj, mi smo proglašeni tehnolškim viškom. Kad se nekom požalimo, kažu „ćutite i sedite kad vas niko ne dira“.

Njena komšinica Milodarka Drobnjak već 30 godina živi ovde sa sinom i suprugom. Očajna je. Najteže je, kaže, kad pada kiša. Bombardovanje je izazvalo pomeranja temelja i pokrivnih ploča, pa zgrada skoro i da nema krova. Stanari se snalaze kako znaju i umeju.

Stavljaju najlone kako bi bar malo zaštitili ono malo „imovine“ što imaju. Prošle godine su pokušali da zatraže pomoć za popravku krova. Išli su od vrata do vrata nadležnih u gradu. Ali, nažalost, niko im nije otvorio.

Nakon rata ovde se otvara Vazduhoplovno vojno učilište, kao akademija za potrebe Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, a prve četiri klase pitomaca bile su okosnica mlazne avijacije na ovim prostorima, sredinom pedesetih. Političke okolnosti uticale su da škola 1949. bude dislocirana u Mostar, a deceniju kasnije zgrada pod nazivom Pilotska škola prelazi u civilne ruke.

– U početku računi za komunalne usluge, struju, stizali su na adresu firme – kaže Milodarka. – Kada je prodata na „dobošu“, isključeni su nam struja i voda. Od 2000. godine, svako ima svoje brojilo i plaća za potrošeno. Uredno dobijamo i rešenja o porezu. Plaćamo redovno, iako nemamo normalnih uslova za život. Za stan od 70-ak kvadrata porez je oko 9.000 dinara godišnje.

Nekadašnja Pilotska škola ima tri etaže i prostire se na oko 1.000 kvadrata.

Nekad beše „Trgoprodukt“

Pančevački „Trgoprodukt“ nekada je bilo jedno od najvećih trgovinskih preduzeća u južnom Banatu, koje je prodato 2009. godine za 143,5 miliona dinara.

U svom sastavu je imala upravnu zgradu od oko 1.000 kvadrata, oko 600 metara kvadratnih magacinskog prostora, robnu kuću, stovarište od 3.830 kvadrata, samouslugu u naselju Tesla sa 1.722 kvadrata i prodavnicu površine veće od 1.000 kvadrata.

U „stanove“ su se uselili 1993. godine. Rečeno im je da je to nužni smeštaj. Prošle su tri decenije, a osam porodica, nekadašnjih radnika „Trgoprodukta“ su i dalje u tom nužnom smeštaju. Žive u veoma teškim uslovima. Zgrada nekadašnje Pilotske škole u pančevačkom naselju Kotež 2, spolja i unutra, više podseća na scenografiju iz nekog horor filma, nego „stambenu“ zgradu.