Različiti stavovi o izgradnji novog naselja u Pančevu

Na prostoru nekadašnje Staklare planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa za 19.000 stanovnika. Kompleks podrazumeva i tri kule visine do sto metara. Investitor je firma Promist.

Ovaj plan izazvao je veliku pažnju i negodovanje dela građana, aktivista i opozicije, pa su tokom javnog uvida od 29. marta do 29. aprila, iskazali primedbe u pisanoj formi. 

Foto: 013info

Između ostalog, u primedbama je navedeno da visina izgradnje predviđena planom za tri kule od po 100 metara nije u skladu sa estetskim i funkcionalnim karakteristikama zone u kojoj se izgradnja planira. Pojašnjeno je da takva visina značajno premašuje prosečne visine zgrada u okolini, ali i na nivou celog grada, čime se narušava vizuelni integritet i urbanistička struktura. Dodaje se da predloženi plan izgradnje tri visoke kule i stambenih kondominijuma za 19,000 stanovnika kao dugoročnu posledicu će imati značajnu promenu u demografskoj strukturi i značajno povećavanje gustine naseljenosti, a da nije praćeno odgovarajućom socijalnom infrastrukturom i javnim uslugama. Takođe, istaknuto je da postojeća infrastruktura, a posebno vodovod i kanalizacija nije dimenzionisana za predviđeno povećanje broja stanovnika koje bi rezultiralo izgradnjom ovako velikog stambenog kompleksa.

Neke od primedaba možete videti OVDE.

Tamara Maksić iz Zeleno-levog fronta rekla je za 013info da kad je reč o ovom projektu, postoji osnovana sumnja da će on predstavljati udar na već prenapetu infrastrukturu u tom području.

– Takođe, ceo projekat se pravi na zemljištu gde je uzorkovanje pokazalo prisustvo teških metala, tako da imamo osnova da budemo zabrinuti za zdravlje ljudi.

Direktor JP Urbanizam, Slave Bojadžievski, kazao je da su ispunjene sve zakonske procedure da ovaj plan stigne do javne rasprave i da bude na korak od usvajanja planskog dokumenta. Ističe da se planski dokument i radi kao prostorna provera nekog područja, kako bi se videlo da li ono može da primi određenu vrstu projektnog zadatka, a u ovom slučaju je to stanovanje sa kompatibilnim namenama, kao i da se utvrdi da li iziskuje neke dodatne potrebe.

– Kroz planski dokument se i dokazuje da nemamo razloga za strah i brigu u vezi sa kapacitetima struje, vode, odnošenja smeća, saobraćajnica.

On je dodao da su u planskom dokumentom predviđeni i objekti javne namene – predškolske, školske ustanove, ambulante, verski objekti. Kad je reč o izgradnji tri kule od po sto metara, Bojadžievski je naveo da smatraju da je taj deo grada najprikladniji za takav projekat.

– To se ne dešava u zoni centra grada, niti u zoni koja je pod bilo kojom vrstom zaštite, nije u zoni gde postoji urbana matrica, niti je u zoni u kojoj postoje bilo kakva ograničenja. Ako postoji deo Pančeva gde to treba da se izgradi, onda je to lokacija na kojoj smo i planirali.

Za mesec dana pristiglo je 70 primedaba koje nisu podnosili samo građani – neke su odbijene, a neke su delimično ili potpuno usvojene.

Kakvo mišljenje ima o ovom projektu, pitali smo i arhitektu, Aleksandra Stanojlovića.

Prema njegovim rečima, praksa izgradnje novih naselja sa soliterima nije nepoznata u Pančevu, postoje odlični primeri uguravanja velikog broja ljudi za kratko vreme u naselja kao što su Sodara ili Kotež 2.

– Ne mislim da je izgradnja Sodare u to vreme bitno promenila fizionomiju grada. U ovom slučaju, u kompleksu Staklare, dominiraju zgrade do 35 metara visine, to su desetospratnice, što izlazi iz dominantnog koncepta izgradnje grada koji se završava negde otprilike od pet do šest spratova visine. Planirana tri solitera od po 100 metara više vidim kao simbole moći i obeležavanje prostora današnjih investitora. Pitanje stanovanja u tim soliterima je više sociološko nego pitanje infrastructure, pitanje je zapravo, ima li potrebe uguravati ljude u visoke zgrade na periferiji Pančeva i koliko je komotno živeti na visokim spratovima, izjavio je Stanojlović. 

On je kazao da smatra da demografski pritisak na Pančevo nije baš toliko veliki da treba planirati toliko naselje. Dodaje da je pohvalno to što se investicija planira na prostoru nekadašnje propale industrije, a ne kao što je praksa bila ranije, da se planira izgradnja na slobodnim, poljoprivrednim, šumskim površinama koje su dragocene u današnje vreme.