Šta Pančevo ne nudi turistima, a moglo bi?

Prostor grada Pančeva sa okolinom, uz kadrove koji bi mogli da osmisle adekvatnu turističku ponudu i uz ulaganje u marketing, mogao bi da bude češći cilj turista, pogotovo Beograđana, kojima je za dnevni izlet dovoljno petnaestak minuta vožnje, uverene su docent turizmologije Živana Krejić i turistički vodič Danijela Mijailović Timić, inače Pančevke.

Krejić kaže da se iz Pančeva više ide u turizam nego što se u turištičku posetu dolazi i dodala da grad na Tamišu, a nedaleko od ušća u Dunav, ima lošu turističku ponudu.

„Pančevo realno nema puno mogućnosti za turiste i potencijalne posetioce. Kroz istoriju smo bili jedan poslovni, industrijski grad, tako da danas imamo i ostatke industrijskog nasleđa koji bi, ukoliko bi se napravile interesantne ture, mogli biti zanimljivi“, kaže ona za Tanjug i dodaje da se posetioci u Pančevu kratko zadržavaju.

Ona kaže da su Pančevci tokom korone ponovo otkrili Deliblasku pešcaru gde su zakupljivali vikendice i boravili.

„Predviđam da će Pančevci više gravitirati ka prirodi, korona je uticala na sve da smo iz nametnute zatvorenosti postali željni boravka u prirodi, pa će se Pančevci orijentisati ka kraćim odlascima ka Deliblatskoj peščari i njenim izletištima, Beloj Crkvi, Vršcu, gradovima koji su interesantni, jer imaju potencijalna kupališta, lepo uređene parkove“, kaže Krejić.

Turističku ponudu Pančeva ona ocenjuje kao vrlo siromašnu, a kao primer navodi da posetioci obilaze kulturno istorijske spomenike tako što ih sami pronalaze.

Kao interesantna mesta ona vidi vredne crkve, manastir Vojlovicu, zbirke Narodnog muzeja, a na pomen nautičkog turizma odgovara da je Tamiš, koji se kod Pančeva uliva u Dunav, plovan tri kilometra.

„Ivanovo je jedno od mesta koje je zanimljivo, preko foto safarija privlačilo je ljubitelje ptica i prirode, i ima šanse da ovog leta privuče pre svega ribolovce, ali infrastruktura tog sela na Dunavu dopušta veoma kratko zadržavanje“, kaže ona i dodaje da u mestu postoji jedna prodavnica, pa je onda pitanje kako da se zaradi od turizma.

Ona smatra da će Pančevci i ovog leta uživati na Beloj Steni, Dunavskoj adi, kao i u Dolovu.

„Do bolje turističke ponude Pančeva se može preko ozbiljnog istraživanja koje pre svega traži kvalitetne, školovane kadrove, koji znaju kako da ugode zahtevima sve većeg broja vrlo zahtevnih turista“, smatra Živana Krejić.

Dodaje da su bitni i infrastruktura, zanimljivi programi, otvorenost za turiste.

„Uz ispunjenost tih uslova moglo bi da se priča o koncipiranju turističke ponude kako bi Pančevo postalo zanimljivo makar izletnicima koji bi došli da pojedu kolač“, kaže ona.

Turistički vodič Danijela Mijailović Timić smatra da je za razvoj turizma u Pančevu neophodno ulaganje u marketing.

„Na boljem marketingu trebalo bi da radi Turistička organizacija Pančeva i da shvati da na 15 kilometara odavde mi zapravo imamo dvomilionsko tržište“, kaže ona.

Dodaje da bi sa dobrom reklamom Pančevo moglo da procveta u smislu turističke posete.

Ona Pančevo vidi kao „dejbrejk“ destinaciju Beograđana, kojima bi trebalo pomoći da shvate da za petnaestak minuta vožnje mogu biti u gradu koji može da im ponudi lepe šetnje, razgledanje dobre arhitekture, „vajfert“ pivo.

„Mogu da prođu Vajfertovom rutom, da se provozaju katamaranom po Tamišu, vide kule svetionike jedine na Dunavu, a sa druge strane odmah bi primetili da su niže cene nego u Beogradu što nije bez značaja“, smatra ona.

U Pančevu se održava mnoštvo manifestacija tokom godina a neke traju decenijama i tradicionalno su dobro posećene.

„Videćemo kako će se stvari razvijati, sa prestankom epidemije mislim da će manifestacije koje u Pančevu uveliko žive, poput Dana piva ili Pančevačkog karnevala, biti moguće da se održe, samo je pitanje kako će to sve izgledati“, kaže ona.

Dodaje da bi se na prostoru Pančeva mogle razvijati biciklističke gradske turističke rute, kao i rute rekom Tamiš.

„Za razvoj verskog turizma potencijal su manastir Vojvlovica, dve crkve sa ikonostasima Uroša Predića i Konstantina Danila, arhitektura Svetozara Ivačkovića“, kaže ona.

Za razvoj turizma u Pančevu, i korišćenju potencijala, pored marketinga koji je ključan ona kaže da su bitni i kadrovi.

„Pored toga bitna je infrastruktura, vodička služba koja u Pančevu ne postoji, jer se vodiči sada zovu po potrebi, kompletna organizacija jedne gradske turističke kuće bi bila poželjna“, zaključuje ona.

Prostor grada Pančeva sa okolinom, uz kadrove koji bi mogli da osmisle adekvatnu turističku ponudu i uz ulaganje u marketing, mogao bi da bude češći cilj turista, pogotovo Beograđana, kojima je za dnevni izlet dovoljno petnaestak minuta vožnje, uverene su docent turizmologije Živana Krejić I turistički vodič Danijela Mijailović Timić, inače Pančevke.