Požar u Deliblatskoj peščari 1996. godine (VIDEO)
Dok se vatrogasne ekipe, šumari i meštani ponovo bore sa plamenom koji guta hektare Deliblatske peščare, u Južnom Banatu oživljavaju sećanja na avgust 1996. godine – kada je „Evropsku Saharu“ zadesila jedna od najvećih ekoloških katastrofa u novijoj istoriji.
Podeli vest:
Foto: arhiva
„Prava ekološka katastrofa“
Tog avgusta 1996, požar je danima besneo unutrašnjošću Peščare, nošen olujnim udarima košave koji su dostizali i 90 kilometara na čas. Visoke letnje temperature i višemesečna suša pretvorile su gustu borovu i bagremovu šumu u buktinju.
Pošumljavanje Peščare, koje je trajalo čitav vek kako bi se ukrotio živi pesak, nestajalo je u trenu. U prvim procenama strahovalo se da je uništeno i do pet hiljada hektara, dok su zvanične procene Kriznog štaba i kasniji podaci potvrdili da je vatra progutala preko 3.800 hektara – od čega više od 2.200 hektara šume pod četinarima i bagremom.
Foto: arhivaDrama na Čardaku i spasavanje izbeglica
Najdramatičniji trenuci odigrali su se na lokalitetu Čardak i prema izletištu Devojački bunar i selu Šušara. Plamen se u jednom trenutku približio na svega dvadesetak metara od tamošnjeg izbegličkog kampa.
Više od 600 izbeglica (prema izveštajima 620 ljudi), koji su na Čardaku pronašli privremeno utočište nakon ratnih strahota, moralo je po hitnom postupku da bude evakuisano u Kovin i Deliblato.
Zahvaljujući brzoj reakciji Kriznog štaba, opštinskih organizacija Crvenog krsta Pančeva i Kovina, republičkog Komesarijata i UNHCR-a (koji je obezbedio hiljade obroka, ćebadi i dušeka), ljudski životi i objekti na Čardaku su sačuvani.
Foto: arhivaAvioni, helikopteri i stotine ljudi na liniji vatre
Bitka za Peščaru 1996. godine zahtevala je mobilizaciju kakva se retko viđa. U kriznom štabu bili su ujedinjeni MUP Srbije, Vojska Jugoslavije i JP „Srbijašume“.
Kada je četvrtog dana vetar konačno počeo da posustaje, na terenu je dejstvovalo više od 650 radnika i vatrogasaca, teška mehanizacija, četiri privredna aviona JAT-a i vojni helikopteri koji su gasili najkritičnija žarišta iz vazduha. Tek nakon kiše i smirivanja vetra stvoreni su uslovi za potpuno gašenje, a dežurne mobilne ekipe ostale su da dežuraju na obodima požarišta još desetak dana kako se podzemni i skriveni plamen ne bi ponovo razbuktao.
Foto: arhivaOpomena koja traje
Požar iz 1996. godine bio je direktan povod da se u Deliblatskoj peščari iste godine uvede sistem video-nadzora i osmatračnica za rano detektovanje dima. Ipak, decenijama kasnije, specifičan reljef, gusta vegetacija i sušni letnji vetrovi čine ovaj prirodni dragulj stalno izloženim vatrenoj opasnosti.
Podeli vest:
