40 miliona dolara duga usporilo odluku o sudbini Petrohemije?

Pančevo, 2. septembar – Rešavanje sudbine HIP Petrohemije potegao je još jednom novi ministar privrede, Goran Knežević, razgovarajući sa privrednicima i predstavnicima Rusije. I prethodnih godina Petrohemija je bila spominjanja kao tema razgovora sa istom stranom.

– To je za mene u domenu stiha na istoku stare priče – na zapadu ništa novo. I ranije je bilo takvih pokušaja i priča. Gaspromnjeft koji drži NIS se ne bavi Petrohemijom. Zašto bi preuzimao Petrohemiju kad joj i sada prodaje sirovinu. Zašto bi izgubio glavnog kupca, praktično zlatnu koku. Oni žele da utiču na Petrohemiju, što i rade kao akcionari, i na tome da zarade. Praktično vest da se sa ruskom stranom razgovara je za mene ‘može da bude al ne mora da znači’, kaže predsednik sindikata „Nezavisnost” u Petrohemiji, Zoran Obradović.

Tokom leta, 29. jula, Privredni sud u Pančevu odložio je odlučivanje o Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR) Petrohemije, jer je ova kompanija podnela izmene UPPR-a, a i bilo je više primedbi poverilaca кojima Petrohemija duguje.

– UPPR sindikatima nije dostupan, jer navodno ne utiče na prava zaposlenih. Što se primedbi poverilaca tiče, prema informacijama koje su do nas stigle, nakrupniji problem je dug „Lukoilu” od 40 miliona dolara, nastao 2008. godine. Valjda oni traže isplatu duga pre usvajanja UPPR-a.  Mislim da su pregovori oko tog duga, a u pregovore su uključeni i predstavnici države koja je i vlasnik Petrohemije, kočnica za čitav UPPR, smatra Zoran Obradović.

Već podnošenjem  UPPR-a sudu u maju ove godine HIP Petrohemija, koja je jedna od najvećih srpskih kompanija, značajan izvoznik, ali i kompanija koja ima dug veći od 500 miliona dolara – ostvarila je mogućnost da produži zaštitu od poverilaca na šest meseci. U međuvremenu HIP Petrohemija već godinu i po dana, zahvaljujući povoljnom odnosu cena sirovine – benzina i plastike koju proizvodi – dobro posluje.

– Petrohemija pokazuje da u realnim tržišnim okvirima, kada cene benzina i gasa nisu prenaduvane kao što je godinama bilo, može dobro da posluje. Da plati sve tekuće obaveze i da akumulira deo zarade za neophodne investicije kao što je izgradnja fabrike polipropilena. Problem je što dobro poslovanje Petrohemije radnici ne osećaju. Od 2009. godine kad su smanjene – plate nisu povećavane. Nema ni zapošljavanja mladih, pa je prosek starosti zaposlenih u Petrohemiji sada iznad 50 godina. Naš sindikalni stav je da ovakvu Petrohemiju ne bi ni trebalo privatizovati, već da bi trebalo u nju dodatno uložiti kako bi ostala jedna od najvećih ali i najuspešnijih srpskih kompanija,  zaključuje Zoran Obradović, predsednik sindikata „Nezavisnost”.

Rešavanje sudbine HIP Petrohemije potegao je još jednom novi ministar privrede, Goran Knežević, razgovarajući sa privrednicima i predstavnicima Rusije. I prethodnih godina Petrohemija je bila spominjanja kao tema razgovora sa istom stranom.