Biti istrajan, uporan, hrabar – preduslov da se bude preduzetnik

PANČEVO – Mirjana Savkov, vlasnica SMS fitnes centra u Pančevu, koji postoji od 2010. godine, kaže da je preduzetništvo nešto u čemu bi trebalo svako da se okuša kako bi zaposlio sebe ili otkrio neke svoje mogućnosti. Za uspeh važno je biti istrajan, uporan, hrabar.

„Ja sam uvek za to da probaš nešto u toj oblasti, nego da ne preduzmeš ništa. Uverena sam da svako može da bude preduzetnik ako se pronađe u nekoj oblasti, ukoliko puno ulaže u sebe, stalno se obrazuje i stalno uči, informiše i ne posustaje. U privatnom biznisu moraš da imaš motivaciju za dalje, jer ćeš stalno imati neka saplitanja. Nema radnog vremena, jer ako si privatnik moraš potpuno da se posvetiš poslu, ako želiš da uspeš.Meni su preduzetništvo i svi problemi sa kojima sam suočena – izazov. Jako je bitno biti hrabar, istrajan, puno je prepreka, a neke mogu biti kobne, konkurencije će uvek biti, bez obzira da li je dobra ili ne, kaže Mirjana.

Inače, SMS fitnes centar je osnovan u maju 2010. godine, slučajno. Okolnosti su nju i supruga, nakon što su ostali bez posla, navele da razmisle šta dalje i čime se baviti, jer je u pitanje bilo dovedena osnovna egzistencija.

Mirjana se 25 godina bavila folklorom, suprug je igrao stoni tenis. Zdrav život im je bio važan, a svesni su bili da je to budućnost. Ispitivali su tržište da bi proverili šta ljudi traže, čega u Pančevu nema i tada su zaključili da mogu da spoje zdrav život i posao.

„Po struci nisam trener i instruktor, nego menadžer organizacionih nauka, struka mi je organizacija biznisa neke firme. I suprug je druge profesije. Zaposlila sam sebe uz pomoć fitnes centra, a suprug mi je velika podrška. Posle pet i po godina mogu da kažem da uspešno funkcionišemo, pogotovo kada se zna da je privatnicima jako teško danas. Uspeli smo da se proširimo i otvorimo još jedan prostor, kaže Mirjana.

Danas posmatraču sa strane sve može da deluje lako, međutim pre pet i po godina Mirjana je angažovala beogradski klub koji je dovodio svoj tim ljudi da kod njih radi.

„Vremenom smo napravili naše trenere, uposlili naše sugrađane, uglavnom su to bile žene, ali danas imamo i muške trenere. Drago mi je da su svi Pančevci. Uspeli smo da se proširimo na još jednu lokaciju. Imali smo dilemu da li da zakupimo još jedan lokal ili da proširimo ponudu nekim novim programom za naše korisnike. Ipak smo odlučili da napravimo veliki korak za današnje vreme i da otvorimo novi prostor. Nalazi se u Branka Radičevića 3 i mnogo je manji od ovog prvog, ali funkcioniše odlično. Nadam se da ćemo uskoro moći da se proširimo i na neki drugi grad, kaže Mirjana Savkov.

Pre pet i po godina krenuli su samo sa dve grupe, aerobik i pilates, a danas u svojim uslugama imaju deset grupa, 10 vrsti fitnes programa, plus stoni tenis i plus dodatne usluge kao što su masaže i relaksacije ljudi.

„Svake godine imamo ankete u kojima ispitujemo korisnike šta bi im bilo interesantno da imaju u okviru ovog fitnes centra. Kontakt sa njima je važan, oni su nam jako bitni jer na osnovu toga možemo da pravimo plan kako dalje da se razvijamo. Zahvaljujući tome planiramo da ubacimo neke nove usluge, koje ne postoje na našem tržištu, jer je i to način da se borimo sa konkurencijom. Dobro je kad postoji konkurencija, jer te motiviše za dalji rad. Trend je otvaranje novih fitnes centara, jer je rekreacija budućnost. Ljudi su postali svesniji koliko je bitno baviti se rekreacijom odnosno bilo kojom sportskom aktivnošću, jer nam pomaže da budemo zdraviji u trećoj životnoj dobi. Zato moramo biti korak ispred drugih, priča Savkov.

Ona je mišljenja da je danas jako teško poslovati u Srbiji, da je jedini cilj da se preživi. Kako kaže, lako je otvoriti nešto, ali da opstaneš prve dve godine, jako je teško.

„I mi smo imali puno problema u toku prve dve godine, zarada nikakva, moraš da platiš doprinose, nismo imali nikakve olakšice. Nismo imali mogućnost da dobijemo start ap kredit, na primer. Jedina prednost koju sam tada imala je što sam imala svoj prostor, svoj objekat, što je značajna prednost u odnosu na one koji moraju da iznajmljuju poslovni prostor, kaže ona.

I ona, kao i drugi preduzetnici sa kojima smo razgovarali, mišljenja je da postoji puno toga što bi država trebalo da promeni da bi privatnicima olakšala, posebno malim preduzetnicima. Bitne su olakšice u vidu smanjenja poreza, informisanost o propisima, značajnija komunikacija na lokalnom nivou.

„Na primer, Privredna komora koja postoji u našem gradu trebalo bi da ima mnogo bolju komunikaciju između privatnika i Grada. Neophodna je bolja uzajamna komunikacija, da dobijemo što više informacija od njih. Saradnja bi mogla da se ogleda u edukacijama, olakšicama, da čuju glas nas preduzetnika, šta je naš problem i da ga prenesu nekom ko taj problem može da reši. Spona između grada, Privredne komore i preduzetnika bi po mom mišljenju trebalo da bude Privredna komora. Vlast ima dosta drugih problema, pa mi je logično da smo usmereni na tu Privrednu komoru koja je tu zbog nas privrednika, da bude spona s lokalnom samoupravom, predlaže Mirjana.

U svakoj branši ima puno problema, ali konkretno u fitnesu i sličnim oblastima, je najveći zapošljavanje ljudi. Mirjana objašnjava da radnici, odnosno treneri nisu zaposleni po 8 sati, kako je to u drugim profesijama, nego rade dva tri sata dnevno, čak ne ni svaki dan, jer je u pitanju posao, koji nema svakodnevno radno vreme od osam sati.

„Nemam samo ja taj problem već i mnogi drugi. Građevinari takođe. Postoje profesije gde ti trebaju ljudi, ali stalno samo na nekoliko sati. Država bi trebalo da osmisli neke ugovore ili nađe neko rešenje za to, jer bi u tom slučaju privrednici bili u prilici da „povuku“ više ljudi s Biroa za zapošljavanje. To olakšanje bi možda moglo da bude u vidu poreskih olakšica pri plaćanju doprinosa, da ako se zna da neko nije prijavljen na osam sati da mu se staž uplaćuje samo na taj iznos na koliko je angažovan. Znam da državi smanjenje poreza znači smanjenje prihoda, ali to je samo na prvi pogled tako, nama privrednicima bi to mnogo značilo. Ta raspodela radnog vremena bi možda mogla da se sprovede i saradnjom više klubova, gde jedan trener puno radno vreme ostvaruje radeći u tri ili četiri kluba, država bi neko rešenje trebalo da nam ponudi, jedan je od predloga naše sagovornice.

Mirjana potiče iz porodice preduzetnika. Njen otac je 25 godina bio preduzetnik, što joj je možda olakšalo da prelomi da uđe u preduzetničke vode. Kako kaže, dosta je od njega naučila, ali još uvek nije sistemski organizovano obaveštavanje sektora preduzetništva.

Sve se svodi na lične kontakte, lične pretrage na internetu, na ličnu inicijativu, ne postoji sistemsko objedinjavanje neophodnih informacija za uspešno poslovanje.

„Ne postoji tradicija preduzetništva u Pančevu u pravom smislu i nema mogućnosti da se zaista čuje naš glas bilo gde. Mislim da je hrabrost biti danas privatnik, zaključuje svoju priču Mirjana Savkov.

V.J.P.

Projekat „Priče o privrednicima“ je sufinansiralo Ministartvo kulture i informisanja Republike Srbije