Biti prvi i najbolji – glavna tajna uspeha

Kompanija „Božić i sinovi“ rezultat je višedecenijskog preduzetničkog rada njenog vlasnika, Jovice Božića i dobar primer koji pokazuje razvoj jednog preduzetničkog posla, njegove transformacije u skladu s okolnostima poslovanja. Kako sam kaže, pre 30 godina krenuo je od vulkanizerske radnje, zatim se bavio kompjuterima, pa softverima, prešao je na proizvodnju nameštaja, ali se bavi i nekretninama, turizmom, preradom električnog i elektronskog otpada…

Jovica Božić, vlasnik Kompanije, kaže da je biti prvi u onome što radiš, tajna uspeha.

„Imao sam sreće da sam bio pionir u svim ovim poslovima kojima se bavim i mislim da je to jedna od tajni moga uspeha. Druga tajna je što u ovom delu Srbije ne postoji velika konkurencija. To sam prepoznao i iskoristio. Ne samo što sam bio prvi, gledao sam da uvek budem najbolji, da ne može neko da mi doskoči. Smatram da su Srbija i Grad Pančevo dobar teren za investiranje za sve one koji hoće ozbiljno da se bave poslom“, kaže Božić.

Razvoj preduzetništva i privrede u Srbiji najviše otežava troma zakonska regulativa, državna i lokalna administracija, mišljenja je naš sagovornik i dodaje da svi ljudi koji imaju neku ambiciju i ako imaju neke pare u džepu koje žele da ulože u neki posao, vrlo brzo izgube volju pre nego što dođu do cilja.

„To je loša strana u Srbiji, a može se prevazići ako ste veoma uporan. Međutim, ima i dobrih strana. Srbija je, bez obzira na svu tu kilavost lokalnih samouprava i državnog sistema, najbolja zemlja iz jednog razloga – ne postoji prava konkurencija. U Srbiji, pa i samom gradu Pančevu, sad ima toliko prostora da se otvori bolji restoran nego što postoji, bolji kafić od postojećih, bolja vulkanizerska radnja ili auto servis. Nije velika konkurencija i lako je napraviti nešto bolje, za razliku od Zapada gde je ta konkurencija mnogo oštrija, kaže Božić.

Prema njegovom mišljenju, u Srbiji ne postoji puno gradova i opština na čija vrata možeš da zakucaš i kažeš „Ja sam investitor, da vidimo šta imate i šta biste mogli da nam ponudite“.

„To su bile Inđija, Stara Pazova… Bili su poznati po zanatstvu i različitim industrijama i tamo se najviše uradilo iz prostog razloga što ljudi koji su vodili te opštine su imali petlju da donesu propise na lokalnom nivou, da ih menjaju, država im je dozvoljavala i oni su uspeli. U samom Gradu Pančevu postoji velika fluktuacija od gradonačelnika i timova koji rade, ali niko od njih se nije uhvatio u koštac sa pravim problemima da ih rešava. Rešavanje pravih problema donosi obaveze i mogućnost da čovek pogreši i u principu priča se svodi na „najbolje je da ništa ne radim, jer tada neću ništa ni da pogrešim“, rekao je Božić.

S obzirom na to da je Grad Pančevo, prema mišljenju našeg sagovornika, srce industrije Banata, Vojvodine, Srbije i uopšte nekadašnje Jugoslavije, morao bi da bude proaktivniji u tome da obezbedi ljudima koji žele da investiraju i budućim preduzetnicima, informacije o tačnim lokacijama s jasno definisanim namenama i da im se odmah obezbedi sva neophodna papirologija.

„Ovako, svi moramo da tražimo neku vezu da bi čovek uspeo i došao do cilja. To je veoma naporno i svaki ambiciozan i čestit čovek izgubi volju za tim. Država, lokalna samouprava, mora da stvori uslove da preduzetnik ima želju i volju da uđe u posao. Verujem da mnogi imaju želju i volju, ali kad vide sa čim treba da se uhvate u koštac, kada je u pitanju administracija, to je najveći kamen spoticanja. Bez obzira što i ljudi koji rade u administraciji imaju želju da pomognu, oni nisu ti koji menjaju zakone, a ne postoji ni sinergija među gradskim institucijama kao što su Uprava Grada, Direkcija i ostale institucije“, zaključio je Jovica Božić.

Razvojni put Kompanije „Božić i sinovi“

Kompanija „Božić i sinovi“ osnovana je 1985. godine. Iako je završio prirodno-matematički smer u Gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu, a kasnije i Građevinski fakultet, Jovica Božić je počeo da se bavi drugim poslom, koji nije imao veze sa njegovim obrazovanjem.

Kaže da je oduvek želeo da radi za sebe, opredelio se za zanatstvo i prvi posao koji je odabrao bila je vulkanizerska radnja.

„U tom trenutku u zanatstvu nije bilo puno konkurencije, kao što je nema ni danas. Pre 30 godina osnovao sam firmu s jednim zaposlenim, firmu koja traje i danas. U početku je to bila obična vulkanizerska radnja, a zbog ograničenog izvora zarade, jer je radnja bila u Omoljici, odlučio sam da otvorim lanac servisa – u Pančevu, Beogradu, a kasnije i u Banja Luci. Svi ti servisi i danas rade pod rukovodstvom mojih nekadašnjih najboljih radnika, a sada menadžera, kojima sam iznajmio te servise“, saznajemo od Jovice Božića.

Iako je tih 1990-ih godina „Auto Zeka“ bio pojam u celoj tadašnjoj Jugoslaviji, prodavali su i po 30.000 polovnih guma koje su uvozili iz Nemačke, odlučio je da počne da radim nešto drugo, nešto naprednije.

„Nekako u to vreme država je donela Zakon o zabrani uvoza polovnih guma, pa smo se mi okrenuli prodaji polovnih računara. To smo uradili tako što smo otvorili svoje firme u Nemačkoj i Engleskoj, ovde uvezene računare refabrikovali i prodavali dalje pod Majkrosoft licencom. Kvalitet i niska cena obezbedili su nam brz rast, a već 2000. godine imali smo 120 mladih zaposlenih, čiji je prosek godina bio 25. Te godine bili smo najprofitabilnija firma u Srbiji i Crnoj Gori, tačnije bili smo 15. na listi Lista Ekonomist među 300 preduzeća, seća se Božić.

Zatim je usledila zabrana uvoza polovnih računara, pa su osnovali GOWI group vodeći se sloganom „Srpska pamet i engleski menadžment“. Za 7 godina je narasla toliko da su pozvani da izađu na berzu, što su prihvatili, a Božić je prodajom GOWI groupa došao do novog kapitala za dalje investiranje.

„Odlučili smo da su zaštita životne sredine, zelena ekonomija i reciklaža jedna od industrija koja ima budućnost. U taj posao ušli smo 2005. godine, bilo je teško prvih četiri pet godina, zajedno s državom gradili smo sistem, a sada smo vodeća firma u reciklažnoj industriji u našoj zemlji“, rekao je Božić.

S poslovnim partnerom otvorio je nedavno fabriku nameštaja uz AVIV park u Pančevu, a njegovo iskustvo kaže da je svaki posao dobar, ali sa nekretninama najbolji.

Nakon prodaje firme u Londonu ulagao je u kupovinu atraktivnih lokacija uz granicu Crne Gore, koje gledaju na more, nedaleko od Dubrovnika. Izgradili su 16 vila koje gledaju na župu dubrovačku, a koje izdaju samo Englezima.

U prvoj polovini 2016. godine u Omoljici bi trebalo da bude otvorena savremena fabrika za reciklažu električnog i elektronskog otpada.

V. J. P.

Projekat „Priče o privrednicima“ je sufinansiralo Ministartvo kulture i informisanja Republike Srbije