Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju

U Srbiji račun u blokadi ima oko 56.000 privrednih subjekata i to zbog dugova koji su narasli do 272,2 milijarde dinara.

Vlada je, u nastojanju da taj problem reši, uputila poslanicima novi predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji bi trebalo da uspostavi bolje odnose firmi i poverilaca. U obrazloženju predloga ovog zakona koji je iznet pred Vladu, a u koji je Tanjug imao uvid, navedeni su podaci Narodne banke Srbije da su na dan 30. aprila računi bili blokirani kod 29.556 pravnih lica i 26.239 preduzetnika, zbog dugova od 256,7 milijardi, odnosno 15,5 milijardi dinara. 

U takvim uslovima, značajno se uvećava i broj nenaplativih kredita, odnosno kredita u kašnjenu dužoj od 90 dana. Njihov ukupan iznost na kraju septembra 2014. bio je 436,7 milijardi dinara ili 23 odsto od ukupnih plasmana. Sporazumno finansijsko restrukturiranja je, kako je navedeno u obrazloženju, dobrovoljno, vansudsko restrukturiranje dugova privrede kroz redefinisanje odnosa između firme u problemima i poverilaca, pre svega banaka, a pregovori se vode uz podršku Privredne komore Srbije kao institucionalnog medijatora.

Vansudsko restrukturiranje privrednog društva je prva opcija u nizu mera, a ostale mere su unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), reorganizacija u stečaju i prodaja pravnog lica odnosno imovine u postupku bankrotstva.

“Postupak zavisi od želje banaka da učestvuju i postignu dogovor. Banke, recimo, nisu zainteresovane za odricanje od prava na blokiranje računa dužnika, čak i u toku pregovora o restrukturiranju, jer ostali poverioci koji nisu uključeni u postupak, nisu ograničeni da račun blokiraju te mogu doći u prednost u odnosu na banke učesnice u postupku”, piše u ovom dokumentu.

Uz to, strankama u postupku omogućena su poreska oslobođenja i pogodnosti na koje ne bi imale pravo po opštem ugovornom okviru. Od usvajanja sličnog zakona 2011. godine, pokazalo se da postoje pravne praznine i nepreciznosti, pa deo problema nije ni moguće rešiti bez izmena Zakona, piše u obrazloženju. U dosadašnjim postupcima, primera radi, samo je dva puta zaključen ugovor o mirovanju dugova, pa je zato potrebno to ostaviti samo kao mogućnost, a ne propisivati ga kao obavezan korak u postupku, što je prihvaćeno u Nacrtu zakona. 

Takođe, analiza koju su uradili PKS i EBRD, pokazala je da se do sada često kao poverioci pojavljuju banke u stečaju, koje su pod upravom Agencije za osiguranje depozita. Zato je zaključeno da se cilj propisivanja obaveznog uslova učešća dve finansijske institucije, da bi se izbegle zloupotrebe i pretpostavke multilateralnog pristupa restrukturiranju, jednako ispunjava i ako se kao jedna od dve takve institucije pojavljuje banka u stečaju.

Pri tome je zaključeno da često dužnici imaju kao poverioce samo jednu poslovnu banku i Fond za razvoj, pa je moguće da će propisani uslov za sprovođenje postupka ispunjavati jedna banka u stečaju i taj Fond.

Analize koje su PKS i EBRD sprovodile u 2013. i 2014. godini bile su osnov da Ministarstvo privrede oformi radnu grupu za pripremu Nacrta izmena i dopuna Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Nacrt je utvrđen na sednici Vlade Srbije, koje je održana 10. septembra i upućen je Narodnoj Skupštini.

U proteklom periodu, PKS je sprovela ukupno 36 postupaka od čega je uspešno okončana trećina vođenih postupaka, a vrednost restrukturiranih potraživanja iznosi blizu 30 miliona evra.