Utvrđivanjem povrede ustavne zabrane trgovine ljudima, kako se navodi u saopštenju, ukazuje se na to da se trgovina ljudima ne može svesti samo na krivičnopravni aspekt, već da ona ima svoj ustavnopravni karakter sa centralnim ciljem zaštite žrtava trgovine ljudima.
Kako je ASTRA navela, Ustavni sud je našao da je došlo do povrede obaveze države u odnosu na žrtvu trgovine ljudima nepoštovanjem mera prevencije, zaštite i pomoći takvim licima jer sud tokom postupka nije pružio ni jednu meru oštećenoj koja je u vreme vršenja krivičnog dela bila dete.
Navodi se takođe da je Ustavni sud istakao da u konkretnom slučaju nijedan novčani iznos ne može da bude kompenzacija za povrede ljudskih prava koje je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe, ali je ipak utvrdio naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu iznosu od 5.800 evra, na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.
Ustavni sud, je prilikom razmatranja pošao od konstatacije da je trgovina ljudima moderan vid ropstva i da je kao takva suprotna principu humanosti, da vređa ljudsko dostojanstvo i fundamentalne vrednosti na kojima počiva civilizovano demokratsko društvo, ističe ASTRA.
Ustavni sud Srbije usvojio je ustavnu žalbu Pančevke M. Đ. i tako utvdio da joj je rešenjem Višeg suda u Beogradu iz 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na zabranu trgovine ljudima, zajamčeno Ustavom.