Aleksa Miletić iz Starčeva je jedan od najboljih frulaša Srbije

Srpska frula naš je tradicionalni duvački instrument koji se najčešće pravi od drveta šljive, jer je najlakše za željenu obradu. Aleksa Miletić (21) mladi je frulaš iz Starčeva, do sada dvaput proglašen za Prvu frulu Vojvodine i Drugu frulu Srbije, što mu je ujedno i najdraže osvojeno priznanje.

Frulu svira već sedam godina, a zavoleo ju je zahvaljujući folkloru u starčevačkom KUD-u „Neolit”. Za sada je završio Nižu muzičku školu „Mokranjac” u Beogradu i srednju Mašinsku u Pančevu, a trenutno je treća godina Više muzičke škole „Mokranjac” u klasi profesora dr Miloša Nikolića. Plan mu je, kako kaže, da kasnije možda upiše Muzičku akademiju u Beogradu, kao i da pokuša da osvoji tri prve nagrade na republičkom takmičenju u Prislonici, kako bi dobio titulu majstora frule.

– Dosta dugo sam igrao folklor u KUD-u „Neolit” u Starčevu i bio sam znatiželjan za razne instrumente, pa sam probao harmoniku i sintisajzer, tražio sam se u nekim instrumetnima. Čuo sam frulu na folkloru i kad sam je probao, ostao sam duže na njoj jer me je privukla više od ostalih instrumenata, i odatle ta ljubav – priseća se za Dnevnik Aleksa. Po čemu je frula toliko posebna?

– Ne znam, možda jer ni nema toliko frulaša koliko, recimo, harmonikaša. Nekako, neobičan je istrument, a naš je narodni, pa kad sam igrao narodne igre, što ne bih svirao i neki narodni instrument.

Kako te okolina, naročito vršnjaci, doživljavaju jer si se opredelio baš za frulu?

– Super, jer sam ja u tom okruženju u kom su i moji drugari igrali folklor. Imam i one koji sviraju harmoniku, bas gitaru, pa sam se i s njima dosta družio.

Koliko ti je vremena trebalo da se navikneš na frulu, s obzirom na to da si spomenuo da si se oprobao i u drugim instrumentima? A frula je poprilično drugačija, važno je i kako dišeš…

– Jeste, dosta je drugačija, ali nisam svirao ništa pre frule, a na početku je uvek teško. Tako da, kad sam počinjao, bilo mi je svejedno.

Koliko ti znače osvojena priznanja, u odnosu na konkurenciju koja je kod nas u zemlji?

– Znače mi dosta. U Srbiji je dosta jača konkurencija, ali i Vojvodina ima dosta dobrih svirača.

 Kako mladi danas doživljavaju našu izvornu muziku i tradicionalne instrumente?

– Zavisi. Ima mladih koji dosta vole narodnu muziku, a vidi se i po tome da ima dosta folkloraša. A za najmlađe generacije, ne znam. Mada, vidim da se i oni interesuju, recimo u školi. S druge strane, ima i dosta mladih koje ne interesuje narodna muzika, već savremeni žanrovi.

Kakva budućnost čeka našu narodnu muziku?

– Vraća se polako, ima dosta mladih koji se interesuju za tu muziku i instrumente. Ima i dosta mlađih frulaša, pa i frulašica, tako da mislim da se ovaj instrument vraća na velika vrata.

Opstaće, znači… Od kog materijala se pravi frula koja je idealna? Kako se kreću cene?

– Zavisi, prosečna frula košta oko stotinak evra. Najčešće se izrađuje od drveta šljive, od toga su nekad najviše pravili, mada se koristilo i drugo drvo, jasen, bagrem, dren… Nema pravila, ali najviše od šljive.

Znam mlade klarinetiste, kažu da je njihov instrument poprilično skup, ali je i daleko komplikovaniji…

– Jeste, ali klarinet može da košta dve-tri hiljade evra, a za jednu frulu koja je profesionalna, treba ti sigurno više novca, jer samo na jednoj fruli ni ne možeš sve da sviraš. Kod kuće imam dvadesetak frula… Može da bude dosta skup sport, što se kaže… Neka A frula je kod nekoga oko 100-150 evra, a profesionalna je bar triput skuplja.

Koje pesme ti najviše leže da sviraš?

– Najviše volim rubato pesme, a volim i kola da sviram, sporija, ali i brža, neka tehnička. Recimo, sa kolom „Banatski vez” Velje Kokorića sam osvojio prvo mesto na regionalnom takmičenju u Iđošu i drugo mesto na republičkom u Prislonici.

Jesi li se osmelio da komponuješ nešto svoje?

– Jesam, jer u Prislonici ima konkurs za nove kompozicije, pa se pripremam za ovu godinu, jer nisam uspeo da završim numeru za prošlu godinu.

Šta te je inspirisalo da komponuješ svoju melodiju?

– Znaš kako, da bih kao muzičar ostavio neki trag iza sebe.

A, je l’ imaš u glavi neku priču, scenu, neko dešavanje koje te pokreće ili note same izlaze iz tebe, nekako nesvesno?

– Pa, ima svega, i jednog i drugog.

Šta bi rekao mladima, u čemu je posebna naša narodna muzika i frula kao instrument?

– Frula je posebna jer je naš narodni instrument, kad nekome kažete „srpska frula”, ni u jednoj drugoj državi nemate takav instrument, a treba svirati ono što je naše i negovati tu našu tradiciju. Sigurno da je i muzika posebna, kakva god da je, naša je i treba je negovati i nastaviti tradiciju pre svega pisanjem te naše muzike. Malo ima novih narodnih pesama.

Pretpostavljam da na sve to utiče nov način života, ne živimo više u ambijentu kakav je bio kada su nastajale izvorne srpske pesme…

– Jeste, ima i toga.

Kakvi su ti planovi kad završiš srednju muzičku?

– Planovi su mi da možda upišem Muzičku akademiju u Beogradu, ali još uvek razmišljam koji bih smer izabrao. Imam još godinu i po dana da razmislim.

Srpska frula naš je tradicionalni duvački instrument koji se najčešće pravi od drveta šljive, jer je najlakše za željenu obradu. Aleksa Miletić (21) mladi je frulaš iz Starčeva, do sada dvaput proglašen za Prvu frulu Vojvodine i Drugu frulu Srbije, što mu je ujedno i najdraže osvojeno priznanje.