Zoran T. Popović je čovek zavidne biografije. Jedan od najistaknutijih srpskih satiričara. Maestralni aforističar neiscrpne stvaralačke energije. Autor 12 zbirki britkih misli o životu, ljudima, društvu, politici, svetu… Laureat svetski prestižnog priznanja libanske “Fondacije Nadži Naman“ za ukupan kreativni doprinos svetskoj satiri. Pobednik međunarodnog Festivala aforizama u Torinu. Osvajač bezbrojnih prvih nagrada za aforizme na međunarodnim festivalima u Beogradu, Pljevljima, Danilovgradu, Šapcu, Čajetini… Dobitnik tolikih domaćih i regionalnih priznanja, uključujući i Novembarsku nagradu grada Pančeva u oblasti kulture. Zastupljen u mnogim svetskim i domaćim antologijama satire. Član Udruženja književnika Srbije, Beogradskog aforističkog kruga i udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva. I samo ovoliko, svedeno na najvažnije odrednice, više je nego dovoljno za jednu neizbrisivu umetničku biografiju koja će ostati upamćena.
No, osim ovakvog formalnog bibliografskog traga, postoji još nešto – neizrečeno, nezapisano – pamćenje srca kao trag sasvim druge vrste što ostaje iza jednog zemaljskog života i određuje kakav je neko bio u svojoj ljudskoj dubini, kao živa duša. Na toj drugoj strani nalazi se toplina nečije neprolazne blizine i punoća prisustva koja ne bledi vremenom. Na toj strani, tek, Zoran je, uprkos neretkim burama sudbine, stameno bio i ostao dostojan čovek, pre svega, dobra osoba, roditelj, prijatelj sposoban da čuje i da. Čovek najozbiljnije zainteresovan za život svog grada, svoje zemlje i naroda, sveta. Taj tihi, mudri i nenametljivi čovek našeg grada budio je svojim umnim paradoksalnim obrtima savest, pročišćavao svest, mamio osmeh i lečio duh svih koji su bili dovoljno otvoreni da prime takav besceni dar.
Odlika neizvesnih, prelomnih i tegobnih vremena je neprozirnost, nemoć da se prozre ono što sledi. Odlaze bitni ljudi. Jedan za drugim. Oni koji su određivali ključna mesta za snalaženje u lavirintima svakog pojedinog dana, oni koji su nama na dar, za sobom ostavljali obrise poznatog i čovečnog, svetlucave tragove u vidu zrnaca neprolazne istine i lepote koja spasava. Prirodno je pitati se sa zebnjom kako nastaviti dalje bez takvih putokaza i lučonoša, kakav je bio i Zoran. Pa, samo i jedino očuvanjem onoga čime nas je i sam Zoran štedro obasipao svakom sekundom svoga trajanja celim svojim bićem – iskrenom ljubavlju koju nam je svakim svojim otrgnutim biserom darovao za sva vremena.
Hvala mu zbog toga i večan pomen!
Dejan Bosnić
Zoran T. Popović je čovek zavidne biografije. Jedan od najistaknutijih srpskih satiričara.