Pančevo:Izložba instalacija Sare Masnikose u Galeriji Bate Mihailovića

 Izložba instalacija „I’m feeling a little blue, so we should build another world“ Sare Masnikose biće otvorena 12.maja ,u 19h, u Galeriji Milorada Bate Mihailovića .

-Nedavno završeni projekat Outside, such a lonely place fokusirao se na konkretan fizički prostor, unutrašnjost i okupiranje tog prostora. Na različite načine, vršeći određene funkcije u okviru tog unutrašnjeg fizičkog prostora, bile su raspoređene mase figura.

Analizom radova, usmeravajući se ka poređenju sličnosti i razlika između izložbe Outside, such a lonely place i izložbe I’m feeling a little blue, so we shoud build another world, dolazi do nužnog izdvajanja nekoliko važnih pojava koje se sada već aktivno provlače kroz radove – telo (funkcije tela, pozicije tela, materijalizacija i ispoljavanje), masa i individua, prostor, igra…

Prvobitna ideja u okviru realizacije ove izložbe bila je da bude zadržan onaj aspekt multiplikacije figura i da samo svojim pojavama okupiraju celokupni unutrašnji prostor galerije. Naravno, ovo bi bio samo nastavak razmišljanja u odnosu na projekat Outside, such a lonely place. Dosadašnji eksperimenti s formom figure kretali su se putem od minijature koja organizuje masu figura, preko takođe minijaturnih figura koje su svojom formom predstavljale sopstvenu funkciju, do evidentne promene u ovoj seriji radova, gde se veličina figure znatno povećava. S većom formom, dolazi do potrebe da se ona promeni i konkretizuje. Individua dobija novo određenje – JEDINSTVENOST. Figura je jedinstvena u pojavi, položaju, funkciji koju vrši i, naravno, likovnim karakteristikama koje je prate, prvenstveno u boji. Iz karakteristično monohromnog predstavljanja radova u prethodnim istraživanjima, ovde sada imamo pojavu par boja, ali i zadržavanje prirodnih boja materijala. U radu Barrier kombinovanjem dva različita materijala i kretanja u dva različita pravca, stvoren je kontrast između naizgled živog i neživog dela ove skulpture. Na radu možemo uočiti nekoliko važnih pojava – presecanje, težinu, balans i razdvojenost. Takođe, možemo se zapitati šta je ovde zapravo dominantna forma. Nežno staklo je samo naizgled sporedan element skulpture.

U okviru ove izložbe, ipak se zadržava ta pojava okupiranja fizičkog prostora, ali ne kroz mase jednoličnih figura, već kroz saradnju, organizaciju i priče koje ove nove skulpture vode. Takođe, u samim skulpturama, figura nikada nije samostalna. Zajedno s konkretnim ili apstraktnim, pojednostavljenim ili geometrijskim formama, ona deluje u prostoru. Iako je važan taj spoljašnji fizički i likovni prostor, podjednako se može analizirati onaj unutrašnji – PROSTOR U NAMA, prostor na koji svaka od ovih figura ukazuje svojim pokretom, ispoljavanjem i motivima koji je prate kroz te dodatne elemente svakog rada.

Rad Stupidness predstavlja jednu od mogućnosti postavljanja apstraktne i realne forme u zajednički kontekst, a isto tako i jednu od mogućnosti tumačenja predstavljene ideje. Na samom početku realizacije, nudio se niz mogućnosti interpretacije. Te mogućnosti sa sobom nose konkretna pitanja – zašto je predstavljena takva forma ljudskog tela, zašto ta forma vrši neposrednu interakciju s apstraktnom formom, da li je figura zaštićena ili pak previše eksponirana, šta zapravo predstavljaju strelice od kojih se figura štiti. Rad predstavlja netipičnu individuu u neposrednom odnosu s apstraktnom skulpturalnom formom, koja postaje njegova zaštita od strelica, koje su ovu individuu pogodile. Ovo je najjednostavnije tumačenje, naravno samo polazište za analizu.

Treba pomenuti da se stiče utisak delikatnog zamrzavanja, a u nekim radovima čak i naznaka pojave ekstaze – koja se nadovezuje upravo na taj segment prostora u nama. Motive treba posmatrati kroz simbole, ali samo delimično i s dozom rezerve. Naravno, neizostavan u istraživanju i uvek prisutan je element igre.

Radove posmatramo kroz kontekst jedinstvene individue u vremenski nedefinisanom i neodređenom prostoru, ali u konkretnim situacijama. Celokupni utisak je da vlada atmosfera zaokupljenosti sobom i sopstvenom radnjom. Ipak, neminovno, radovi moraju biti smešteni i u društveni kontekst. Da li samo pojavu te preterane zaokupljenosti sobom i odsutnosti već možemo smestiti u društveni kontekst današnjice?

                                                                                                                                                                                          Sara Masnikosa

Biografija:

Sara Masnikosa rođena je 1995, u Subotici. Osnovne studije slikarstva završila je 2020. godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora dr um. Gorana Despotovskog, kao i master akademske studije slikarstva 2021, kod istog profesora, na istoj akademiji. Redovno izlaže od 2015. Do sada je izlagala na 12 samostalnih izložbi i brojnim kolektivnim. Takođe je učesnica mnogobrojnih projekata, radionica i likovnih kolonija. Dobitnica je godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline SLIKANjE (2020), nagrade Fondacije Mali princ za vrhunske rezultate u oblasti umetnosti (2021), otkupne nagrade 48. Palete mladih, koju dodeljuje KC Vrbas. Dobitnica je otkupne nagrade Matiću u čast 2022, koju dodeljuje Muzej Horreum Margi – Ravno iz Ćuprije. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (2022). Od 2023. student je doktorskih akademskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izložba će biti otvorena do 28.maja.