Da li vas vaš pas zaista voli – stručnjaci objašnjavaju

Pas je najbolji čovekov prijatelj, ali da li baš dobro umete da rastumačite njegovo ponašanje. Nećete pronaći reč „ljubav“ u objavljenim radovima naučnika koji istražuju životinje. Ironično, međutim, većina naučnika koji se bave ponašanjem životinja bila je privučena ovom temom, piše ScienceFocus.

Ipak, generacije istraživača su obučene da ne koriste antropomorfne reči poput „ljubav“ da opišu nešto što neka životinja možda oseća. Zaista, upotreba antropomorfizma (opisivanje ponašanja životinja ili njihovih karakteristika terminima koji se koriste za ljude) dugo je bila zabranjena u oblasti ponašanja životinja.

Zbog toga istraživači govore o „temperamentu“ umesto o „ličnosti“ i o „pozitivnom kognitivnom pomaku“ umesto o „napretku“.

Međutim, ovaj strogi stav prema primeni ljudskih termina na životinje delimično popušta.

Ono što je jasno svakome ko posmatra ponašanje pasa je da su psi očigledno zaljubljeni u nas.
Mogli bismo to nazvati „hiperosocijalnim“ ili „socijalno zauzetim“; mogli bismo to nazvati „previše ljubaznim“, ili bismo samo mogli reći da su zaljubljeni.

Ipak, nastao je još jedan izazov: kako prepoznati antropomorfni pojam poput „ljubavi“?

Drugim rečima, koji su to prepoznatljivi obrasci ponašanja ili neurološke karakteristike ljubavi koje bi mogli da prepoznamo kod vrste koja nema verbalnu sposobnost da kaže: „Da, osećam ljubav.“

Do sada, odgovori su došli u obliku mera ponašanja (šta psi rade što liči na ljubav) i fizioloških mera (kako se njihova tela menjaju na načine koji podsećaju na naše telesne promene kada smo zaljubljeni).

Ako živite sa psima, možda ste čuli za – ili čak doživeli – anksioznost zbog razdvajanja: uznemireno, anksiozno i ponekad destruktivno ponašanje koje pas pokazuje u vašoj odsutnosti. Ovaj poremećaj je zapravo preterana forma vezanosti, reč koja se prvi put koristila da opiše odnos između majke i deteta.

Testovi za vezanost uključuju praćenje ponašanja deteta (ili psa) kada je odvojeno od majke: uznemirenost zbog razdvajanja i smirivanje pri ponovnom okupljanju ukazuju na vezanost. Ova povezanost je deo procesa razvoja ljubavnog odnosa: da se takvo nešto dešava u odnosima pas-čovek (čak i u poremećenom obliku), izgleda kao isto.

Jedno istraživanje razmatra osetljivost pasa na naše emotivne stanja, kao što je približavanje kada plačemo ili kada smo uznemireni. Ovo ponašanje takođe liči na izraz ljubavi, iako još uvek nije jasno da li pokušavaju da nas uteše ili su jednostavno zabrinuti zbog neobičnih hormona i zvukova koje pravimo.

S druge strane, neka ponašanja koja izgledaju kao ljubav, poput pozdravnih „poljubaca“, verovatno su samo ostatak ponašanja, a ne izraz naklonosti.

Najbliži preci pasa, vukovi, pozdravljaju članove čopora koji se vraćaju sa lova sa takvim „poljupcima“: to je pozdrav, da, ali i zahtev da lovci regurgitiraju (nevoljno vraćaju želudačni sadržaj u jednjak i ždrelo) neki deo životinje koji su upravo pojeli.

Fiziološki, istraživanje koje bi moglo govoriti o tome da li nas psi zaista vole dolazi iz posmatranja njihovih otkucaja srca, hormona i mozga.

U jednoj maloj studiji koja je obuhvatila pse i njihove vlasnike koji su bili posebno povezani, istraživači su i jednima i drugima dali monitore za praćenje otkucaja srca, razdvojili ih na kratko i zatim ih ponovo spojili.

Prilikom ponovnog spajanja, otkucaji srca i psa i osobe su opali, a padovi su čak bili ujednačeni – dva srca koja kucaju kao jedno, prenosi Danas.rs.

Slično tome, možda ste čuli za hormon pod nazivom oksitocin. Oksitocin je neuropeptid: vrsta jedinjenja koja deluje na mozak. A to je hormon koji ima posebnu ulogu kod ljudi: smatra se da je on neurološki razlog zbog kojeg roditelji stvaraju vezanost sa svojim bebama.

Istraživači o psima su otkrili da oksitocin igra ulogu u vezi između psa i njegovog vlasnika. Samo gledanje jedno drugog podiže nivo oksitocina kod pasa i njihovih vlasnika. Što je veća povezanost koju imate, to je veći efekat. U stvari, samo biti sa vlasnikom može izazvati povećanje nivoa oksitocina kod psa.

Ne postoji specifičan deo mozga koji je aktivan kada gledamo ili razmišljamo o nekome koga volimo, ali snimci magnetne rezonance nekih pasa pokazali su aktivnost u centru za nagradu kada gledaju nešto što vole i kada čuju pohvalni glas svog vlasnika.

U tipičnoj vezi pas-čovek, kao što smo je definisali, čovek je taj koji kontroliše hranu, a pas mora strpljivo (ili ne) da čeka obrok.

Psi su veoma dobri u pravljenju veza, pa im ne treba mnogo vremena da povežu vas sa hranom koju isporučujete.
Daleko od toga da su manipulatori, pas koji daje panašenje koje tražite od njega za poslasticu jednostavno je snalažljiv.