Majstor fotografije nudi posmatraču beg iz zamke vremena i bekstvo u visine.
Izložene fotografije svedoče da je priroda nenadmašan slikar, da je ponekad potrebno promeniti perspektivu, da bismo toga postali svesni, ali i da bismo otkrili neke nove nijanse lepote sveta koji nas okružuje. Ko bi nam to mogao bolje dočarati od fotografskog oka jednog umetnika takvog kalibra kakav je Rajko R. Karišić. Autor je napravio izbor od 60 radova, koji su objedinjeni postavkom „Pogled ispod oblaka – kad priroda slika” i mogu se pogledati u foajeu Kulturnog centra Pančeva do 1. marta. U vremenu kad je čitava planeta bila u vihoru virusne oluje, okovana globalnom traumom, nastaje istoimena knjiga u kojoj je sabrana serija fotografija nastalih uz pomoć drona. Snimljene pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ravan, malom bespilotnom letelicom na teritoriji Vojvodine i Srbije. Poput grafičkih tehnika ručne štampe – od suve igle do litografije u boji, oko foto-aparata prikazuje pripitomljenu prirodu, vojvođanske pejzaže, oranice, obalu Dunava, u lepoti zlatnog preseka, uz primetno odsustvo ljudi, skreće pažnju istoričarka umetnosti „Plodonosan odnos umetnika i tehnologije”. Posmatrač je uzdignut po vertikali sa pogledom potpuno upravnim na zemlju. Ponuđen mu je beg iz zamke vremena. Ponuđeno mu je bekstvo u visine, u izmenjenu perspektivu gde tragedija gubi svoju snagu. Nema naglih pokreta. Tišina je. Sve je u čvrstoj harmoniji boje i kompozicije. Sve je vremenski povezano – detinjstvo – mladost – starost”, ocenjuje Karišićev ciklus, istoričarka umetnosti, Lidija Seničar. Bilo da objektivom hvata najteže trenutke u danima neposredno posle požara u manastiru Hilandar, igrom svetlosti i senki pravi portrete savremenika, članova SANU, ili posmatraču pozajmljuje svoj pogled ispod oblaka, prisutna je želja da se oproba u različitim temama, istražuje i okuša se u novim tehnologijama, napominje autor, za kojim je više od 140 samostalnih izložbi, duplo više likovnih kolonija i saborovanja u zemlji i inostranstvu.
Rajko R. Karišić je član najprestižnijih strukovnih udruženja i Umetničkog bratstva manastira Dobrun, realizovao je 143 autorske foto-monografije i knjige za druge umetnike i 29 mini-monografija manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve i donirao više od 800 opremljenih fotografija manastirima, ustanovama i institucijama. Za svoj sveukupni rad na polju umetničke i primenjene fotografije zavredio je više desetina nagrada, među kojima se izdvaja nacionalno priznanje – Sretenjsko odlikovanje, a od januara prošle godine redovan je član Matice srpske.
Majstor fotografije nudi posmatraču beg iz zamke vremena i bekstvo u visine.