Predstavljanje knjiga „Tuđi san“ i „Izvod iz matične knjige venčanih“

U sreda, 1. marta, u 19.00 časova, u čitaonici Gradske biblioteke Pančevo održaće se promocija knjiga „Tuđi san“ i „Izvod iz matične knjige venčanih“.

Gosti će biti Milan Jovanić, pisac i Slađana Ilić, književna kritičarka.

Milan Jovanić je rođen 27.7.1977. godine u Zemunu, ali je detinjstvo proveo u okolini Šapca. Po zanimanju je diplomirani pravnik, a takođe je studirao istoriju umetnosti. U mladosti je objavio dve knjige poezije i pisao kao stalni saradnik srpskih izdanja magazina Cosmopolitan i Playboy. Pisao je i za druge štampane medije. Njegov prvi roman Tuđi san objavljen je 2020, a već 2021. godine izlazi u javnost njegov drugi roman Izvod iz knjige venčanih. Jedno vreme je živeo na ostrvu Malta. Oženjen je, otac troje dece. Živi i radi u Beogradu.

“… Romani Milana Jovanića su izuzetno dinamični, a pored ne tako malog obima dinamika teksta nikada ne pada u svom tempu. Njegov pristup veoma osetljivim temama, pre svega temama iz braka ili uopšteno iz veza među ljudima, jeste izuzetno direktan, što je neobično sa aspekta srpske književnosti. Ono čega ima dosta u našoj savremenoj prozi jeste naša savremenost, međutim jedinstvena je neposrednost kojom Milan Jovanić o svemu tome piše. Njegova literatura zaista može biti u fokusu različitih tipova čitalaca i književnih kritičara. Tematski okvir pripovedanja jesu porodični odnosi različite vrste, ali i pitanje identiteta, što se osobito vidi u njegovom prvom romanu Tuđi san, gde je opisano preispitivanje ličnog i nacionalnog identiteta.

Skoro da u savremenoj srpskoj književnosti ne možemo videti neki ideološki predznak, dok u romanima Milana Jovanića nema povlađivanja ideologiji ili pisanja zarad političke korektnosti. Čak i kada spominje ratove devedesetih on nikada ne manipuliše tom činjenicom, što nije tako često u srpskoj književnosti. Često pisci koriste mogućnost da dobiju neki grant ili određenu nagradu tako što će imati u vidu potencijalnog čitaoca kome će isporučiti određenu političku korektnost. Kod Milana Jovanića to nije slučaj, jer dok uživa u procesu pisanja on se ne obraća zamišljenom čitaocu i ne zna nužno kako će do kraja izgledati njegova priča.

U romanu „Tuđi san“ imamo junakinje koje se izjašnjavaju kao Amerikanke kada im društvo nameće takvu poziciju, a sa druge strane one žive u nekim oniričkim prostorima dok sanjaju svoje kubansko poreklo. Pripovedač koji odlazi iz Srbije u Ameriku uviđa da čovek teško može saseći svoje korene, iskonsku vezu čoveka sa mestom i kulturom odakle on jeste. Ako bismo samo to uzeli u obzir, a zanemarili sve drugo u romanu „Tuđi san“, mogli bismo reći da je u pitanju autor koji piše sa nekim nacionalnim predznakom, ali to uopšte nije tačno. Možemo videti i da je glavni junak kritički nastrojen prema sopstvenom društvu, koliko i prema drugim kulturama. Kako je rekao jedan tragični junak romana Tuđi san, izvesni Miodrag, on kaže za Ameriku da to jeste obećana zemlja, ali nije obećana za nas. Glavni pripovedač odlazi iz svoje zemlje tako što ne zatvara zauvek vrata za sobom. Na samom kraju romana pisac veoma uspešno psihološki karakteriše svoje junake iz različitih kultura. Oni su veoma životni i saopštavaju nam kroz svoje sudbine značajne životne stvari. Izuzetno je napisan junak Žang koji je u potpunosti usamljen čovek, koji je kao neka mala mašina kapitalizma pokazujući ipak jednu potpuno toplu i delikatnu prirodu, pre nego što će izvršiti samoubistvo. Izuzetno je znakovito opisano koliko su velike samoće u globalnom svetu, kako se ljudi danjašnice osećaju, što je jedna od glavnih poruka romana. Imamo i priču o prvoj ljubavi koja je svojevrsna životna inicijacija za muškarca, ali koja u romanu nije opisana na patetičan način.

U drugom romanu „Izvod iz knjige venčanih“, Milan Jovanić razobličuje instituciju braka iz različitih uglova. Ne sećam se da su naši autori skloni da ovako otvoreno pripovedaju o braku. Glupo je vršiti podelu na mušku i žensku, ali je muška perspektiva junaka izuzetno zanimljiva. On misli da je razvratnik u pokušaju, jer je iz ugla muškarca neuspeh i tih nekoliko bračnih prevara koje je imao. U nekim trenucima je čitaocu žao glavnog junaka, jer mu je supruga depresivna, a sa kojim se možemo poistovetiti i za kojeg možemo imati razumevanje u određenim situacijama. On je rano stupio u brak koji je po prirodi represivna institucija, ali je postao mnogo više od mizernog čoveka kako samog sebe naziva.

Na početku romana „Izvod iz knjige venčanih“ mi vidimo da se glavni junak oseća pomalo prevareno brakom. Izuzetno su opisane različite perspektive iz muškog i ženskog ugla. Pored braka, Milan Jovanić govori o različitim temama u romanu, pa se dotiče licemerja, odnosa roditelja i dece, izopačenosti, istopolnih veza, potrošačke kulture itd. U romanu priča o porodici koja je izgubila sina u ratovima devedesetih. Psihološki je veoma dobro oslikano kako se svako od članova te porodice brani od stravičnog gubitka. U okviru romana tragični junak je otac porodice, koji odbija da živi i za kojeg se u romanu naposletku kaže da je konačno uspeo da umre. Ima dosta tananih stvari o kojima se može razmišljati tokom čitanja. Knjiga nas opominje da u ovom životu treba da postojimo jedni za druge, dok smo tu, a čak i neki vidovi pokajanja nemaju osobitog značaja u životu. Milan Jovanić je na licemerje savremenog čoveka odgovorio fantastično u završnici. Njegov junak nema razumevanja ni u privatnoj porodici, na poslu, niti u širem kontekstu, a okružen je licemerjem u okolini na koje odgovara odvođenjem supruge i prijatelja u okruženje koje njima sigurno neće prijati. Opisivanje istopolnih brakova ne postoji zbog političke korektnosti, već ima funkciju pokazivanja da u bilo kojoj vrsti relacije, koja je u početku poznata po zaljubljenosti, nužno nastupa i dosada, bez obzira na vrstu veze.

Milan Jovanić otvoreno govori u oba romana koliko su ljudi spremni ili nespremni da prihvate neminovnost određenih odnosa koji postaju tromiji sa prolaskom vremena. Ovde se pored bračnih odnosa misli i na prijateljske odnose, gde svi moraju biti veseli, bogati, uspešni, što je Milan Jovanić inteligentno stavio pod jedan veliki znak pitanja naspram pojma sreće.“

U sreda, 1. marta, u 19.00 časova, u čitaonici Gradske biblioteke Pančevo održaće se promocija knjiga „Tuđi san“ i „Izvod iz matične knjige venčanih“.