Neka privredinici podrže „Razbojnike“

Dešavanja u prošlosti nisu činile samo lepe stvari. Osim likova kojima smo se kroz istoriju divili, postojali su i oni koji su bili s druge strane, one mračnije, pa tako ni Banat nije bio pošteđen kriminala, razbojništva i kontroverznih ličnosti. O tome upravo govori film Ivana Rakidžića „Razbojnici Banata“, koji je trenutno u fazi snimanja, a čiji prvi trejler su imali prilike da vide privrednici Pančeva u Kulturnom centru Pančeva.

Prva verzija priče o razbojnicima Banata spontano je nastala kao naučni rad istoričara dr Mirča Marana, s kojim se u vidu scenarija pre dve godine upoznao reditelj Ivan Rakidžić. Kako on kaže, prva ideja je bila da se na osnovu tog scenarija snimi dokumentarni film, međutim vrlo brzo je zaključio da bi dokumentarni film bio prazan, pa su za potrebe rekonstrukcije angažovani glumci, prijatelji i saradnici koji su ovu priču pretvorili u dokumentarno-igrani fim.

„U istoriji su razbojnici uvek bili ocrnjivani, nijedna vlast nije bila ponosna na njih, na njihovo postojanje i vrlo često su brisali podatke o njima. Na sreću, dr Mirča Maran je uspeo da te podatke da pronađe, da ih sistematizuje i mi smo krenuli u proizvodnju.“ Kako on objašnjava sa dosadašnjim sredstvima snimljeno je 45% filma, gde su obrađene dve priče od predviđenih četiri, a još jedna priča su vezivne scene koje će povezati sve priče u dugomtražni film.

Organizatorka filma Ivana Mitrović rekla je da su upravo ljudi koji rade na njemu jedna od ključnih stvari dosadašnjeg uspeha filma. „Snimali smo na sedam lokacija, imali smo 15 profesionalnih glumaca i preko 50 statista. To je zaista velika stvar koju smo uradili, s obzirom da uslovi nisu bili adekvatni za film ovakvog obima. Film „Razbojnici Banata“ nije jednostran. Ovo je tema koja tretira, više stvari, ne samo razbojnike već i druge stvari koje se dešavale oko njih u to vreme“, objasnila je Ivana.  

Ljudmila Šajtinac, asistent režije i konsultant za etnografsko antropološka pitanja rekla je da je da se ova priča tiče folklora i da su razbojnici nesto što prepoznaje i naše vreme. „Posmatrajući njih u širem kontekstu mi možemo da vidimo kulturna i politička dešavanja. Bilo je onih koji su ih se plašili, a s druge strane oni su bili narodni junaci, neki su imali i titule narodnih heroja.“

Do sada je ova ekipa za potrebe snimanja filma najveću podršku dobila od Pokrajinskog sekretarijata Vojvodine, Grada Pančeva, Zrenjanina i Vršca, kroz donacije privrednika i konkurse za kulturu i informisanje.

U narednom periodu biće potrebna sredstva za lokacije, arhitekturu, kostime, rekvizite, za angažovanje statista, glumaca i životinja.

Reditelj Ivan Rakidžić je rođen u Pančevu 1947. godine. U rodnom gradu završio je Gimnaziju, a kasnije Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Sasvim slučajno, na nagovor jednog poznanika iz kino-kluba u Beogradu, u srednjoj školi počeo je da snima filmove. Osnovali su klub pri Ateljeu mladih, a prvi film bio je „N-ova noć“ 1962. godine. Odmah su došle i prve nagrade – na festivalu amaterskog filma u Somboru. Kratko igrano ostvarenje „Proleće je došlo u stan mog brata Čarlija“ bilo je novo i šokantno i po formi i po temi. Na festivalu u Puli osvojilo je čak 16 nagrada. Ljubav prema sedmoj umetnosti pretvorila se u profesionalno opredeljenje nakon fakulteta. Taj period učenja, u klasi tada najboljeg majstora svog zanata Aleksandra Saše Petrovića, bio je najplodniji i najznačajniji za dalju karijeru. Nakon “Proleća” su snimljeni antirantni film „Koncert za dve dame i treći svetski rat“ (u Salernu proglašen jednim od najboljih na svetu), zatim „Devojačka škola“, sa kojim počinje ozbiljnija produkcija, sa zahtevnijim scenama i velikim brojem glumaca. Radio je veliki broj emisija za skoro sve jugoslovenske televizije, kao i dugometražni film „Kockar“, po motivima Dostojevskog i srednjemetražni dokumentarni „Podunavski Nemci južnog Banata“. Snimao je i za „Pan film“, nekadašnju pančevačku produkcijsku kuću, a od svojih saradnika iz rodnog grada ističe Boru Milanovića, Miroslava Stankovića, Gradimira Stojkovića, Miloša Nikolića. 

Ukoliko možete da pomognete projekat „Razbojnici Banata“, sredstva možete uplatiti na žiro račun Kulturnog centra Pančeva 840-166668-62.

M. M. Veličković

Dešavanja u prošlosti nisu činile samo lepe stvari. Osim likova kojima smo se kroz istoriju divili, postojali su i oni koji su bili s druge strane, one mračnije, pa tako ni Banat nije bio pošteđen kriminala, razbojništva i kontroverznih ličnosti. O tome upravo govori film Ivana Rakidžića „Razbojnici Banata“, koji je trenutno u fazi snimanja, a čiji prvi trejler su imali prilike da vide privrednici Pančeva u Kulturnom centru Pančeva.