U formatu slobode

Ljubitelji likovne umetnosti uverili su se na otvaranju izložbe slika „Sanjari“, 27. aprila u Galeriji savremene umetnosti, da se iza tog naziva krije posebna poetika i veliko ekspresivno bogatstvo Jelene Đurić. Izložbu su otvorile Ivana Markez Filipović, urednica programa vizuelnih umetnosti u Kulturnom centru Pančeva, i autorka, a našim sugrađanima predstavljen je ciklus slika koji obuhvata petnaestak dela velikih formata, urađenih u kombinovanoj tehnici akrila i ulja na platnu.

U susretu sa drugim i drugačijim posmatrač često ustukne trudeći se da pronikne u neki detalj ili širi plan, međutim, u ovom slučaju dovoljno je osetiti energetsku iluminaciju kojom se delo Jelene Đurić saopštava i prepustiti mu se. Upravo delić stvaralaštva iznikao iz „bega u samog sebe“, koji autorka pominje kao dragocen trenutak, značajan za nju u stvaralačkom i duhovnom smislu, jeste delić koji ovoga puta konzumentima pruža pravo zadovoljstvo. Gravitirajući u širokom polju apstrakcije, Đurićeva se trudi da svoj unutarnji svet prenese na platno, te je u oblikovanju dela, kako i sama kaže, i svedok događaja i stvaralac. Kombinuje razne tehnike, oplemenjuje površinu platna na više načina, ali ume te iste površine i da razara.

– Ovo je već treća godina kako se bavim ciklusom „Sanjari“ i on je logički nastavak moje apstrakcije prethodnog ciklusa na temu „Reakcija“. U novom opusu pokušavam da kroz apstraktni izraz prenesem obojena sećanja, mir, doživljaje koji čine moj život. Ono što me najviše vuče ka čitavoj priči jesu veliki formati, koji mi daju slobodu da eskperimentišem, da se bavim bojom kao materijom, naravno u skladu sa crtežom. Crtež mi je veoma bitan – rekla je Jelena Đurić.

Ivana Markez Filipović je istakla da poznaje rad autorke „Sanjara“ još od studentskih dana i da je ona oduvek bila vezana za specifičan način slikarstva. Ono podseća na akciono ili gestualno slikarstvo pošto se Đurićeva unosi u sliku i telom, čak prilikom rada stvara i prstima. Njena dela su intenzivnog kolorita i predočavaju snažna emotivna proživljavanja. Asocijacije su brojne i raznovrsne iako svaka slika ima svoj naziv i nosi boju i energiju određenog trenutka. Bilo da je reč o „Srećnoj okolnosti“, „Susretu“, „Noćnom letu“, „Šaputanju“, „Plesu“, „Prkosu“, „Razvedravanju“ ili pak nekom drugom delu, interpretacije mogu biti različite. Ciklusu „Sanjari“ pripada i „Treperenje“, poliptih sastavljen od 12 manjih slika koji kao da je izvojevao pravo na zasebnu celinu.

Za ostvarenja Jelene Đurić karakterističan je i poseban tretman teksta – nekada samo pokoje slovo, nekada nejasni, isprekidani obrisi mogućeg tekstualnog saopštavanja utkani u čvrsto tkivo slike.

– Nikada ne želim da mi tekst bude nametnut. On je u ovom slučaju deo crteža, neki nemušti jezik koji u većini slučajeva na mojim slikama podupire likovnost. Moja ispisana slova su nekada crteži, jesu tu neke partije igre reči, ali nekako ih krijem od gledalaca. Ono što je meni bitno jeste da onaj ko posmatra sliku u celini, ili je doživi, ili je ne doživi. Mislim da sam uspela u tome samo ako sam u nekom izazvala emociju, nebitno je da li je ona pozitivna ili negativna – objasnila je umetnica.

Jelena Đurić rođena je u Nišu (1978). Diplomirala je i magistrirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Milana Blanuše. Dobitnica je nekoliko nagrada za slikarstvo. Članica je ULUV-a i ULUS-a. Njene radove Pančevci mogu da pogledaju do 6. maja u Galeriji savremene umetnosti.