Zoran Deranić: Pančevo je poznato kao umetnički centar

Tokom leta bila je aktuelna Likovna radionica za decu. Nedavno je otvorena i izložba polaznika radionice. Kako ste Vi, kao mentor, zadovoljni?

– Ovo je već četvrti put uzastopno da pravimo radionicu za decu mlađeg uzrasta u Domu omladine. Deca tog uzrasta imaju malo prostora za sebe ovde u gradu, nažalost. Dom pionira koji je nekad postojao više nije u funkciji, zbog čega je meni jako žao. I nadam se da je ovo početak neke inicijative za otvaranje budućeg Dečijeg kulturnog centra. Mislim da deca zaslužuju da imaju ovakav prostor kao što je Dom omladine, ali samo za sebe, sa svim pratećim programima. Nemamo u koga da ulažemo osim u decu, ona su nam najvažnija.

Ja mogu da kažem da je nepresušan tok talentovane dece koja se pojavljuju. Pančevo je već poznato kao sredina sa puno slikara, kao umetnički centar, i to je fenomen. Pogotovo moje naselje Tesla koje ima oko 15 akademskih slikara. Razmišljao sam o čemu se radi i došao sam do zaključka da se radi o određenim ljudima. To su pedagozi koji su nekad radili, kao što su Svetozar Aleksić koji je sve započeo, Mihajlo Gerun u Domu pionira i Čedomir Kesić u Domu omladine. Ja sam imao sreće da sam bio kod njih i na neki način sam se izgradio na njihovom pristupu i sada primenjujem to u radu sa decom. Ono što je važno i radićemo na tome, je da ovaj program Letnje likovne radionice preraste u stalni program.

Foto: 013info

Da li deca imaju strpljenja i volju da crtaju?

– Letnja likovna radionica je počela sa 90 polaznika da bi se svela na 15, 20 polaznika koji to stvarno vole. Važno je da deca budu u prvom planu. Ovde su imala priliku da rade. Ne postoji čarobna reč koju ću ja njima reći i oni onda postati majstori. Ja sam ih puštao da rade i posmatrao. Deca vole da rade. Spontano se izražavaju, potrebno je samo malo usmeravanja. Međutim, kod najmlađih je pažnja kratka. Zato smo radili na poboljšanju koncentracije i radne energije. Potrebno je decu puštati. Kad im padne koncentracija, ja ih pustim da malo galame, da se izjure, pustim ih do neke granice. Vidim da im je to potrebno. Nije ovo samo škola crtanja, ovo je škola gde oni treba da napreduju kao ličnosti i da se oplemene kroz rad. Mislim da likovno zato i služi, da je jako važan predmet za razvoj dece isto kao muzičko i fizičko. Mislim da su to predmeti oplemenjivači. To su predmeti koji će im pomoći kasnije u životu.

Kroz crtanje deca upoznaju sebe, dolaze do nekih situacija koje su u vezi sa životom. Na primer, ako vidiš da nešto nije dobro na crtežu, da trebaš da menjaš, prvo treba da imaš puno hrabrosti sve to da obrišeš, pa odlučnost, iskrenost. Nema foliranja, to nije primereno umetnosti. Oni se kroz crtanje oslanjaju na prave vrednosti, razvijaju i empatiju. Deca znaju bolje od mene kako treba da rade. Ja samo postupno mogu da ih usmeravam – da obrate pažnju na kompoziciju, proporciju, perspektivu, na te neke stručnije stvari.

Foto: 013info

Trebalo bi napraviti neku akciju, u vidu razgovora, da vidimo šta ćemo sa decom. Oni moraju da imaju svoj prostor, neku svoju binu, neko svoje pozorište. Mislim da bi to bio veliki plus. Kao što je ova škola, kao što je radionica. Ova škola 43 godine traje i jedina je besplatna u Srbiji ovog tipa. I mogu slobodno da kažem da smo u vrhu, ja mislim najbolja škola. Naši studenti su uvek najbolji na godišnjim izložbama. Ove godine su uzeli pet nagrada, naši đaci polaznici. Uzimaju nagrade van studentskih izložba, na seniorskim takođe. Sa nama zajedno konkurišu i dobijaju nagrade, što je za mene potvrda.

Nije lako proceniti ko šta nosi, naročito u mlađim uzrastima, jer oni svi super rade. Oni su svi iskreni.

Važna je i saradnja sa psihologom. Kroz crtež može da se otkrije da li oni imaju neke strahove. Crtež mnogo govori o deci, o vaspitanju, o svemu. Kada se na velikom formatu pojavi nešto malo, sitno, to je već ozbiljan ptoblem.

Dobri su i drago mi je da smo počeli sa ovom radionicom. Zavoleo sam rad sa decom.

Oni koji zavole ovo, i kojima se ja dopadnem kao pedagog, su uglavnom oni koji su umetničke duše. To je neki magnet, nešto osete, nešto ih privlači. I to je onda to. Ja sve ovo upravo i radim zbog dece.

Foto: 013info

Zoran Deranić je završio FLU u Beogradu, slikarstvo, magistrirao na crtežu. Član je ULUS-a.