Pančevo: Program Kultrnog centra za period od 8. do 14. decembra

Klod Bara je reditelj čije smo prethodno delo „Moj život kao tikvice” („My Life as a Zucchini”) gledali uz osmeh i suze u isto vreme. Ovaj put dolazi nam s pričom smeštenom na ivicu prašume – u Borneo, gde glavna junakinja Kerija dobija na staranje bebu orangutana. Međutim, šuma je u opasnosti većoj nego ikad i Kerija i malena beba primata, Oši, moraju da se suoče s mnogim izazovima.

Istih datuma, u Dvorani, 8, 10. i 11. decembra u 20.00 sati, na programu je domaća komedija „Povratak Žikine dinastije“ u režiji Milana Konjevića. Uloge tumaće Nikola Kojo, Danijela Dimitrovska, Nikola Brun, Gavrilo Ivanković, Srđan Timarov, Mladen Sovilj, Jovo Maksić, Vesna Čipčić, Vladimir Petrović, Gala Videnović, Slobodan Boda Ninković

Nikola Kojo se vraća liku Miše Pavlovića posle više od 30 godina. Miši u Srbiju dolaze sinovi koje dugo nije video, jer žive sa Natašom u Moskvi, ali kada stignu momci koji nose imena svojih pradeda – Žike i Milana, počinje nova luda godina, prepuna smeha, avanture, ali i porodičnih vrednosti.

Ulaznice za filmske programe koštaju 400 dinara, i mogu se kupiti na Biletarnici KCP-a.

U okviru Pozorišnog repertoara za decu i mlade Kulturnog centra, na Sceni, 8. decembra u 12 sati zakazano je jubilarno pedeseto izvođenje predstave „Ja sam Akiko“, Stefana Tićmija, u režiji Milje Mazarak Marinkov. Glavnu ulogu tumači Sofija Mijatović Lazarov. Dečja scena „Pođi tuda…” Kulturnog centra Pančeva, u čijoj je produkciji predstava i nastala, obeležiće 20 godina postojanja.

Predstava „Ja sam Akiko”, od lepeze tema iz Tićmijevog romana, u prvi plan stavlja odnos deteta i roditelja, kroz priču o odrastanju bez jednog roditelja i o dečjoj usamljenosti.

U predstavi starija Akiko, kroz uspomene koje vadi iz „svojih kofera”, priseća se ključnih događaja iz detinjstva i prevazilazi svoje unutrašnje sukobe nastale upravo iz odnosa s roditeljima, što je nekako neminovnost i tačka u kojoj smo svi isti.

Akiko nije obična devojčica, ona je drugačija od svojih vršnjaka, ona je mudra i zatvorena u svom svetu, ali slobodna i hrabra u svojim mislima, idejama i stavovima i, kao takva, predstavnica je svih različitosti koje ovaj svet u kojem živimo čine bogatijim.

Akiko je poput Malog princa – ne voli brojeve, nema godine, ne veruje u granice i podele i uprkos preporuci da je predstava za decu uzrasta iznad sedam godina, ona poziva i sve one koji se osećaju „odraslo” da takođe pogledaju predstavu.

Ulaznice za predstavu koštaju 500 dinara, i mogu se kupiti na Biletarnici KCP-a.

Na Sceni, 10. decembra u 16.00 na programu je „Budući Tesla, Zmaj Jova i Pupin“ završna predstava Škole glume Nataše Balog „Lajanje na zvezde”. Tekst potpisuje Miloš Nikolić a uloge tumače polaznici Škole glume Nataše Balog. Ulaz na predstavu je besplatan.

U okviru programa Pozorišni matine za decu, u Dvorani, 13. decembra u 12.00 na repertoaru je dečija predstava „Zaleđeno kraljevstvo“ „Allegretto teatra” iz Vršca, u režiji Katarine Orešan.

Predstava prati priču o snežnoj kraljici Elsi, koja je okovala kraljevstvo u led i večnu zimu. Ana i Kristof kreću na potragu za Elzom i Snežnom planinom kako bi pronašli način da vrate leto, jer zima postaje sve jača i preti da uništi celo kraljevstvo. Na svom putu junaci se susreću s različitim bićima, avanturama i magijom, a Ana i Kristof učiniće sve da spasu Arendel.

Ulaznice koštaju 400 dinara u pretprodaji, a 500 dinara na dan igranja predstave.

U Foajeu Kulturnog centra 9. decembra u 18.00, na programu je predstavljanje romana „Tata kaže gambit“ Stefana Tićmija. Sa autorom će razgovarati Stefan Stanojević. Ulaz na program je besplatan.

Ovo je priča o ljubimcu s krilima od plute, susedima koji prisluškuju služeći se čašama od jogurta, foteljama što marširaju kao topovi, čivilucima koji se kreću po dijagonali, o praznom dnevnom boravku… i jednim šnajderskim makazama.

Stefan Tićmi napisao je dirljivu, duhovitu i uzbudljivu priču i na prazna polja postavio ono što se obično gura pod tepih – škakljive porodične teme kojima se često prilazi s rezervom. A kad se tepih zaista podigne, otkriva se pitanje: igramo li prema pravilima ili biramo svoj pravac? Bilo da je to u šahu ili u književnosti.

Program Književnog kafea KCP-a zakazan je za 11. decembar u 19.00 u Foajeu Kulturnog centra, kada će biti predstavljena zbirka priča „Trovač iz provincije” i „Dve mogućnosti maštanja” Vase Pavkovića. U programu učestvuju profesor Mihajlo Pantić i autor, a razgovor moderira Jasmina Topić.

Zbirka priča „Trovač iz provincije” posvećena je životu i karijeri bivšeg policijskog inspektora i docnijeg advokata Todića. U vreme socijalizma, kao mlad čovek, on je radio na istragama zločina po Vojvodini, u Beogradu i širom Jugoslavije. Bio je cenjen kod kolega i pretpostavljenih, ali je pred raspad Jugoslavije napustio državnu službu i otvorio advokatsku kancelariju. Jednako uspešan u novom poslu, Todić je tada ostao sam u prečanskom gradu na obali Tamiša. Kći jedinica odselila se u Australiju, a onda je kod nje prešla i Todićeva supruga. Tako su mu utehu u samoći i starosti pružali slučajevi iz advokatske prakse, kao i uspomene na profesionalne uspehe iz mladih dana.

„Trovač iz provincije” donosi 11 priča iz različitih perioda Todićevog života, slikajući svet Jugoslavije i docnije Srbije, kako u poletno vreme socijalizma, tako i u mutno doba tranzicije. Oslanjajući pripovedanja na moderni realizam, Vasa Pavković je uzimao u obzir narativna iskustva Simenona, nastojeći da u svojim novim pričama poštuje žanrovske obrasce proze detekcije, ali da one budu i umetničke vizije naše donedavne istorije.

„Dve mogućnosti maštanja”: U dve raznorodne celine ove knjige, od kojih je prva posvećena tematizaciji tamne strane čovekove prirode, a druga je, nasuprot prvoj, pohvala jeziku i rečima, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo, Pavković pokazuje da je književnost u suštini disciplinovanje mašte, davanje forme svemu onome što zaokuplja stvaraočeve misli. Ta forma uvek je podignuta ili spuštena za oktavu više ili niže od naše svakodnevice. Književnost, disciplinovana mašta, iskupljuje tu svakodnevicu i na površinu izvlači njen nevidljivi smisao. Tako je i u knjizi „Dve mogućnosti maštanja”.

Vasa Pavković (Pančevo, 1953), pesnik, prozaista i književni kritičar. Objavio je petnaestak pesničkih knjiga, desetak knjiga kritika i eseja i tri romana. Priredio je više antologija i panorama srpske književnosti, kao i izdanja iz njene književne tradicije. Zbirke priča: „Monstrum i druge fikcije” (1989); „Mačje oči” (1994); „Hipnotisan” (1996); „Poslednji štićenik noći” (2001, 2004); „Moj život na Marsu” (2005); „Crnac u beloj košulji” (2008); „Deset zamki” (2016); „Okean Dunav” (2016). U izdanju „Akademske knjige”, 2020. objavljena je njegova pripovedačka knjiga „Eho Beograda”, koja je naredne godine doživela i drugo izdanje. Godine 2022. kod istog izdavača je izašla zbirka priča „Daleki, daleki susret”, ubrzo ovenčana Nagradom „Branko Ćopić”. Pored ovog priznanja, za svoje prozno delo, Vasa Pavković je dobio i nagrade „Karolj Sirmai”, „Ramonda serbika” i „Kočićevo pero”.