Infarkt srca je posledica višegodišnjeg nezdravog života

Primer rizične fizičke aktivnosti je rekreativno bavljenje sportom sredovečnog, umereno gojaznog pušača s povišenim masnoćama koji dva do tri puta nedeljno igra fudbal ili košarku.

Dugi niz godina bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Od ukupnog broja preminulih za čak 47,3 odsto su odgovorne kardiovaskularne bolesti. Prema podacima zvaničnih registara u Srbiji, od akutnog infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris svakodnevno se leče 63 osobe, dok čak 13 premine. Žene češće umiru zbog srčanih problema (53,7 odsto) u odnosu na muškarce (46,3 odsto), koji češće obolevaju.

Kako ističe dr Marina Ostojić, kardiolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, ohrabrujući je podatak da se poslednjih godina beleži pad stope smrtnosti od ishemijskih bolesti srca za 12,8 odsto, dok je evidentiran znatan porast stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim arterijskim krvnim pritiskom.

Veliki problem za naše građane predstavlja infarkt srca.

„Akutni infarkt miokarda (srčani udar) predstavlja oštećenje i izumiranje ćelija srčanog mišića (kardiomiocita), koje nastaje zbog poremećaja cirkulacije, najčešće usled pucanja aterosklerotskog plaka na čijem mestu dolazi do zapušenja krvnog suda. Osoba sa infarktom oseća jak, produžen bol u grudima, praćen mučninom, preznojavanjem i strahom od iznenadne bliske smrti. Najčešće infarktu miokarda prethodi višegodišnji nezdrav stil života, pušenje, prekomerna telesna težina i neregulisane vrednosti masnoća. Takođe, mogu postojati blaži simptomi u vidu zamaranja pri većem naporu koji se često pripisuju slabijoj kondiciji. Takve osobe su samo naizgled zdrave i ukoliko se jave na preventivni kardiološki pregled, ustanoviće im se povišen kardiovaskularni rizik“, ističe dr Ostojić.

Nakon infarkta miokarda neophodno je da pacijent redovno uzima propisane lekove, ali i da redovno ide na kardiološke kontrole na kojima se obavlja procena i dalja korekcija svih kardiovaskularnih faktora rizika na koje možemo da utičemo, kao što su: prestanak pušenja cigareta (uključujući elektronske), regulacija telesne težine, promena ishrane, kontrola vrednosti šećera u krvi i redovna umerena fizička aktivnost.

„Osnovna terapija podrazumeva doživotnu primenu barem tri do četiri leka i njihovo redovno uzimanje koje nekada može biti veliko opterećenje za bolesnika. Terapija zavisi od načina lečenja infarkta (da li je bolesnik dobio stentove ili ne), da li već leči hipertenziju ili se u međuvremenu razvila i srčana slabost. Ukoliko postoji još neko hronično oboljenje, broj lekova se znatno povećava. Ishrana svih kardiovaskularnih bolesnika mora da bude balansirana, da sadrži širok spektar namirnica sa dosta biljnih vlakana uz adekvatan unos tečnosti. Ne savetuje se uzimanje namirnica s rafinisanim šećerima i zasićenim mastima, kao ni prekomerna upotreba alkohola i energetskih napitaka“, napominje dr Ostojić.

Fizička aktivnost je jako važna za vraćanje kondicije nakon infarkta miokarda. Svim osobama nakon infarkta se savetuje kardiološki vođena fizička rehabilitacija. Testovima opterećenjem se može na individualnom nivou proceniti i savetovati dalji stepen fizičke aktivnosti i vrsta sporta kojim se osoba sa ishemijskom bolešću srca može baviti. Takođe, izuzetno je važno da pacijent dobije dozvolu kardiologa pre započinjanja bavljenja sportom. Primer rizične fizičke aktivnosti je rekreativno bavljenje sportom sredovečnog, umereno gojaznog pušača s povišenim masnoćama koji dva do tri puta nedeljno igra fudbal ili košarku.

„Važno je slušati svoje telo i na vreme primetiti promenu tolerancije fizičkog opterećenja. Kada je penjanje na drugi sprat problem, kada takav stepen napora izaziva kratak dah i potrebu za odmorom, vreme je za kardiološki pregled koji podrazumeva laboratorijski skrining, ultrazvuk srca i test fizičkim opterećenjem. Tokom pandemije veliki broj bolesnika se nakon preležane kovid infekcije (bez obzira na težinu same infekcije i način lečenja) žali na produžen zamor i malaksalost. Tada je neophodno uraditi kardiološki pregled i ultrazvuk srca“, navodi dr Ostojić.

Naša sagovornica kaže da je svakodnevna dugotrajna izloženost stresu dobro poznat kardiovaskularni faktor rizika koji može uzrokovati progresiju ateroskleroze i razvoj infarkta miokarda. Stres treba izbegavati, a ukoliko to nije moguće, savetuje se promena radnog mesta. Kardiolog može savetovati poštedu od veće fizičke aktivnosti i preporučiti odlazak u prevremenu penziju, a odluku o tome donose specijalisti medicine rada.

„Kada osoba doživi infarkt miokarda, svrstava se u populaciju s poznatom aterosklerotskom bolešću, što je odmah klasifikuje u grupu s povišenim rizikom za nove ishemijske događaje. Da bi se smanjio rizik od napretka ateroskleroze, pored redovnog uzimanja propisanih lekova, potrebna je striktna kontrola svih faktora rizika na koje možemo uticati“, smatra dr Ostojić.

Veoma je važno prepoznati i brzo reagovati na bol u grudima, upozorava ona. Kada se infarkt ne prepozna i ne leči na vreme, za sobom ostavlja ožiljak na srcu, što vodi ka mnogobrojnim komplikacijama i skraćenju životnog veka. Nakon infarkta miokarda, pored pojave novih epizoda bola, pacijent se može žaliti na gušenje, nemogućnost ležanja na ravnom uzglavlju, uz pojavu oticanja potkolenica, što je znak nastanka srčane slabosti. Nekada se može javiti osećaj nepravilnog ili ubrzanog rada srca, što sugeriše pojavu aritmija koje su uzrokovane nastankom ožiljka srca na mestu infarkta miokarda.

„Svim osobama koje prebole infarkt miokarda savetuje se redovno kardiološko praćenje. Obično se prva kontrola zakazuje u prva tri meseca od akutnog događaja, a dalje u zavisnosti od simptoma, stepena oštećenja srčanog mišića i uspešnosti sprovedenih metoda lečenja u samom infarktu. Nakon prve godine od infarkta dovoljne su jednogodišnje kardiološke kontrole na kojima se analizira EKG, laboratorija, procenjuju kardiovaskularni faktori rizika i po potrebi radi ultrazvuk srca i testovi opterećenjem“, zaključila je naša sagovornica.

Primer rizične fizičke aktivnosti je rekreativno bavljenje sportom sredovečnog, umereno gojaznog pušača s povišenim masnoćama koji dva do tri puta nedeljno igra fudbal ili košarku.