ISTINOČEŽNJA: Cvele

Kad ste ravno 35 godina hroničar sportskih zbivanja u Pančevu, čak, mnogo šire, naravno, nakupi se iskustva i rutine. Ipak, niti bi ja toliko trajao, niti ljudi koje pominjem, da u nama još uvek nema strasti, tog goriva na koji jedino, ali baš, radimo i dalje. Zato vam sad predstavljam Ljupča Cvetkoskog, profesora Fizičke kulture u ekonomskoj školi „Paja Marganović“, u Pančevu, nekad vrsnog atletičara, a nadam se da Cvele neće zameriti, po mom mišljenju, još boljeg stručnjaka u kraljici sportova.

Svakakao, zapazio sam ga dok je još bio aktivan. Trčao je srednje deonice za AK Dinamo, a već sam naglasio, bio je uspešan. Kasnije, posle završetka DIF-a, zaposlio se, radi sa decom, ali, njegov način, da mladima približi atletiku, za nekoliko nijansi je ispred drugih.

Cvele je čovek od reči. Kad vam nešto kaže-obećano ispuni. Strastven u ulozi trenera, već se decenijama dokazuje iznova, a još je ubedljivije njegovo bivstvovanje, kad se zna, Pančevo, niti ima atletsku stazu, niti poštene uslove za trening. Nikako da se ova nepravda ispravi, ali i pored te činjenice, Cvetkoski ne posustaje.

Pogledajte  ovde o kome je sve Rora pisao „Istinočežnju“.

Rekoh, rad sa mladima je njegova specijalnost. Plašim se da nekog ne izostavim, iz ranijeg perioda, pa se nadam da će nekad takmičari, kao i junak ove priče, razumeti, što ću sad da se fokusiram na aktuelne nade pančevačke atletike, posebno dve devojčice. Reč je o Mariji Mrkeli i Sanji Marić. Još uvek devojčice, tvrdim, a to je mišljenje i pravih znalaca, njih dve, uz božju volju, što bi se reklo, trebalo bi da budu izbrušeni dijamanti iz Cveletove škole.

Reč je o deci, pre svega, izuzetno lepo vaspitanoj, u školi besprekornoj, a na stazi, kao vihor su. U toj želji da se stigne do vrhunskog rezultata, postoje razne opcije razvoja, ali, znajući Ljupča, ako ga budu pratili, izabraće se najbolja za dve mlade dame, koje nisu budućnost, već sadašnjost i to najsvetlija, srpske atletike.

Cveleta znam odlično i privatno. Njegova supruga, Gordana, nekad je bila moja koleginica u RTV Pančevu, a već dugo je uspešna učiteljica u osnovnoj školi „Isidora Sekulić“. Dobri ljudi na pravim mestima. Hoću još da ga pohvalim za nešto što nedostaje mnogim njegovim kolegama u ovom, da kažem, modernom vremenu. Naime, koliko god da se mi, da kažem, sportski novinari, trudimo da pratimo šta se sve dešava oko nas, promakne uvek nešto. Makar kod mene, nikad namerno, ne daj Bože. Zato, Cvele se često stavlja u ulogu PR AK Dinamo, pa ne samo mene, obaveštava nas, o aktuelnim zbivanjima u svom klubu.

Još da dodam. Nedavno, mnogo mi je pomogao oko jedne privatne situacije, ali, ne mogu ovom prilikom o tome. On dobro zna o čemu je reč, pa da se zahvalim i ovako javno.

Praštajte i dobra vam sreća!

Kad ste ravno 35 godina hroničar sportskih zbivanja u Pančevu, čak, mnogo šire, naravno, nakupi se iskustva i rutine. Ipak, niti bi ja toliko trajao, niti ljudi koje pominjem, da u nama još uvek nema strasti, tog goriva na koji jedino, ali baš, radimo i dalje. Zato vam sad predstavljam Ljupča Cvetkoskog, profesora Fizičke kulture u ekonomskoj školi „Paja Marganović“, u Pančevu, nekad vrsnog atletičara, a nadam se da Cvele neće zameriti, po mom mišljenju, još boljeg stručnjaka u kraljici sportova.