RORINA ISTINOČEŽNJA: Maradona

Sa Nebojšom Petrovićem, Glogonjcem, ali i svetskim putnikom, jednim od najboljih fudbalera ovdašnje provenijencije, samo sam se jednom duže zadržao u razgovoru, uživo, i jednom u telefonskom ćaskanju. Ipak, kao da ga znam ceo život.

Reč je o posebnoj ličnosti, ne samo pančevačkog sporta. Po mnogo čemu izuzetan čovek. Kao mladić, već se istakao u dresu Crvene zvezde, gde su mu predviđali vrhunsku karijeru. Taj koji je to naslutio, nije pogrešio. Samo život može da napiše uloge koje su za posebne ljude, pa je tako bilo i sa našim Maradonom. Odmah da pojasnim. Petrović je nadimak zaslužio iz nekoliko razloga. Tačno je, ranije, sa dužom kosom, ličio je na velikog argentinskog maestra, ali, igrama na terenu, takođe, dosta je podsećao na asa svetskog fudbala.

Meni je Petrović, iz više razloga, interesantna pojava u modernom društvu. Najviše jer, svojim ponašanjem, ne odustaje od, da je nazovem, stare škole poimanja života. Kad je reč o fudbalu, ali i mnogo značajnijim detaljima. Recimo, njegov odnos prema majci, za mene je nešto što se retko sreće. Toliko poštovanja i ljubavi, koji su kod mnogih nestali, negde u potrazi za kao boljim životom, siguran sam, ne sreće se često. O svom Glogonju, lepše i rečitije govori od svih koje znam iz tog mesta. Fudbal je za njega ona stara, dobra igra, još uvek magija, a ne neko savremeno sredstvo da se ugodi dosadi. Mogao bih da nabrajam do sutra.

Igrao je u mnogim jugoslovenskim klubovima, ali, rekao bih, makar po statusima koje postavlja na svojoj Fejsbuk stranici, a verujte, jedan je od najagilnijih među mojim prijateljima i zato mu, takođe odajem priznanje. Bez formalnog obrazovanja u PR, ipak, odlično gradi svoj imidž. Koliko sam shvatio, najdraže mu je bilo u Dinari iz Knina, Radu i Rijeci. Možda vam je teško da zamislite, ali, kad je on bio među najboljim igračima, nekad velike nam zajedničke zemlje, to nije bilo ni malo lako. Suv kvalitet obilovao je u svakom timu, ne samo Prve i Druge lige Jugoslavije. Trebalo je znati i moći biti i jedan od najboljih golgetera. Njemu je uspelo. Nastupao je i za nacionalnu selekciju.

Petrović je i uspešan trener. Vodio je skoro sve timove iz Pančeva i okoline, ali i neke prvoligaše, kao što je FK Rad. Neka mi oprosti ako sam nešto zaboravio iz te sportske biografije, ali, želja mi je da vam ga predstavim, prvo, kao čoveka, neke posebne inteligencije, ličnosti koja na najbolji način odagna sve sumnje koje pokušavaju da se uvuku u našu dušu. Miran, tih, povučen,  mada nema razloga da bude stidljiv, sa svojom uspešnom prošlosti i odličnom modernom, ali, ne ističe se, ne gura, već pušta da prilika stvori šansu za poentiranje.

Nebojša Petrović, naš Maradona, sasvim sigurno, može se pohvaliti sa više pečata u pasošu, od mnogih ozbiljnih turističkih vodiča. Zahvaljujući fudbalu, obišao je zemaljsku kuglu više puta, bio na svim kontinentima, video i saznao pravu dubinu rasa i ljudi. Valjda zato i ima toliko mudrosti u njemu. Još nešto za kraj ove priče. Maradona ne odustaje. Poštenim odnosom prema ljudima, najviše prema samom sebi, iščekuje novi fudbalski angažman. Odavno je odlučio, fudbalu, služiće do kraja.

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Sa Nebojšom Petrovićem, Glogonjcem, ali i svetskim putnikom, jednim od najboljih fudbalera ovdašnje provenijencije, samo sam se jednom duže zadržao u razgovoru, uživo, i jednom u telefonskom ćaskanju. Ipak, kao da ga znam ceo život.