Vladimir Savić čuveni pančevački triatlonac, u petak 3. septembra je u italijanskom gradu Livinju zauzeo 25. mesto. ukupno, a 23. u muškoj konkurenciji na Icon Livigno Xtreme Triathlon u Italiji. A da bi do tog 25. mesta došao Savić je imao da pliva 3,8 kilometara, vozi bicikl 195 kilometara (sa 5000 metara elevacije) i istrči ceo maraton, 42.195 metara (sa 2000 metara elevacije). Poduhvat vredan svakog poštovanja, a triatloncu TK Tamiš je za ovu stazu bilo potrebno 17 sati, dva minuta i 49 sekundi.
Ovo ti nije prvi put da učestvuješ na Ironman trci, ali se ova ipak razlikuje…
Ovaj tip trke (Xtreme Triathlon) startuje nekoliko sati ranije u odnosu na „obične“ duge trialone, kako bi takmičari imali što više dnevnog svetla na raspolaganju za vožnju bicikla i trčanje. To znači da se pripreme za start i plivanje odvijaju po mrklom mraku.
Distance u sve tri discipline (pliv-bajk-trč) su iste kao na dugom triatlonu, ali vožnja bicikla i trčanje uključuju značajno veću visinsku razliku koju je potrebno savladati. Drugim rečima, ovaj tip trka se organizuje u planinskim regijama, i podrazumeva nepredvidive vremenske uslove sa velikim rasponom temperature.
Jutarnja temperatura je bila 3-4 stepena, a visina na kojoj je trka startovala u Livinju (Livigno) je 1800 metara. Tokom trke, najveći deo vremena takmičari su proveli na visini iznad 2000 metara. Najviša tačka na biciklu je bila Passo dello Stelvio na 2.757 mnv, a najviša tačka na trčanju je bila Carosello 3000, koja je (kao što samo ime sugeriše) na 3000 mnv.
Trčanje se, za razliku od triatlona na kojima sam učestvovao pre, odvija većim delom na zemljanim i kamenitim stazama.
Podršku tokom vožnje bickla i na trčanju vam pruža vaš tim, a ne organizatori.
Postoje 3 zone izmene u odnosu na uobičajene dve (posle plivanja i posle vožnje bicikla). Treća zone izmene na ovoj trci je bila na 29.5 km. Uz mogućnost za okrepu i presvlačenje, to je bila tačka nakon koje su takmičari mogli da nastave samo uz podršku svog tima. Dakle, od te tačke sa vama trči neko od članova vašeg tima za podršku. Od te tačke na dalje, neophodno je da u rančevima imate rezervnu opremu koja je podrazumevala, čeone lampe, termo majice, vodo-vetrootporne jakne i pantalone, kape, rukavice, astro-folije, hranu i vodu …
Samo takmičarima koji stigli do treće zone izmene pre 21 sat je bilo dozvoljeno da nastave penjanje na vrh Carosello 3000. Ostali su trku završavali u gradiću Livigno.
Na kraju trke smo se spuštali žičarom uz fantastičan noćni pogled na Livigno… i toga nema posle običnih trka.
Običnom čoveku je nezamisliv taj napor, koliko si se i kako pripremao za ovaj poduhvat?
Treniram sve vreme, ali intenzivne pripreme (koliko mi to porodične i poslovne obaveze dozvoljavaju) su se odvijale tokom poslednja tri meseca pre trke. Ali to svakako treba shvatiti uslovno, jer se ta tri meseca ne mogu posmatrati odvojeno od svega što sam radio prethodnih tridesetak godina.
Kako Banaćanin podnosi Alpe?
Verovao ili ne… Trčao sam svaki trening na onom brdašcetu kod doma JNA, gore dole, kao i na stepeništima i spustovima za čamce na keju… To je donekle bila zamena za ozbiljan trening na planini, i osetio sam, posebno na trčanju da mi je takav trening (na planini) nedostajao, ali sam sa druge strane ponosan da sam uz, jedan trening na Vršačkom bregu i dva odlaska na Kopaonik (prvi put jedan dan, drugi put tri dana) uspeo da se spremim za ovakav izazov… praktično u banatskoj ravnici.
Ali opet ne treba zaboraviti sve prethodne godine, trke, everesting, i sl… Sve to iskustvo i kilometri koje sam prešao su bili dragocena pomoć na putu ka cilju ove trke.
Trka je za tebe trajala nešto više od 17 sati. O čemu čovek razmišlja tokom ovakvog napora?
Trudiš se da zadržiš fokus na bitnim stvarima… Mnogo opreme se koristi tokom trke; daleko više nego na običnim trkama. Na plivanju jer je voda u jezeru (Lago di Livigno) bila 13-14C bile su potrebne i neoprenske rukavice, čizme, kapa, čepovi za uši i prsluk, uz uobičajeno neoprensko odelo… Na bajku zimska oprema, koja podrazumeva bar desetak odevnih predmeta (rukavice, kapa, aktivni veš, termo rukavi, termo nogavice, termo kamašne, prsluk, jakna, dres…) plus prednje i zadnje svetlo, jer smo startovali vožnju po mraku, a usput je bilo i tunela… I sve to 2-3 puta u rezervi, u vozilu koje je u pratnji, jer je su bile najavljene padavine…
Na sreću svih učesnika, kiša nije padala tokom vožnje, što bi nam značajno otežalo duga i brza spuštanja niz planine, u smislu bezbednosti i u smislu termoregulacije… Ista priča sa opremom važi i za trčanje… A tu nas je stigla i najavljena kiša. Nije bilo prijatno, ali imao sam svu potrebnu opremu… a Petar Ivačković koji bio moj tim (one man band) za podršku i ja smo funkcionisali odlično. Uz sve to trebalo je voditi računa o ishrani i hidrataciji tokom cele trke, kao i o racionalnom rasporedjivanju snage… Navigacija tokom vožnje i tokom trčanja takodje traže fokus..
I pored svega toga, nisam mogao da ne pomislim kada sam izašao iz vode, da Petar i Aleksa prate live prenos trke i da će im biti zanimljivo da je ćale penzos prvi na jednoj ovakvoj trci nakon plivanja i tokom jednog dela vožnje :)) Isto mi je palo na pamet, kada sam obilazio 4 takmičara tokom poslednjeg kilometra… Borba do kraja.. 25 mesto zvuči bolje nego 29.
Cilj mi je bio da trku završim na vrhu na vrhu Carosello 3000. Teško je opisati osećaj koji sam imao kada sam prošao liniju cilja. Mešavina zadovoljstva, olakšanja, radosti … Svakako avantura za pamćenje.
Koliko je potrebno dobro treniranom takmičaru kao što si ti da se oporavi posle te trke?
Već nakon 2-3 dana, ja se osećam 100%, ali iz iskustva znam da i nakon što prodje neprijatno zatezanje mišića i osećaj malaksalosti, potrebno je bar 4-5 nedelja pre nego što se vratim jakim treninzima i možda pripremi za neki naredni Xtri. Do tada, lagani treninzi i odmor.
Planiraš li ovakve avanture i u budućnosti?
Sa 45 godina, nemam takmičarske ambicije, ali i dalje uživam u novim izazovima. Koliko u samom procesu pripreme, toliko i u otkrivanju/upoznavanju meni nepoznatih predela, i učestvovanju u nekim novim (a što da ne i starim) sportskim formatima. Još ako sve to mogu da podelim sa meni bliskim i dragim ljudima, kao što je to ovog puta bio slučaj, za mene je to pun pogodak. Pored Petra Ivačkovića, na trci su sa nama bili i Danilo Jovanović i Vladimir Stojsavljević koji su bili podrška Sebastian-u Zimmermann-u, triatloncu iz Nemačke sa kojim saradjujem već nekoliko godina. Nas petorica već kujemo planove za narednu godinu/godine, ali o tom potom :))
Vladimir Savić čuveni pančevački triatlonac, u petak 3. septembra je u italijanskom gradu Livinju zauzeo 25. mesto. ukuono, a 23. u muškoj konkurenciji na Icon Livigno Xtreme Triathlon u Italiji. A da bi do tog 25. mesta došao Savić je imao da pliva 3,8 kilometara, vozi bicikl 195 kilometara i istrči ceo maraton, 42.195 metara. Podzhvat vredan svakog poštovanja.
