Južni Banat: Godišnje 1.600 osoba oboli i 873 umre od malignih bolesti
Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine se završava trogodišnja kampanja (2022–2024) koja je imala za cilj smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Podeli vest:
Podaci govore da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Uprkos činjenici da su preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća i rak grlića materice, i dalje se većina nerazvijenih zemalja suočava sa problemom u ograničenom pristupu zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju. U ovim zemljama registruje se povećanje apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje, jer se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
Vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju su rak pluća, rak dojke i rak debelog creva.
Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3 odsto svih novih slučajeva raka i 21,5 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5 odsto). U nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama za oko 30 odsto slučajeva raka odgovorne su hronične infekcije humanim papiloma virusom i virusom hepatitisa.
Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, prateći poslednjih pet godina (prosek za period 2018-2022) u Južnobanatskom okrugu, godišnje 1600 osoba oboli i 873 umre od malignih bolesti.
Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok se kod žena maligni tumori najčešće lokalizuju na dojci, debelom crevu i plućima.
Prema broju stanovnika najveće stope obolevanja u 2022. godini registrovane su u Kovačici (670,5/100.000), Pančevu (667,8/100.000) i Alibunaru (641,8/100.000), a najmanje u Beloj Crkvi (456,7/100.000)) i Vršcu (525,7/100.000).
Zavod za javno zdravlje Pančevo navodi da od ukupnog broja obolelih od raka u 2022. godini u Južnom Banatu, najveći broj muškaraca je oboleo od karcinoma pluća 19,4 odsto, debelog creva 12,8 odsto, prostate 8,1 odsto, mokraćne bešike 6,1 odsto i želuca 3,6 odsto, dok su žene najviše obolevale od raka dojke 21,6 odsto, debelog creva 10,5 odsto, pluća 7,8 odsto, tela materice 5,9 odsto i grlića materice 5,7 odsto.
Prema broju stanovnika najveće stope umiranja u 2022. godini su bile u Alibunaru (373,4/100.000), Kovinu (348,2/100.000) i Plandištu (346,1/100.000, a najmanje u Opovu (264,2/100.000) i Vršcu (305,7/100.000).
Od ukupnog broja umrlih od malignih bolesti u 2022.godini u Južnobanatskom okrugu, u muškoj populaciji najveći broj smrtnih ishoda bio je od karcinoma pluća 32,5 odsto, debelog creva 12,4 odsto, prostate 9,3 odsto, pankreasa 5,3 odsto i želuca 3,9 odsto dok je kod žena najveći broj umrlih od raka pluća 20,5 odsto, dojke 16,7 odsto, debelog creva 12,4 odsto, pankreasa 6,3 odsto i želuca 5,2 odsto.
Između 30 i 50 odsto karcinoma se može sprečiti primenom preventivnih mera i eliminacijom faktora rizika. Opterećenje rakom se može smanjiti ranom dijagnostikom, pravovremenim lečenjem i adekvatnom negom obolelih od malignih tumora.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) potrebno je da se zdravstvene službe usmere ka poboljšanju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, kroz programe rane dijagnostike i lečenja malignih bolesti, jer se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno, kada je lečenje teško a procenat preživljavanja obolelih mali.
Ključne poruke iz smernica Svetske zdravstvene organizacije za rano postavljanje dijagnoze su:
• Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;
• Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
Podeli vest:
