Svetski dan srca 29. sepembar

„BOLEST SRCA MOŽE BITI NEPRIMETNA: UHVATI RITAM SRCA! NE PROPUSTI NIJEDAN OTKUCAJ!” 

Svetski dan srca ustanovlјen je 2000. godine sa cilјem da se javnost širom sveta informiše o značaju i merama prevencije bolesti srca i krvnih sudova. Prema najnovijim podacima Svetske federacije za srce (SFS) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bolesti srca i krvnih sudova predstavlјaju globalni vodeći uzrok smrtnosti, odnoseći oko 20,5 miliona života svake godine Procenjuje se da danas više od 620 miliona lјudi živi sa nekim kardiovaskularnim problemom, pri čemu su najčešći akutni infarkt miokarda i moždani udar. 

U Republici Srbiji situacija prati ovaj globalni trend i podaci Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” potvrđuju da je gotovo 50% svih uzroka smrti u našoj zemlјi posledica kardiovaskularnih obolјenja. Međutim, i do 80% prevremenih kardiovaskularnih događaja može se uspešno sprečiti pa su posebno važne aktivnosti javnog zdravlјa. 

Epidemiološka situacija u Južnom Banatu 

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u Južnobanatskom okrugu. U okviru ove grupe bolesti posebno se preti Akutni koronarni sindrom (AKS) tj. infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris.

U 2025. godini u Južnobanatskom okrugu je registrovano 717 obolelih od AKS i to 649 infarkta miokarda (90,5%) i 68 nestabilne angine pektoris (9,5%). U našem okrugu se od 2021. godine registruje blagi pad stopa obolevanja, ali porast stopa umiranja od AKS.

Od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene (odnos 60:40). Srčani udar se najčešće registruje kod muškaraca posle 55 i kod žena posle 60. godine života, međutim dijagnozu ove bolesti, ne tako retko dobiju i znatno mlađe osobe, već sa 30-40 godina.

Na osnovu do sada prikuplјenih podataka u 2025. godini, u Južnom Banatu je 147 osoba umrlo od infarkta miokarda i 8 od nestabilne angine pektoris. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60. godine i žena posle 65. godine života, ali se registruje i kod mlađih, već u uzrastu sa 45 godina. 

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti ni jedan otkucaj!”, a fokus je usmeren na: 

•  Prepoznavanje skrivenih, nemih simptoma srčanih bolesti koji često prolaze neprimećeni,
• Edukaciju populacije o atipičnim i skrivenim simptomima srčanih problema (npr. tiha hipertenzija, neobjašnjiv umor, blage aritmije),
• Aktivnosti ka donosiocima odluka da implementiraju zvanične nacionalne strategije i obezbede univerzalan pristup kardiološkoj nezi i preventivnim skrininzima. 

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti 

Među najznačajnije faktore rizika koji direktno doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti (KVB) ubraja se grupa metaboličkih i bihejvioralnih poremećaja. Vodeće mesto zauzima povišen krvni pritisak (hipertenzija), koji se smatra pojedinačno najvećim pokretačem i uzrokom preko 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou. Slede upotreba duvanskih proizvoda, koja je odgovorna za više od osam miliona smrtnih ishoda, kao i povišen nivo šećera u krvi i hronična fizička neaktivnost, pri čemu svaki faktor pojedinačno doprinosi globalnom mortalitetu sa oko 6%. Na kraju, prekomerna telesna masa i gojaznost ne samo da predstavlјaju značajan rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, već i uzrok 3,7–5 miliona prevremenih smrtnih ishoda godišnje. Važno je naglasiti da savremene epidemiološke studije sve veći značaj pridaju i ekološkim faktorima, prvenstveno aerozagađenju, koje se danas klasifikuje kao vodeći faktor rizika u životnoj sredini sa blizu četiri miliona povezanih kardiovaskularnih smrti godišnje. 

10 koraka do bolјeg zdravlјa i zdravijeg srca 

• Važnije je šta jedete, a ne koliko jedete! Ne preskačite obroke, birajte namirnice prema nutritivnoj, a ne engergetskoj vrednosti i isklјučite prženje i pohovanje kao načine pripreme hrane.
•  Planirajte obroke unapred. Izbegavajte visoko prerađene namirnice, pekarske proizvode i brzu hranu jer su prepuni skrivenih soli, šećera i štetnih transmasti. Ponesite obrok od kuće, a ukoliko jedete van kuće prednost dajte povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama, voću.
• Isklјučite alkohol ili smanjite njegov unos na minimum. Ne postoji „bezbedna” količina alkohola za kardiovaskularni sistem. Svako smanjenje ili potpuno izbacivanje alkohola direktno štiti vaše srce, jetru i krvne sudove.
• Krećite se! Ispunite nedelјni plan redovne fizičke aktivnosti. Zlatni standard SZO za odrasle je 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedelјno (oko 30 minuta brzog hoda dnevno, pet dana u nedelјi). Svaki pokret se računa – dugotrajno sedenje je nezavisan faktor rizika za srce, čak i ako vežbate u teretani.
• Uvedite „aktivni transport” u svakodnevicu. Kada god možete, zamenite automobil ili autobus pešačenjem ili vožnjom bicikla. Ako koristite javni prevoz, siđite dve stanice ranije. Strogo birajte stepenice umesto lifta – to je najlakši način da svakog dana uradite mini kardio-trening.
• Recite odlučno ne duvanu i nikotinu. Prestanak pušenja je najbrža investicija u zdravlјe. Već godinu dana nakon ostavlјanja cigareta, rizik od srčanog udara pada na polovinu u poređenju sa pušačima. Važno je izbegavati i e-cigarete (vejp) i uređaje za zagrevanje duvana, jer oni takođe oštećuju krvne sudove.
• Zaštitite se od pasivnog pušenja. Boravak u prostorijama sa duvanskim dimom nosi gotovo isti rizik kao i aktivno pušenje. Insistirajte na tome da vaš dom bude zona bez duvanskog dima.
• Održavajte poželјnu telesnu masu. Višak masnih naslaga, naročito u predelu stomaka, direktno izaziva hroničnu upalu i insulinsku rezistenciju. Gubitak od samo 5% do 10% viška telesne mase značajno rasterećuje srce i snižava krvni pritisak.
•  Saznajte svoj kardiovaskularni rizik. Posetite vašeg izabranog lekara koji će obaviti merenje telesne mase i odrediti indeks telesne mase, izmeriti obim struka i krvni pritisak i uputiti vas na laboratorijske analize (šećer u krvi, masnoće…). Ukoliko je potrebno lekar će preporučiti dodatne preglede, ali i dati savet o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti.
• Upravlјajte stresom kroz svesne pauze. Hronični stres aktivira simpatički nervni sistem i podiže krvni pritisak. Primenite tehniku „mikro-pauza” na poslu: na svakih sat vremena ustanite, istegnite se 3–5 minuta, uradite vežbe dubokog disanja ili izađite na svež vazduh.

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra kroz široku mrežu globalnih i lokalnih aktivnosti koje organizuju članovi i partneri Svetske federacije za srce. Ovaj važan datum biće ispraćen brojnim javnim manifestacijama, stručnim predavanjima, tribinama, kao i sportskim i kulturnim događajima širom planete.

SVETSKI DAN SRCA-29. SEPTEMBAR 2026. GODINE