Afrička kuga i nevreme – (ne)opravdan strah od novog talasa poskupljenja hrane

Zbog afričke kuge cena svinjskog mesa u Evropskoj uniji porasla je 40 odsto. Uz neizvestan izvoz pšenice i uništene zasade voća i povrća u nevremenu – mnogi strahuju od novog talasa poskupljenja. Razloga za brigu nema, kažu u Narodnoj banci Srbije. Naprotiv, uveravaju da će cene hrane doprineti usporavanju inflacije.

Poskupljenje hrane za samo jedan odsto, ukupnu inflaciju podiže a 0,3 procentna poena. Ipak, mnogo više od izveštaja o inflaciji, građene zanimaju brojke na rafovima i tezgama – jer najviše novca trošimo na hranu.

“Mi već vidimo i u julu da pojedine cene poljoprivrednih proizvoda ili stagniraju ili blago padaju i to je ta mesečna dinamika koja je bitna. Kada posmatramo međugodišnje stope rasta, cene hrane su u plusu. Međutim, bitna je ta mesečna dinamika i kada kažemo da će biti ili nulta stopa cene hrane ili negativna, to znači da ne očekujemo više rast, pošto su cene hrane inače na poprilično visokom nivou”, kaže Savo Jakovljević, direktor sektora za ekonomska istraživanja NBS.

Uprkos tržišnoj praksi, odmicanje letnje sezone nije donelo niže cene voća i povrća. Ipak, očekuje se rast poljoprivrede od 9 odsto. Ako ne bude većih vremenskih nepogoda do kraja žetve.

“Fizički rast poljoprivrede u ovoj godini će biti nešto viši nego prošle godine. Dakle, danak suše poljoprivreda je mnogo više platila prošle godine nego štete koje su ove godine nanele vremenske nepogode. Taj će rast pre svega da izvuku ratarske kulture, posebno kad je u pitanju kukuruz, ako se naravno sačuva”, rekao je agroekonomista Milan Prostran.

Ekonomisti: Moguć kratkoročni problem

Nevreme je uništilo 5 odsto roda voća. Zbog Afričke kuge svinja eutanazirano je 20.000 grla. Iako su mnogi farmeri pretrpeli totalnu štetu, ekonomisti kažu – snabdevenost može biti ugrožena samo kratkoročno.

“Kratkoročno u smislu ponude i nestašice određenih proizvoda, ali siguran sam da na duge staze ne mogu mnogo da poremete cene ukupno prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, jer državi uvek na raspolaganju stoji interventan uvoz i neke druge mere ekonomske politike kako bi prevazišli probleme koji nastaju u pojedinim sektorima”, smatra prof. dr Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Podseća da je međugodišnji rast cena hrane od juna 2022. do juna 2023. iznosio 24 odsto.

Krompir poskupeo, ostalo povrće pojeftinilo

Prema podacima Zavoda za statistiku, krompir je u junu koštao u proseku 145 dinara za kilogram – 16 odsto više nego u maju. U istom periodu pojeftinilo je ostalo povrće, oko 0,3 odsto. Najviše je pojeftinio hleb – 3,5 odsto.

Trgovci i njihove marže često se spominju kao generatori neopravdanih poskupljenja. U vladi kažu da su to senzacionalističke izjave i da u maloprodaji 10 godina raste konkurencija.

“I zbog toga mi moramo da shvatimo da su nam trgovci koji posluju u Srbiji partneri i ponašaju se prilično odgovorno. O tome govori činjenica da je njihova profitna stopa daleko ispod profitnih stopa druge grane, u proseku ona je u 2022. godini bila oko 2,9 odsto”, rekao je Žarko Malinović iz Ministarstva trgovine.

U Narodnoj banci veruju da će inflacija do kraja godine usporiti na 8 odsto. Ako cena repromaterijala na svetskom tržištu ostane na sadašnjem nivou, očekuju i da polovinom 2024. uđe u ciljani okvir između 1,5 i 4,5 procenata godišnje.

Zbog afričke kuge cena svinjskog mesa u Evropskoj uniji porasla je 40 odsto. Uz neizvestan izvoz pšenice i uništene zasade voća i povrća u nevremenu – mnogi strahuju od novog talasa poskupljenja. Razloga za brigu nema, kažu u Narodnoj banci Srbije. Naprotiv, uveravaju da će cene hrane doprineti usporavanju inflacije.