Svakog dana u Srbiji prijavi se nestanak četiri maloletne osobe – najčešći razlozi zbog kojih deca odlaze od kuće

Svakog dana u Srbiji prijavi se nestanak četiri maloletne osobe, a najčešći razlog se krije u porodičnim sukobima, lošoj komunikaciji sa ukućanima, zbog čega se mogu naći i na meti pedofila i sekti, upozoravaju stručnjaci.

Svakodnevno sa društvenih mreža i iz medija stižu apeli za pomoć u potrazi za nestalom decom i tinejdžerima, kao što je ovih dana bio slučaj sa trinaestogodišnjom devojčicom iz Kragujevca koja je pronađena u Kraljevu. Iako se većina potraga završe srećnim krajem, niko ne ostane ravnodušan kada se pojavi poziv u pomoć, a roditelji prolaze korz pravu agoniju.

Prema evidenciji Ministarstva unutrašnjih poslova 2021. godine raspisano je 1.287 objava za nestalim maloletnim licima, a pronađeno je 1.274 maloletnih lica. Za punoletnim licima je 2021. bilo 2.830 objava i pronađeno je 2.785 punoletnih lica, što znači da su u našoj zemlji svakog dana prošle godine, u proseku, nestale četiri maloletna osobe, i sedam punoletnih.

Šta se krije iza nestanka?

A zašto deca nestaju? Stručnjaci objašnjavaju da su u pitanju razni razlozi, i osim namernih, nenamernih, i prisilnih, kao i u slučaju nestanka odraslih. Uzroci mogu da budu anksioznost, depresija i druge mentalne bolesti, demencija, nesporazumi i sukobi u porodici, beskućnistvo, demencija, nasilje u porodici, prirodne katastrofe, sumnjive okolnosti, zločin.

U Centru za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) kažu da su kod mladih, naročito u pubertetu, karakteristični odlasci od kuće zbog porodičnih sukoba, loše komunikacije sa članovima porodice, suočavanja sa problemima u društvu, ali i zbog emotivnih problema.

Da su odlasci od kući i nestanci dece i mladih česti potvrđuju i podaci Registra nestalih koji postoji u Srbiji od 2017. godine, u čijoj evidenciji je trenutno 187 osoba, 29 ima do 40 godina piše Blic.

Prema rečima psihologa Ružice Radović iz CNZD, prošle godine su primili prijave nestanka 44 osoba, 12 je pronađeno živo, 13 nije više među živima, ostali se vode kao nestali i dalje.

Društvene mreže i internet

Brojni nestanci dece i maloletnih lica alarm su koji se napravedno ignoriše. O nestancima mnogih se ne zna ništa, dok ne dopre do društvenih mreža i medija, kada zapravo i započinje javna potraga.

Deca su tada mogu da budu i mete pedofila, trgovaca ljudima, a ne samo da je reč blažem scenariju da se „dete zaigralo“, „zaboravilo da se javi gde ide“, „da želi da pokaže revolt i nezadovoljstvo“… Zbog svojih godina, pogodni su za eksploatisanje u pornografske svrhe, za prinudni rad, prinudnu prostituciju. Mnoga deca odlaze od svojih kuća jer su žrtve zlostavljanja u porodici.

Psiholog Dragana Ćupurdija kaže da su jedan od većih problem nestanka dece društvene mreže i internet, kao i virtuelna prijateljstva i loše stvari sa kojima se mladu upoznaju putem putem interneta.

– Nažalost, deca mogu biti žrtve pedofilije, ali i trgovaca ljudima, prisustna je zloupotreba ženske dece za prostituciju, a u kontakt sa decom ostvaruju putem društvenih mreža. Čak i sekte rade onlajn, a deca, naročito, u pubertetu kada su nesigurni u sebe, traže virtuelna prijateljstva i godi im kada im oni koji ih „pecaju“ kažu da su dobri, lepi i zgodni. Postaju žrtve. Deca su naivna i imaju poverenja – kaže Ćupurdija i dodaje da manje dece odlazi od kuće jer se roditelji svađaju ili zato što misle da ih niko ne voli.

– Ima i toga, ali pobegne dete kod drugara i za dva dana se vrati, ali kada odu i nema ih to znači da je neko iskoristio njihove loše porodične prilike. Kako to sprečiti? Sve se prebacuje na roditelje, u smislu da oni treba da budu bliski sa svojom decom i da uvek znaju šta rade i s kim razgovaraju – ističe Ćupurdija.

Saradnja sa institucijama

Igor Jurić je lično prošao agoniju nestanka deteta i tragičan kraj potrage za ćerkom Tijanom (15). Osnivač je je CNZD, i kaže za „Blic“ da problem nestalih lica ne traje od juče.

– Od 2015. se ipak dosta toga promenilo, jer smo nakon uvođenja „Tijaninog zakona“ obavezali institucije da odmah nakon nestanka moraju da reaguju, što nije bio slučaj pre toga i to je veliko unapređenje potrage. Međutim, kako je vreme odmicalo shvatili smo da to nije dovoljno i zbog toga smo inicirali promenu sistemskog rešenja, sistem obaveštavanja o nestanku dece. Vodimo se dobrim iskustima drugih zemalja – kaže Jurić.

Problem vidi u tome što saradnja između institucija, pre svega misli na policiju, i građana, nije dovoljno dobra. Smatra da često ni sami građani, ali ni CNZD kao NVO, ne zna kako treba da se ponaša u nekim slučajevima. Poručuje da bi bilo bi važno da postoji osoba ispred policije koja bi mogla da koordinira objavama, i na društvenim mrežama.

– Broj nestanaka je velik, svake godine se prijavi nestanak između 1.200 do 1.500 dece. Tačno je da se najveći broj pronađe, ali je činjenica da svake godine ne znamo u proseku za 15 do 20 dece gde su i nikakve informacije o njihovim sudbinama nemamo. Očekujemo da nakon formiranja Vlade krene intenzivan rad u okviru kog će ovaj sistem napokon zaživeti – kaže Jurić.

Zaborav, trauma i bol

U CNZD jedan od najvećih problema vide i u tome što su porodice nestalih osuđene na zaborav.

– Ti ljudi žele da znaju da neko njihovu decu još uvek traži. Taj zaborav je za njih dodatna trauma i bol. Kada ih niko ne pita kako su, kada ih niko ne pozove, kada im niko ne pruži ruku i reč utehe osećaju se još mnogo teže u već neverovatno teškoj situaciji. Zaista se trudimo da svaku porodicu, a ima ih nažalost dosta, kontaktiramo, pružimo im reči utehe. Obilazimo ih, ne samo njih, već i porodicu devojčice koja je na sreću pronađena, pomažemo ih finansijski i na druge načine. To je naša obaveza i kao tim smo tome posvećeni i slobodno mogu reći, neću biti neskroman, da osim naše organizacije i ljudi iz mog tima gotovo niko nih ne pita ni osnovno: kako si? – kaže Igor Jurić.

Nakon ubistva njegove ćerke, po povratku u Belgiju gde je radio, sačekao ga je tim stručnjaka. Do tada, iako je prolazio zajedno sa ostalim čalnovima porodice agoniju niko ih nikada nije pitao da li im je stručna podrška potrebna.

– To je bila jedna od mojih ideja kada sam pokrenuo organizaciju. Mentalno zdravlje je tada ozbiljno ugroženo. Zalažemo se zato da postoje timovi koji će usmeravati porodicu kako da se ponaša i šta je potrebno da bi pomogli u potrazi. Meni je ta podrška, u tuđoj zemji, pomogla da izađem spreman na suđenje, da se suočim sa čovekom koji je ubio naše dete, da mogu da nastavim borbu i za drugu decu.

Jurić objašnjava da kada se desi nestanak svi se brinu da se dete vrati kući, ali kada se sazna uzrok nestanka trebalo bi svi da radimo na tom problemu. Tada izostaje razgovoa i podrška.

– Nestanak deteta, momenti neizvesnosti i vreme dok se dete ne pronađe ostavlja duboke rane i traume na članovima porodica koje treba prevazići – naglasio je Jurić.

Poruke nestaloj deci

Na sajtu CNZD, u Registru nestalih, postoji opcija da nestaloj deci, ostavite poruku.

– U nadi da im možda naše poruke u nekom momentu mogu biti dostupne, smatrali smo da bi im reči podrške bile značajne, kao i činjenica da ih nezaboravljamo i da ih još uvek tražimo.

Nedostupna podrška

– U Vojvodini ne postoji dečji psihijatar, samo u Novom Sadu, nema dečjih psihoterapeuta, ima prihvatnih, ali nema besplatnih. Dakle, podrške ima, ali treba para. Psihologe i psihoterapeute doživljavaju kao ljude kojima se daje novac za bezveze. Ali, kada bi ljudi bili empatični jedni prema drugima, zatim roditelji za decu, prijatelji za prijatelje, ne bi nam trebao psiholog, niko da mu platimo da nas sasluša i da se ispričamo – kaže Dragana Ćupurdija.

Šta činiti kada neko nestane?

Prvi korak u situaciji nestanka deteta ili odraslog je pozivanje policije, na 192. Od momenta davanja izjave i podataka o nestalom licu u najbližoj stanici, počinje istraga i ona će zavisiti od individualnih okolnosti svakog nestanka. Važno je da se pruže sve raspoložive podatke i detalje koji bi mogli da ubrzaju istragu, kažu u CNZD.

Svakog dana u Srbiji prijavi se nestanak četiri maloletne osobe, a najčešći razlog se krije u porodičnim sukobima, lošoj komunikaciji sa ukućanima, zbog čega se mogu naći i na meti pedofila i sekti, upozoravaju stručnjaci.