Studija pokazala da se imunski sistem može reprogramirati da proizvodi retka antitela
Istraživači su možda pronašli novi način da telo proizvodi korisne proteine – uključujući i neka veoma snažna, ali teško dostupna antitela – reprogramiranjem imunskog sistema.
Podeli vest:
Tradicionalne vakcine podstiču imunske ćelije, takozvane B limfocite, da proizvode antitela koja prepoznaju patogene. Međutim, neki virusi, poput virusa humane imunodeficijencije (HIV), koji izaziva sidu, mogu da zaštite svoje najranjivije delove slojem šećera koji podseća na tkiva tela, pa ih imunski sistem uglavnom ignoriše, prenosi Reuters.
Takozvana široko neutrališuća antitela mogu da zaobiđu ovu zaštitu, ali nastaju iz retkih ćelija i tek nakon dugog i složenog procesa mutacija. Većina ljudi ih nikada ne razvije, čak ni uz pažljivo osmišljene vakcine, naveli su istraživači u časopisu Science.
Zato su naučnici pokušali da trajno „ugrade“ uputstva za proizvodnju ovih antitela u matične ćelije iz kojih nastaju B limfociti. Ako bi te ćelije bile pravilno programirane, svaka nova B ćelija nosila bi isti „plan“ za stvaranje široko neutrališućih antitela, spremnih da se aktiviraju vakcinacijom.
Kao dokaz koncepta, tim je koristio CRISPR alat za uređivanje gena kako bi ubacio genetski kod za proizvodnju ovih retkih zaštitnih antitela direktno u nezrele matične ćelije, koje su potom ubrizgane miševima. Te ćelije su se kasnije razvile u B limfocite programirane da proizvode dizajnirana antitela.
Samo nekoliko desetina izmenjenih matičnih ćelija bilo je dovoljno da pokrene proizvodnju velikih količina široko neutrališućih antitela, koja su se zadržala dugoročno.
Ovaj pristup uspešno je doveo do stvaranja antitela protiv HIV-a, gripa i malarije, navodi se u pratećem tekstu objavljenom uz istraživanje.
Ljudske matične ćelije izmenjene na isti način takođe su razvile funkcionalne imunske ćelije, što ukazuje na to da bi ovaj pristup jednog dana mogao da funkcioniše i kod ljudi, ističu istraživači.
Vođa studije Harald Hartveger sa Univerziteta Rokfeler vidi široku primenu ove tehnologije u budućnosti.
„Antitela protiv HIV-a, naravno, ali i rešenja za nedostatak proteina i metaboličke bolesti, kao i antitela za lečenje upalnih bolesti, gripa ili čak kancera“, rekao je u saopštenju.
Kako je dodao, „ovo je korak u tom pravcu, koji pokazuje da je moguće stvarati proteine koji spasavaju živote“.
Podeli vest:
