Banke u Srbiji ostvarile rekordnu dobit – pre svega zahvaljujući kamatama

Taj rezultat je ostvaren uprkos ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite koje je u septembru donela Narodna banka Srbije čiji je efekat procenjivan na 10 odsto dobiti bankarskog sektora, objavio je Danas. 

Rast ključnih kamatnih stopa povukao je za sobom povećanje drugih referentnih kamatnih stopa kao što su euribor za evre ili belibor za dinare. Ove kamatne stope su ugrađene u većinu kredita, odnosno u kredite sa promenljivom kamatom.

Njihov rast tokom 2022. i 2023. naduvao je i prihode poslovnih banaka.

Najveći profit u 2023. godini ostvarila je austrijska Rajfajzen banka, koja je tokom prošle godine integrisala Kredi agrikol banku u Srbiji. Ova banka je zaradila 182 miliona evr što je više nego dvostruki rast neto dobiti u odnosu na 2022. godinu kada su zaradili 82,6 miliona evra.

Druga po visini profita prošle godine bila je Inteza sa 179,4 miliona evra, što za 70 miliona evra više nego godinu pre.

Treća po profitabilnosti prošle godine bila je još jedna italijanska banka, Unikredit koja je više nego udvostručila profit sa 71,4 miliona u 2022. na 157 miliona evra u 2023. godini.

Dalje, na spisku banaka sa najvećim profitom našle su se mađarska OTP banka sa 142,8 miliona evra i NLB Komercijalna banka sa 128,4 miliona evra. Obe su ostvarile za pedesetak miliona evra bolji rezultat nego u prethodnoj godini.

Prethodne godine najveći izvor prihoda bile su kamate. Dok su neto prihodi od kamata u 2022. godini iznosili 1,25 milijardi evra, u 2023. godini su uvećane na 1,94 milijarde evra.

Dok su banke u vreme niskih kamatnih stopa zaradu tražile u povećanju naknada i provizija, sada je ovaj prihod pao u drugi plan. U 2023. su na ime naknada prihodovale u neto iznosu 660 miliona evra, dok je u 2022. godini to iznosilo 573,3 miliona evra, piše Danas.

Od nekadašnjih više od 30 banaka u Srbiji, ostalo je 20, odnosno 19 jer je AIK banka kupila Eurobank Direktnu.