Građane koji otplaćuju kredite u evrima početkom meseca obradovala je vest da je Evropska centralna banka, posle pet godina, snizila kamatne stope koje direktno utiču na mesečne rate. O stambenim kreditima, nižim kamatnim stopama i opcijama plaćanja tokom letovanja za RTS govorio je potrošački savetnik Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.
Za sedam dana očekuje se ključna vest iz Evropske centralne banke, hoće li posle više od dve godine smanjiti kamatu. Dok evropski bankari uveravaju da je vreme da novac pojeftini, procene američkog FED-a upozoravaju – inflatorni pritisci ne popuštaju dovoljno brzo, pa bi kamate mogle ostati visoke i duže nego što se očekuje. Od toga zavisi i cena kredita u Srbiji, ali i od domaćih faktora kažu u Narodnoj banci Srbije.
Pooštrena monetarna politika i relativno visoka osnovna kamata Narodne banke od 6,5 odsto usporila je inflaciju ali i zaduživnaje. Istovremeno banke ne žele da rizikuju i viškove radije čuvaju kod Centralne banke uz sigurnu zaradu.
Banke u Srbiji u prošloj godini ostvarile su rekordnu neto dobit od 1,44 milijarde evra, što je 40 odsto više nego u 2022. godini.
Kamate miruju poslednjih meseci, što i ne čudi, jer centralne banke svoje osnovne kamate ne „diraju” već mesecima. To je slučaj s Evropskom centralnom bankom i američkim Federalni rezervama, ali i našom Narodnom bankom (NBS), čija referentna kamata od jula prošle godine stoji na 6,5 odsto.
Privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite donele su olakšanje mnogim građanima koji su se zadužili u evrima, a kojima su zbog rasta kamatnih stopa u prethodnom periodu skočile mesečne rate. Stručnjaci smatraju da je ta mera Narodne banke Srbije doneta u septembru prošle godine, a koja će važiti do kraja 2024, spasila mnoge građane kojima bi mesečne rate za otplatu kredita, inače, bile mnogo veće.
Na kraju novembra građani Srbije imali su u bankama odobreno više od 43,78 milijardi dinara vrednih pozajmica po tekućim računima. Popularno nazvani „dozvoljeni minusi“ nose godišnju kamatu koja se, prema podacima banaka, kreće u proseku oko 28,71 odsto, dok je ulazak u „nedozvoljen minus“ – značajno skuplji.
Ukoliko frilenseri nisu podneli poresku prijavu do kraja oktobra ove godine, na raspolaganju im je mogućnost podnošenja neblagovremene poreske prijave. To znači da, pored poreza i doprinosa, treba da izračunaju i plate zateznu kamatu, čiji iznos zavisi od visine prijavljenih prihoda i broja dana kašnjenja.
Čak 70 odsto stanova u Srbiji se plaća gotovinom, a cenu kvadrata diktiraju inflacija, poskupljenje građevinskog materijala i nedostatak radne snage. Na Međunarodnoj konferenciji o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope, koja je okupila više od 150 stručnjaka, dobra vest stiže od bankara – sledeće godine biće niža kamata na stambene kredite.
JP „Srbijagas“ neće obračunavati zateznu kamatu na oktobarske račune koji u novembru pristižu na kućne adrese korisnika, potvrđeno je portalu N1 u ovom javnom preduzeću.
