Besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji koštali bi 0,1 odsto BDP-a: Šta je onda problem?

Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.

Iako bi im besplatni udžbenici olakšali pritisak na budžet, kao zamenu za to pristaju na polovne. Međutim, i tu nailaze na problem, piše Euronews Srbija.

Roditelji beogradskih đaka ove godine nisu plaćali knjige, već je kupovinu udžbenika za sve osnovce i srednjoškolce finansirao Grad. Odluka Beograda pokrenula je lavinu – treba li udžbenici da budu besplatni za sve đake u Srbiji?

Za roditelje koji imaju decu školskog uzrasta septembar predstavlja ozbiljan udar na kućni budžert. Nisu tu samo udžbenici već i rančevi, pribor, odeća, obuća. 

Mogu li udžbenici biti besplatni za sve?

A mogu li udžbenici u Srbiji biti besplatni za sve, pitanje je koje se poslednjih dana najčešće postavlja. 

Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da mogu i da bi to, prema njenoj računici, koštalo 0,1 odsto BDP-a.

„Pitanje je samo da li bi se neka druga davanja za obrazovanje smanjila. Svakako to ne bi trebalo da bude na lokalnim samoupravama, već da pređe na centralni, republički nivo“, navela je ona.

Smatra da je kvalitet udžbenika važan za uspeh obrazovnog procesa, a da se sa liberalizacijom tržišta izdavača, koja je krenula pre 20 godina, uspeh učenika nije poboljšao. Čak naprotiv. Mnoga međunarodna testiranja pokazuju da su postignuća učenika iz Srbije ispod međunarodnog proseka.

Kada bi država preuzela na sebe da finansira udžbenike, kako kaže, zadovoljni bi bili izdavači, jer bi imali sigurnog kupca, ali i roditelji jer ne bi morali da finansiraju udžbenike. Za nju je korak pre toga upravo pitanje kakvog su kvaliteta udžbenici i šta dobijaju deca.

Upitana da li je populistički potez što je Grad Beograd nabavio udžbenike za đake u prestonici i da li je opravdano što se roditelji u ostatku Srbije bune, ona smatra da je negodovanje nastalo s razlogom.

„Znamo da već sada postoje velike nejednakosti“, navela je prof. Žarković. 

Pojašnjava da su na PISA istraživanju analizirana postignuća učenika koji su iz socijalno ugroženih porodica i koja su iz „gornjih slojeva društva“, te da se došlo do zaključka da deca iz siromašnih porodica zaostaju i dve školske godine za decom bogatijih roditelja.

Lužanin: Sve što se tiče školovanja treba da bude besplatno

Tema besplatnih udžbenika ne pojavljuje se prvi put u javnosti. 

Pre više od deceniju i po Dragoljub Mićunović ju je pokrenuo. Uporište je našao u Ustavu Srbije da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.

U periodu kada je Žarko Obradović bio ministar prosvete krenulo se u realizaciju te ideje, ali sukcesivno. 

Jedne godine su besplatne udžbenike dobili svi prvaci, naredne je uključen i drugi razred i tako redom. Došlo se do besplatnih udžbenika za sve niže razrede osnovne škole, s tim što su ih učenici na kraju godine vraćali, kako bi ih koristila naredna generacija.

Zorana Lužanin sa PMF-a u Novom Sadu smatra da bi sve što se tiče školovanja do fakulteta trebalo da bude besplatno i dostupno. 

Dodaje da je PISA istraživanje pokazalo da samo u osnovnom obrazovanju imamo pravednost obrazovanja, a da već u srednjem i visokom nema te pravednosti.

„Mi nemamo prave stipendije, gde bi darovitu decu iz osnovne škole, bez obzira na status porodice, usmeravali ka gimnazijama, da kasnije upisuju fakultete i budu vrsni lekari. Sada imamo situaciju da ako je dete talentovano, ali je iz porodice sa malim primanjima, ono neće stići na fakultet. Fakultet i kada ste na budžetu više nije besplatan“, rekla je Lužaninin.

Ističe da se zalaže za besplatne udžbenike, ali da korak pre toga mora biti da se revidiraju udžbenički kompleti i vidi da li su sve te knjige potrebne.

„Vi sada imate gramatiku iz srpskog jezika za peti, šesti, sedmi, osmi razred. Kada ih uporedite one su veoma slične. Imamo četiri gramatike, umesto da postoji jedna. U budžetu se mogu naći pare, ali je pitanje da li to u ovom trenutku treba uraditi, dok se tačno ne reguliše šta je štampani udžbenik“, objašnjava ona.

Navodi i da su trenutne cene udžbenika predimenzionirane, da ih izdavači svake godine menjaju i da se loša poruka šalje kada na kraju školske godine vidimo u kontejneru skoro nove udžbenike.

„Kada bih mogla da biram prednost bih uvek dala nastavnim sredstvima koji omogućavaju učeniku, posebno u osnovnoj školi, otkrivanje. Taj pristup da učenik otkriva daleko je bolji pristup. Učenje prirodnih nauka bez dobrih laboratoja ničemu ne služi. Moramo da imamo male školske mikroskope, epruvete“, navela je Lužanin.

Na tržištu danas postoji oko 15 izdavača udžbenika. Da bi se neki udžbenik našao u školi prethodno mora biti odobren i da se nađe u Katalogu udžbenika. Koji od odobrenih udžbenika i kog izdavača će učenici da koriste, biraju škole.

Lužanin se pita kako nastavnici mogu da izaberu udžbenike kada nemaju mogućnost da pogledaju na jednom mestu udžbenike svih izdavača. 

To obično ide tako što veći izdavači dođu u školu i predstave svoje udžbenike, te se nastavnici odlučuju za njih.

„Gde je najveći upliv izdavača – oni uz udžbenike rade i pripremu časa nastavnicima. E, to nije dobro. Kako može izdavač da napravi pripremu časa“, pita se Lužanin.

Smatra da je na delu odavno raslojavanje društva, da će moći da studiraju samo deca iz većih gradova – Beograda i Novog Sada.

„Sa besplatnim udžbenicima samo dolivamo ulje na vatru. Beograd možda ima sredstva da kupi i opremu za laboratorije, ali manje, siromašne lokalne samouprave to ne mogu“, zaključila je ona.

Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.