Menjaju se provizije za plaćanje: Za strane kartice važiće iste naknade kao za one izdate u Srbiji
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Podeli vest:
Kada je krajem 2018. godine počela primena Zakona o međubankarskim naknadama, prvi put su u Srbiji ograničene maksimalne visine naknada koje su se, iako se naplaćuju među bankama, praktično „ugrađivale“ u cenu robe koju plaćaju svi potrošači. Zakon se tada odnosio isključivo na kartice koje su izdale banke sa sedištem u Srbiji, piše N1.
Novim nacrtom zakona, čija je javna rasprava trajala do 11. juna, ograničenje naknada proširuje se i na kartice koje su izdate u inostranstvu i to u situacijama kada se njima plaća na prodajnim mestima u Srbiji, ili na ovdašnjim prodajnim sajtovima.
Prema zakonu, međubankarska naknada kod transakcije u Srbiji debitnom karticom ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije, ni viša od 0,3 odsto kod transakcije kreditnom karticom.
Sada ovi procenti važe i za kartice koje su izdate u inostranstvu: Kada se plaća debitnom karticom (onom kojom se novac odmah skida sa računa), naknada je 0,2 odsto od iznosa transakcije, a 0,3 odsto kada se plaća inostranom kreditnom karticom.
Koliko se plaća stranim karticama u Srbiji
Prema podacima NBS, u Srbiji je tokom 2025. godine stranim karticama (onima koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu) na bankomatu podignuto 80,5 milijardi dinara, kroz 3,3 miliona transakcija. Na prodajnim mestima, preko POS terminala, u 2025. godini stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.
Ograničenje i za onlajn plaćanja
Zakonom se uvodi i ograničenje u slučaju kada se inostranim karticama plaća onlajn, na internet prodajnom mestu domaćeg trgovca tj. kako se definiše u propisu: plaćanje „bez fizičkog prisustva korisnika kartice kod trgovca“.
Kada se stranom karticom plaća na domaćem internet sajtu, provizija može da bude maksimum 1,15 odsto od izvršene transakcije kod debitnih, odnosno 1,5 odsto kod kreditnih inostranih kartica.
Snižavanje ovih naknada svakako će biti dobro dočekano kod banaka koje su opremile trgovce POS terminalima za naplatu karticama – jer će manje da ih košta. Pitanje je koliko će takva odluka „obradovati“ strane izdavaoce kartica.
O kakvim naknadama je reč
Kako je ranije prilikom uvođenja ovog zakona objašnjavala NBS – ove naknade banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice.
„Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i, na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači – i oni koji plaćaju karticama, i oni koji plaćaju gotovinom“, obrazlagala je tada centralna banka novi zakon.
Podeli vest:
