Broj pedijatara mnogo manji nego što su potrebe: „Nešto mora da se učini sistemski“

Navode da je dobra vest da je više specijalizanata pedijatrije, ali da je to još uvek nedovoljno, s obzirom na to da je čak dve trećine postojećih specijalista pedijatrije starije od 50 godina, a da je među njima čak jedna trećina starija od 55 godina.

Kada se ukrste podaci o broju pedijatara i broju pregleda, proizlazi da je vreme koje dete provede u ordinaciji pedijatra oko desetak minuta, bez pauze. U Udruženju pedijatara Srbije kažu da je ova statistika, nažalost, verovatno realna i da je to problem čitave Srbije.

„Veliki broj naših lekara, u tom smislu i pedijatara, odlazi u inostranstvo. I to odmah nakon završene specijalizacije. To su, ustvari oni koji bi možda mogli i najviše da daju, imajući u vidu da imaju mali broj godina i veliku želju da se bave poslom i na taj način zarađuju“, rekao je za Euronews Srbija prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.

Šta kažu u Ministarstvu zdravlja?

Državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Vesna Turkulov rekla je za Euronews Srbija da je broj pedijatara u Srbiji mnogo manji nego što su potrebe.

Ona je, međutim, navela da je jedan loš period iza nas kada je bilo zabranjeno zapošljavanje u državnom sektoru i odobrenje specijalizacija.

„Ministarstvo zdravlja sada odobrava specijalizacije, ali nažalost jako je malo interesovanje za specijalizaciju iz pedijatrije. Svi traže mnogo atraktivnije i unosnije specijalizacije, tako da je to problem. Veliki broj pedijatara je otišao u penziju, neki su otišli u privatni sektor i mi gotovo na dnevnom nivou dobijamo zahteve iz nekih ustanova gde nemaju specijaliste da produžimo radni vek onima koji su ispunili uslov za odlazak u penziju kako bi imali pedijatre“, navela je ona.

Prema njenim rečima, od oko 1.500 pedijatara u Srbiji, 900 je u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u školskim dispanzerima i domovima zdravlja i oko 600 u sekundarnim i tercijarnim ustanovama zdravstvene zaštite, odnosno klinikama, institutima, bolnicama.

„Od tih koji su na primaru, imamo još 138 lekara opšte prakse, ali oni mogu samo da leče starije od sedam godina, dakle, samo školsku decu. Oni ne mogu da leče decu ispod sedam godina“, navela je ona.

Gde je problem najveći ?

Turkulov je navela da je u Vojvodini i jugoistočnoj Srbiji najmanji broj pedijatara i da na jednog specijalistu dolazi 1.700 i nešto dece, naspram Pomoravskog okruga gde je 700 dece na jednog pedijatra.

Ona kaže da treba uzeti u obzir da je potrebno vreme da neko završi specijalizaciju i da stekne i kliničko iskustvo.
„Treba da se misli o tome, a ne da se ovako stvori generacijski jaz. Mora se praviti dugoročnija prognoza“, smatra ona.

Navela je da je generalno u sferi primarne zdravstvene zaštite problem malo interesovanje i za lekara opšte prakse.

„Neće ljudi da rade u domovima zdravlja, verujte. Nude stimulacije, nude stanove po lepim manjim mestima, neće niko da ide u primarnu zdravstvenu zaštitu. Verovatno smatraju da je tu veća opterećenost poslom, da je mnogo unosnije ići na neku kliniku gde je ipak manja odgovornost, verovatno je sve to zajedno“, rekla je Turkulov.

Podsetila je da je u zdravstvu zaposleno mnogo onih koji su radili tokom pandemije koronavirsa, ali i navela da se i ti najbolji diplomci ne opredeljuju za pedijatriju.

„Verujte, oni svi hoće neke atraktivnije specijalizacije, tako da se tu mora nešto uraditi sistemski“, rekla je ona.