U nesreći u Kuršumliji, gde se danas srušio ringišpil, povređeno je 13 dece, a jedno je životno ugroženo i prebačeno u Višu kliniku u Nišu, potvrdila je za Tanjug direktorka Doma zdravlja Kuršumlija Uranija Petrović.
Svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji probao je alkohol, a sedam odsto njih ga redovno konzumira, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Piju i mlađi, a posebno zabrinjava što se starosna granica stalno snižava i što je sve više devojčica koje piju.
Obuhvat vakcinacije dece u Srbiji je nedovoljan da bi se izbegla mogućnost epidemije.
Zbog snimka koji se pojavio na Tik-toku na kome majka iz Kaluđerice šamara dete i to prenosi uživo, morala je da reaguje policija. U medijima su se pojavile informacije da bi posle istrage ovo dete moglo da bude vraćeno majci. U kojim se situacijama deca trajno oduzimaju od roditelja.
Veliko istraživanje o tatama u Srbiji pokazalo je da očevi provode 11 minuta dnevno sa svojom decom, dok je svaki dvadeseti potpuno uključen u odgoj mališana.
Mišljenje da je prekomerna upotreba društvenih mreža štetna je ustaljeno i potvrđeno, pa ostaje nejasno zašto je deci dozovljen neograničen pristup istim i to bez roditeljskog nadzora. Nijedna promena, pogotovo nagla, nije laka, ali generacije rođene i odrasle u virtuelnom svetu 21. veka bi trebalo podsticati da se „odviknu“ od društvenih mreža.
Trenutno u Srbiji ima nešto više od 1.500 specijalista pedijatrije i oko 300 lekara na specijalizaciji iz te grane medicine, što je u odnosu na period od pre 10 godina čak za 12 odsto manje, kažu u Ministarstvu zdravlja.
Popularnost društvenih mreža raste neprekidno, a zvanična evropska statistika je potvrdila da 59 odsto stanovništva EU koristi mreže poput „Fejsbuka”, „Iksa”, „Instagrama”, „Snepčeta” i „Tiktoka”. Prema ovim zvaničnim podacima, u prošloj godini je, dakle, više od polovine populacije napravilo korisnički profil, objavilo poruke ili obavljalo neke druge aktivnosti na društvenim mrežama.
Veliki broj lekara i psihologa preporučuje da se deca još od najranijeg uzrasta bave nekim sportom i drugim vanškolskim aktivnostima, pre svega zbog zdravlja, a potom i zbog razvoja intelektualne sposobnosti i socijalizacije. Sport, jezik, ples su aktivnosti koje deca najčešće biraju, a s druge strane, za roditelje predstavljaju veliki „udarac“ na mesečni budžet, posebno ako imaju više dece.
Po saopštenju Istituta za javno zdravlje Srbije, svako treće dete u Srbiji je gojazno. U svetu taj broj prelazi 150 miliona i ima tendenciju daljeg povećavanja.
Budući prvaci broje sitno do upisa u osnovne škole, koji počinje prvog aprila i traje do 31. maja. Počelo je elektronsko zakazivanje termina za upis i testiranje dece preko Portala e-Uprava. Predškolci su obavili niz potrebnih lekarskih pregleda, primili obavezne vakcine, a onda sledi najvažniji korak za njih – testiranje i procena njihove spremnosti za polazak u školu.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, tokom prošlonedeljne akcije pojačane kontrole saobraćaja usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima otkrili su 32.151 prekršaj prilikom kontrole 69.285 vozila.
Za decu su sportske aktivnosti bolje od bavljenja sportom, smatra Biljana Lajović, specijalista školske psihologije u penziji.
Decu policija ne prepoznaje kao žrtve, iako žive sa nasilnim ocem, a mališani, uprkos zlostavljanju u porodici, nastavljaju da se viđaju sa agresivnim roditeljem, zaključak je obimnog istraživanja BIRN-a u kojem se ističe da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine, koji je trebalo da značajno pomogne žrtvama, za decu nije promenio mnogo toga.
Pandemija koronavirusa, učestale anonimne dojave o postavljenim bombama u školama širom zemlje i masovne pucnjave koje su se desile prošlog maja, samo su neki od povoda zbog čega se sve veći broj roditelja odlučuje da svoju decu odvede psihijatru na razgovor.
Logopedi razlog vide u činjenici da roditelji mnogo više vremena provode na poslu, a mališani pored ekrana.
Kada neposlušnost postaje problem? Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) nije redak, a nije ni karakterističan samo za najmlađe životno doba. Simptomi mogu da se pojave u bilo kom uzrastu, ali je bitno na vreme ih primetiti i adekvatno reagovati, kažu pedagozi.
Nedavno je moja ćerka dobila staru drvenu kuću za lutke. Dok sam joj pomagala da izvadi i rasporedi minijaturni nameštaj i posuđe, shvatila sam da ja, mama, takozvana odrasla osoba, ređam stvari, određujem položaj lutki i govorim joj gde da stavi onih nekoliko sitnica koje je uspela da uzme. Dete je sedelo iza „zida“ kućice i uglavnom posmatralo mamu koja se igra. Kada sam shvatila ko je gde i da je neka mala Zorka preuzela uzde i zaigrala se, povukla sam se, fotografisala detalje i slala članicama porodice. Iako sam očekivala pozitivne reakcije, nisam predvidela da će jedna po jedna baka i tetka početi da se javljaju i traže svoje termine za igru.
Energetska pića sve su popularnija među mladima, ali i decom u Srbiji. Često se na ulici mogu videti osnovci sa limenkom tog pića u rukama. Ne koštaju previše, u slobodnoj su prodaji, tako da za džeparac deca mogu da ih kupe. Nisu svesni kakve to posledice može imati na njihovo zdravlje. Čak ni roditelji u tome ne vide poseban problem.
Otvaranje produženog boravaka za đake postalo je unosan biznis u čitavoj Srbiji. Produženi boravak u sklopu škola je besplatan, ali nedovoljnih kapaciteta, pa su potrebu roditelja mnogi iskoristili kao ideju da dobro zarade.
